Ади ибн Хатим

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Ади ибн Хатим ( عدي ابن حاتم الطائي ) је био вођа арапског племена Тај и један од другова Мухамеда. Син је песника Хатима ел Таја који је био познат по витештву и великодушности међу Арапима. Ади је остао непријатељски настројен према исламу око двадесет година све док није прешао на ислам из хришћанства[1] 630. године (9. година хиџре). [2]

Ади је наследио поседе свог оца и потврдили су га на положају који су имали људи из племена Тај. Велики део његове снаге лежао је у томе што му је је морала бити дата четвртина било ког износа који су стекли као плен из упада који су вршени током експедиција.

Ади се придружио исламској војсци у време халифа Абу Бакра. Водио је ратове против побуњеника и био је заповедник исламске војске упућен да изврши инвазију на Ирак под командом Халида ибн ел Валида. Такође се борио на страни Али ибн Абија Талиба, у бици камиле и бици код Сифина.

Референце[уреди]

  1. ^ Mohammed and the Rise of Islam By David Samuel Margoliouth. pp. 437-438
  2. ^ Muhammad: The Messenger of Islam By Hajjah Amina Adil. pp. 530