Пређи на садржај

Џелам (река)

С Википедије, слободне енциклопедије
Џелам
Опште информације
Дужина725 km
Водоток
В. извора250 m
УшћеЧенаб
Географске карактеристике
Држава/е Индија
Медији на Остави

Џелам (енгл. Jhelum) је река која протиче кроз Индију и Пакистан. Дуга је 725 km. Улива се у Ченаб.

Историја

[уреди | уреди извор]
Путник који прелази реку, несигурно седећи у малој висећој колевци, око 1900. године

Река Џелам је првобитно била позната под именом Витаста. Стари Грци су реку звали Хидасп.

Према грчким изворима, Александар III Македонски и његова војска прешли су реку Џелам 326. године пре нове ере и победили индијског краља Пора у бици на Хидаспу.[1] Након битке, Александар је основао два града: Никеју, на месту где се битка одиграла, и Букефалу, која се налазила на месту где је први пут прешао реку Хидасп и која је добила име у част Александровог недавно преминулог коња, Букефала. [2]

Каже се да је Букефал сахрањен у данашњем граду Џалалпур Шариф, изван Џелума. Становници оближњег округа Манди Бахаудин верују да је њихов техсил, град Фалија, добио име по Александровом коњу, говорећи да је име Фалија изобличено од Букефала. [тражи се извор]

Воде Џелама су додељене Пакистану према одредбама Споразума о водама Инда. Индија ради на пројекту хидроелектране на притоци реке Џелам како би успоставила право пречег коришћења речних вода над Пакистаном у складу са Споразумом о водама Инда. [3]

  1. ^ Arrian (1884). The Anabasis of Alexander; or, The history of the wars and conquests of Alexander the Great. Literally translated, with a commentary, from the Greek of Arrian, the Nicomedian. Cornell University Library. London, Hodder and Stoughton. стр. 280—295. 
  2. ^ „The Project Gutenberg eBook of Anabasis of Alexander, by Arrian.”. www.gutenberg.org. Приступљено 2025-07-30. 
  3. ^ Arrian (1884). The Anabasis of Alexander; or, The history of the wars and conquests of Alexander the Great. Literally translated, with a commentary, from the Greek of Arrian, the Nicomedian. Cornell University Library. London, Hodder and Stoughton. стр. 280—295.