Љускасти оклоп

Римски љускасти оклоп

Љускасти оклоп (енгл. Scale armour) састоји се од великог броја малих плоча пришвршћених за подлогу од коже или платна. Материјал који се користио за прављење тих плоча је могао је бити бронза, гвожђе, кожа, кувана кожа, рог и др.

За време римског царства љускасти оклоп (lorica squamata) је била врло популарна алтернатива за верижни (lorica hamata), пружао је бољу заштиту, нарочито против тупих удараца. Такође је било популарни на Средњем истоку код Персијанаца и Византинаца, плоче су обично биле чашастог (полусферног) облика, овакви оклопи су боље штитили од оних који су имали округле плоче.

Историја

Карактеристике

Свети ратници из Манасије, 15. век: ратник у средини има љускасти оклоп.

Првобитни средњовековни оклопи били су љускасшu, израђени од гвоздених плочица разних облика: крљушти, четвртасте, правоугле, ромбоидне. Плочице су закиване, везиване и ушиване на кожу, ланену или неку другу врсту тканине на један од следеhих начина: у облику гусенице, решетке и црепа на крову.

• оклоп у облику гусенице имао је гвоздене плочице нарочитог облика, које су се ређале једна преко друге, слично ређању црепова.

• оклоп у облику решетке састојао се из малих четвртастих плочица које су прикиане за кожу или тканину чавлима, а затим би се још учвршhивале кожним каишевима. Нормански оклопи били су рађени на овај начин.

• оклоп у облику крљушти рађен је од гвоздених плочица облика црепа, па су на сличан начин и учвршћиване за кожу или тканину.

Код свих ових облика ређање плочица је могло бити: кружно или дијагонално, хоризонтаmю и вертикално.

Употреба

Љускасти оклопи задржали су се у употреби од 10. до 14. века, а у Енглеској све до 13. века. На нашим фрескама сусрећемо љускасти оклоп и у 15. веку као најчешћи, али због отсуства осталих врста оклопа, за које се позитивно зна да су постојали у Србији, није искључено да су их сликари пресликавали са старијих живописа.

Види још

• Верижњача
• Пун оклоп
• Оклопне рукавице
• Штит

Литература

• Шкриванић, Гавро (1957). Оружје у средњовековној Србији. Босни и Дубровнику. Београд: Научно дело. стр. 136—149.