Људска права у сајберспејсу
Људска права у сајберспејсу релативно су нова и недефинисана област закона. Савет за људска права Организације уједињених нација наводи да слобода изражавања и информисања у складу са чланом 19. (став 2) Међународног споразума о грађанским и политичким правима обухвата и слободу примања и преношења информација, идеја и мишљења путем интернета.[1]
Важна реченицу представља члан 19. (став 3) споразума који предвиђа:
Коришћење слобода предвиђених у ставу 2. овог члана повлачи посебне дужности и одговорности. Оно се, према томе, може подвргнути извесним ограничењима која ипак морају бити изричито утврђена законом и која су неопходна:
(а) за поштовање права или угледа других лица;
(б) за заштиту националне безбедности или јавног поретка, или јавног здравља и морала.[1]
Савет тврди да „иста права која имају лица ван мреже морају да буду заштићена и на мрежи” (посебно поменувши слободу изражавања).[2] Сматра се да та слобода информисања мора бити уравнотежена с другим правима. Поставља се питање да ли се разликују очекивања људских права у сајберспејсу.[3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б United Nations Human Rights Committee. „International Covenant on Civil and Political Rights”. General Comment no.34, note 4, para 12.
- ^ „The promotion, protection and enjoyment of human rights on the Internet” (PDF). Human Rights Council Resolution. Архивирано из оригинала (PDF) 06. 02. 2018. г. Приступљено 10. 4. 2015.
- ^ „Background Paper: Human Rights in Cyberspace” (PDF). Australian Human Right Commission. Приступљено 10. 4. 2015.