Банђалангијски језици
| Банђалангијски језици | |
|---|---|
| Географска распрострањеност | североисточни Нови Јужни Велс и југоисточни Квинсленд |
| Језичка класификација | Пама-њунгански језици
|
| Подподела | |
| Глотолог | band1339[1] |
 Распрострањеност банђалангијских језика:
Распрострањеност банђалангијских језика Распростањеност осталих пама-њунганских језика | |
Банђалангијски језици су једна од грана пама-њунганских језика. Постојбина банђалангијских језика је источна обала Аустралије, тачније приобаље југоисточног Квинсленда и североисточног Новог Јужног Велса.
Језици[уреди | уреди извор]
Банђалангијски језици су грана пама-њунганских језика. Састоје се од већег броја дијалеката, који чине дијалекатски континуум. Ови дијалекти групишу се у 4 кластера (или језика):
- Банђаланшки (доњоричмондска (источнобанђаланшка) група банђалангијских дијалеката)
- Банђаланшки дијалекат
- Њангбалски дијалекат
- Вијабалски дијалекат
- Мињангбалски дијалекат
- Западнобанђаланшки (средњокларенска група банђалангијских дијалеката)
- Валубалски дијалекат
- Казински дијалекат
- Бирински дијалекат
- Барјулгилски дијалекат
- Југамбијски (твидско-албертска група банђалангијских дијалеката)
- Југамбијски дијалекат
- Нгарангвалски дијалекат
- Нгандувалски дијалекат
- Гитабулски (кондоминско-горњокларенска група банђалангијских дијалеката)
- Гитабалски дијалекат
- Калибалски дијалекат
- Дингабалски дијалекат
- Гејнански дијалекат
Према Клер Боверн и Квентину Аткинсону банђалангијски (или југамби-банђалангијски) језици су сврстани у севернообалску подгрупу југоисточне групе пама-њунганских језика.[2]
Карактеристике[уреди | уреди извор]
Банђалангијски језици имају две необичне особине: један број слогова је јако наглашен, док су други „неразговетни”, друга особина је класификовање полова у 4 рода: (1) мушки (2) женски (3) дрвни и (4) ниједан.[3]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Bandjalangic”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History.
- ^ Claire Bowern and Quentin Atkinson (2012) "Computational phylogenetics and the internal structure of Pama-Nyungan", Language 88: 817–845.
- ^ Sharpe 1993, стр. 76.
Литература[уреди | уреди извор]
- Sharpe, Margaret C. (1993). „Bunjalung: Teaching a Disappearing Language”. Ур.: Walsh, Michael; Yallop, Colin. Language and Culture in Aboriginal Australia. Aboriginal Studies Press. ISBN 978-0-855-75241-5.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Bibliography of Bundjalung language and people resources, at the Australian Institute of Aboriginal and Torres Strait Islander Studies (језик: енглески)
- Bibliography of Arakwal language and people resources Архивирано на сајту Wayback Machine (18. мај 2015), at the Australian Institute of Aboriginal and Torres Strait Islander Studies (језик: енглески)
- Bundjalung settlement and migration (језик: енглески)
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
