Алил-ага

С Википедије, слободне енциклопедије

Алил-ага, или Халил-ага, је легендарни херој из српске епске народне поезије који је приказан као непријатељ Марка Краљевића. Његов лик је можда заснован на османском великом везиру Чандарли Али-паши из времена Косовске битке.[1]

Алил-ага се први пут јавља у епској пјесми „Марко Краљевић и Алил-ага”, коју је отпјевала Живана Антонијевић, а забиљежио Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845.[2] У овој пјесми Марко је лукав и духовит.[3] Ова пјесма одговара мотиву из „Легенди о Теодорику Великом”.[4][5] У овој пјесми Живана говори о светој дужности „побратимства”. Када Алил-ага схвата да ће изгубити и да ће морати платити својим животом, он прихвата да буде Марков брат пред Богом. Обојица су постала браћа за цио живот. У пјесми „Марко Краљевић и Мина од Костура”, Алил-ага се назив Марковим побратимом.[6]

Алил-ага изазива Краљевића Марка на двобој. Марко то одбија правдајући се да је болестан, али га Алил-ага стално изазива. Након посјете кадији, договоре се да се одмјере на други начин. Прво избацују стријеле, и Маркова оде знатно даље од Алилове. Марко на крају побјеђује у томе надметању, а ага бојећи се за живот нуди Марку разне ствари. Марко се задовољи са три товара блага, и касније заједно сарађују добро у разним подухватима.[7]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Đurić, Vojislav (2009) [1954], Antologija narodnih junačkih pesama, Belgrade: Srpska književna zadruga, OCLC 25260399, „Алил-ага је (ако није обично турско име) турски везир у доба косовског боја 
  2. ^ Matić, Svetozar (1972). Novi ogledi o našem narodnom epu. Matica Srpska. стр. 132. „у песми Марко Краљевић и Алил-ага," коју је Вук у Рачуну означио као Живанину 
  3. ^ Low, David Halyburton (1968). The ballads of Marko Kraljević. Greenwood Press. стр. xxxiii. „He is cunning and humorous in his adventure with Alil-Aga 
  4. ^ Narodni muzej u Vranju (1970). „Vranjski glasnik”. Vranjski glasnik. 6: 280. „Даље следују паралеле: Марко и Алил-ага, којој одговара мотив из германске легенде о Тидреку и томе слично. 
  5. ^ Rad Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti. Yugoslav Academy of Sciences and Arts: 31. 1897. „(„Marko Kraljević i Alil-aga"). Halanski je našao zgodnu paralelu u germanskoj Tidrek sagi  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)Шаблон:Title missingШаблон:Author missing
  6. ^ Jukić, Ivan Franjo (1858). Bosanske i hercegovačke pjesme junačke. Drag Lehmann & Cie. стр. 68. 
  7. ^ Српска енциклопедија