Џокер (филм)

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Џокер
Joker 2019.jpg
Филмски постер на српском језику
Изворни насловJoker
Жанрпсихолошки трилер
РежијаТод Филипс
СценариоТод Филипс
Скот Силвер
ПродуцентТод Филипс
Бредли Купер
Ема Тилингер Коскоф
Главне улогеХоакин Финикс
Роберт де Ниро
Зази Биц
Франсес Конрој
МузикаХилдур Гуднадотир
КамераЛоренс Шер
МонтажаЏеф Грот
Издавачка кућаWarner Bros.
СтудиоDC Films
Година2019.
Трајање122 минута
Земља САД
Језикенглески
Буџет55 милиона долара
Зарада1,074 милијарди долара
Веб-сајтwww.jokermovie.net
IMDb веза

Џокер (енгл. Joker) је амерички психолошки трилер из 2019. године, базиран према истоименом лику из Ди-Си комикса. Филм је режирао Тод Филипс, који је и написао сценарио са Скотом Силвером. У насловној улози је Хоакин Финикс, док су у осталим улогама су Роберт де Ниро, Зази Биц, Франсес Конрој, Брет Кален, Глен Флешлер, Бил Камп, Ши Вигам, Марк Марон и Даглас Хоџ. Филм је дистрибуиран од стране Ворнер броса. Смештен у 1981. годину, филм прати Артура Флека, пропалог стендап комичара, који је тоне у лудило и окреће се животу криминала и хаоса у Готам Ситију.

Рад на самосталном филму о Џокеру је почео 2016. и потврђен је у августу 2017. године. Тод Филипс је потврђен као режисер, продуцент и сценариста, инспирисан филмовима Мартина Скорсезеа као што су Таксиста, Разјарени бик и Краљ комедије, заједно са Скотом Силвером. Скорсезе је био најављен као продуцент рано у продукцији, али је напустио пројекат због других обавеза. Хоакин Финикс се придружио пројекту у фебруару 2018. и већина глумаца се придружила до августа исте године. Снимање је почело у септембру 2018. и филм је сниман у Њујорку, Џерзи Ситију и Њуарку, а завршено је у децембру исте године. Џокер је први биоскопски филм о Бетмену који је добио ознаку R од стране Америчке филмске асоцијације.

Филм је премијерно приказан 31. августа 2019. на Филмском фестивалу у Венецији, где је освојио награду Златни лав, а реализован је у америчким биоскопима 4. октобра исте године. Филм је поделио критичаре; док су Финиксова глума, музика, кинематографија и продукција хваљени, мрачан тон филма, представљање менталне болести и насиље су поделили мишљења критичара. Филм је такође изазвао забринутост што се тиче инспирисања насиља у стварном свету; биоскоп у Орори, Колорадо у коме је 2012. године дошло до пуцњаве током пројекције филма Успон мрачног витеза, одбио је да прикаже овај филм. Упркос овоме, филм је остварио комерцијални успех, постављајући бројне рекорде током приказивања у октобру.[1] Филм је зарадио преко милијарду долара широм света, што га је учинило првим филмом означеним са R који је то успео и шестим најуспешнијим филмом из 2019. године.

Џокер је освојио бројне награде. На 92. додели Оскара, филм је био номинован у 11 категорија, укључујући ону за најбољи филм и најбољег режисера, док је Финикс добио Оскара за најбољег главног глумца, а Хилдур Гуднадотир је награђена за најбољу оригиналну музику. Џокер је такође био други филм, заснован на стрипу, који је био номинован за најбољи филм, након филма Црни Пантер, годину дана раније.

Радња[уреди | уреди извор]

Applications-multimedia.svgУПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

1981. године, Артур Флек ради као кловн желећи да постане стендап комичар, док живи са својом мајком Пени у Готам Ситију. Готам је препун криминала и незапослености, а велики део становништва је обесправљен и сиромашан. Артур пати од медицинског поремећаја због којег се повремено неконтролисано смеје у непримерено време, тако зависећи од социјалних служби које му пружају лекове. Након што банда делинквената нападне Артура у уличици, његов колега Рендал даје му пиштољ за заштиту. Артур остварује везу са комшиницом, самохраном мајком Софи Дамонд, и позива је на свој предстојећи стендап наступ у ноћном клубу.

Док Артур забавља децу у дечјој болници, пиштољ му испада из џепа. Рендал лаже да је Артур сам купио пиштољ и Артур је отпуштен. У подземној железници, још увек у својој кловновској шминки, Артура нападају три пијана бизнисмена Вејн Ентерпрајзеса; он убија двојицу у самоодбрани, а рањава трећег након чега га прати из воза и убија на степеницама. Убиства осуђује кандидат за градоначелника, милијардер Томас Вејн, који завиднике успешнијих људи назива „кловновима”. Убрзо избијају демонстрације против Готамових богаташа, а демонстранти почињу да носе маске кловна, налик Артуровој. Финансије смањују програм социјалне службе, остављајући Артура без његових лекова.

Софи одлази на Артуров стендап наступ, која протиче лоше; он се неконтролисано смеје и тешко изговара своје шале. Артуров идол, популарни водитељ емисије Мари Френклин, изругује се Артуру показујући у његовој емисији исечке из стендап наступа. Артур пресреће писмо које је Пени написала Томасу, у коме се наводи да је он Томасов ванбрачни син, и грди мајку због скривања истине. Артур одлази до виле Вејнових, где упознаје Томасова младог сина Бруса, али бежи након препирке са породичним батлером Алфредом Пенивортом. Након посете два детектива полицијске управе Готам Ситија која истражују Артурову умешаност у убиства у возу, Пени претрпи мождани удар и бива хоспитализована.

Артур се шуња на приватни догађај и суочава се са Томасом, који му каже да је Пени у заблуди, и да није његова биолошка мајка. Поричући ово, Артур посећује државну болницу Аркам и краде Пенин медицински досије; у досијеу је наведено да је Пени усвојила Артура као бебу и да је дозволила свом насилном дечку да им обоје науди. Међутим, Пени тврди да је Томас искористио свој утицај да би измислио усвајање како би сакрио њихову аферу. Избезумљен, Артур се враћа кући и ненајављено улази у Софин стан. Уплашена, Софи му говори да оде; Артур схвата да је њихова веза била само плод Артурове маште. Следећег дана, Артур убија Пени у болници.

Артур је позван да се појави у Маријевој емисији због неочекиване популарности клипова његовог стендап наступа. Док се припрема, Артура посећују бивше колеге Рендал и Гери. Артур убија Рендала, али поштеђује Герија због доброг поступања према њему у прошлости. На путу до студија, Артура прогоне двојица детектива кроз воз препун кловнова-демонстраната. Један детектив случајно упуца једног демонстранта и тиме подстиче немире, омогућавајући Артуру да побегне; демонстранти брутално претуку детективе док Артур бежи.

Пре него што емисија крене уживо, Артур захтева да га Мари представи као Џокера, референцу на Маријево претходно исмевање. Артур долази уз аплауз, али почиње да прича морбидне вицеве, признаје убиства у возу и расправља се о томе како друштво напушта угњетаване и ментално болесне. Када га Мари искритикује и запрети да ће позвати полицију, Артур га два пута упуца уживо, убивши га; хапсе га због убиства док избијају нереди широм Готама. Један од демонстраната прати породицу Вејн до уличице и убија Томаса и његову супругу Марту, поштедевши Бруса. Демонстранти се у возилу Хитне помоћи зајају у полицијски аутомобил који је превозио Артура, ослободивши га; он се пење на врх аутомобила, плеше уз навијање гомиле и размазује крв по лицу у облику осмеха.

У Аркаму, Артур се смеје једној шали и каже свом психијатру да је не би разумела. Бежи од редара, остављајући за собом отиске крвавих трагова.

Улоге[уреди | уреди извор]

Глумац Улога
Хоакин Финикс Артур Флек / Џокер
Роберт де Ниро Мари Френклин
Зази Биц Софи Дамонд
Франсес Конрој Пени Флек
Брет Кален Томас Вејн
Глен Флешлер Рендал
Ли Гил Гери
Бил Камп детектив Гарити
Ши Вигам детектив Берк
Марк Марон Џин Афленд
Данте Переира-Олсон Брус Вејн
Даглас Хоџ Алфред Пениворт
Џастин Теру Итан Чејс

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Athos, Nojan (7. јул 2020). „Joker Review 2019”. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]