Алембик

С Википедије, слободне енциклопедије
Слика алембика из средњовековног манускрипта

Алембик (са арапског الانبيق (Ал-анбик), и са грчког αμβυξ (амбик)) је алхемијски казан који се састоји од две посуде повезане цевима и који се користи за дестилацију хемикалија. Течност у се у једном балону загрева; пара се диже у поклопац, где се хлади при контакту са зидовима и кондензује. Након тога се спушта низ цев до друге посуде, где се још хлади.

Потомак алембика (који се користи за производњу дестилованог пића) је казан за ракију.

Етимологија[уреди | уреди извор]

Разни модели алембика из старе књиге о алхемији.
Декорација са приказом алембика.

Реч "алембик" се такође метафорично користи за било шта што оплемењује или преображава. Ова реч, као и већина алхемијске терминологије, долази из арапског језика.[1]

Алембички симбол је уникод, U+2697 ALEMBIC ().

Историја[уреди | уреди извор]

Најраније појаве алембика се проналазе у делима древних персијских алхемичара, као што је Јабир ал-Туси (Гебер). Мухамед ибн Закарииа Ал-Рази, који је спровео прве документоване научне студије о дестилацији. Он користи алембик у свом научном раду. Овај рад је дорађен у средњем веку од стране муслиманских алхемичара као  што су Авиценна и Ал-Фараби.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Tolhausen, Alexandre; Tolhausen, Louis; (Durand), M. Gardissal (1864). Dictionnaire technologique français-anglais-allemand: Français-anglais-allemand. Tolhausen. стр. 100. 

Литература[уреди | уреди извор]