Алманах

С Википедије, слободне енциклопедије

Алманах (арап. ألمناخ [al-manākh]— астрономски календар), првобитно календарске астрономске табле. У 15. веку алманаси си преносе са Оријента у Европу и допуњују корисним саветима, обавештењима о историјским догађајим, празницима, светковинама, вашарима и сл. Све до 18. века, је синоним за календар. Отада, алманах је збирка радова из одређених области, најчешће књижевних и уметничких, обично тематски груписаних. Алманах се обично издаје једном у години, или с времена на време, али не периодично као часописи. Издавач или уредник не стичу његовим објављивањем ауторско право над прилозима, већ њима и даље слободно располажу аутори. [1]

Код Срба их почиње 1815. године Димитрије Давидовић Забавником, а наставља Вук Караџић Даницом 1826.[1] Најпознатија поред ње била је Сербска пчела (1830—1841) Павла Стаматовића, а најдуже излазио и много читан Љубитељ просвештенија, настављен у Српско-далматинском магазину (1836-1869, 1897). У Босни фра Иван Јукић покренуо Босанског пријатеља (1850). Између два свјетска рата излазили су Братство (издавач Друштво светог Саве од 1887) и Годишњица Николе Чупића (од 1877) са популарним и научним садржајем. Већ тада замјењују алманах календари, који се труде да имају што обилатији садржај и нове и оригиналније прилоге. Послије Другог свјетског рата издавање алманаха је ријетко.

Познат по старини и прецизности био је Алманах Гота, који је излазио у Готи на француском и немачком језику од 1763. и доносио административне и статистичке податке о разним државама и генеалогије владарских и кнеженских породицâ.[2] Послије Првог свјетског рата алманах је изгубио од свог значаја.

Галерија[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 18—19. 
  2. ^ „Narodne su boje: crvena, plavetna i bijela”. old.dan.co.me. Приступљено 16. 1. 2022. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]