Пређи на садржај

Алфонсо V од Леона

С Википедије, слободне енциклопедије
Алфонсо V од Леона
Лични подаци
Датум рођења994.
Место рођењаКраљевина Леон
Датум смрти7. август 1028.(1028-08-07) (33/34 год.)
Место смртиВизеу, Бадахоз
ГробБазилика Сан Исидоро, Леон
Религијакатолицизам
СупружникЕлвира Мендес,
Урака Гарсес
ПотомствоБермудо III од Леона,
Санча од Леона,
Химена
РодитељиБермудо II од Леона
Елвира од Кастиље
ДинастијаАстурско-леонска династија
краљ Леона
Период999—1028
ПретходникБермудо II
НаследникБермудо III
Потпис

Алфонсо V од Леона (994 — Визеу, 7. август 1028), познат и као Алфонсо Племенити (шп. Alfonso el Noble, лат. Alphonsus Nobilis), био је краљ Леона (999—1028) из Астурско-леонске династије.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Алфонсо је био син леонског краља Бермуда II и кастиљске принцезе Елвире. На престо је дошао после очеве смрти 999. године, са свега пет година.[1] До 1008. године био је под регентством своје мајке и Мененда Гозалеза, великог војводе Португалије. То су била тешка времена за краљевину Леон због сталних напада Кордопског калифата са југа. Пред Бермудову смрт, везир Алманзор извршио је безобзиран напад на Сантијаго де Компостелу, место покопа моштију Светог апостола Јакова. Већина овог важног места ходочашћа за хришћане из целог света била је уништена.[2] Слични напади понављали су се и у наредним годинама. Дана 29. јула 1000. године удружена војска Леона, Кастиље и Памплоне поражена је у бици са Кордопским калифатом код Сервере. Међутим, удружена хришћанска војска је наводно успела да потуче Алманзора код Калатањазора 1002. године, што је донело територијална проширења Леону и већини других хришћанских земаља на рачун муслимана.[3] Грађански рат у Кордопском калифату, који је довео до његове дезинтеграције, ослободио је хришћане муслиманске претње са југа.[3][4]

Током самосталне владавине, Алфонсова главна пажња била је усмерена према грофовији Кастиљи. У сукобу са њом изгубио је територије између река Сее и Писуерге, да би исте повратио после смрти грофа Санча Гарсије 1017. године. Штитећи интересе новог грофа, свог шурака Гарсије Санчеза, памплонски краљ Санчо III напао је Леон и преотео Алфонсу неколико пограничних градова. Схвативши да ће бити надјачан, леонски краљ је понудио споразум. Покушавајући да, на неки начин, одвоји Кастиљу од Памплоне, он је Гарсији понудио веридбу својом ћерком Санчом. У намери да сачува свој углед, краљ Санчо је ово прихватио.[3][5] Као знак добре воље, Алфонсо се потом оженио Ураком, сестром краља Памплоне.[3] Алфонсо је убијен стрелом 7. августа 1028. године покушавајући да преотме Визеу од таифе Бадахоз.[1] На престолу га је наследио син Бермудо III.[3]

Каталонски опат Олиба у преписци са леонским двором назива Алфонса V „царем” (лат. imperator), што за овај период свакако представља важно признање. Можда најважнији успех овог леонског краља био је на пољу законодавства. Издао је скуп одредби под називом Надлежност Леона (шп. Fuero de León), које је касније потврдио његов зет Фернандо I од Леона. Ове одредбе су нарочито значајне због тога што се сматрају једном од првих декларација права у историји Европе.

Бракови и потомство

[уреди | уреди извор]

Алфонсо V се женио два пута. Око 1013. године оженио је Елвиру Мендес, кћерку Мененда Гонзалеза, великог војводе Португалије и свог бившег регента. Деца из брака с њом била су:

После Елвирине смрти, Алфонсо се 1023. године оженио Ураком, сестром памплонског краља Санча III. Са њом је имао кћерку Химену (умрла после 1037), касније удату за припадника високог леонског племства.

Породично стабло

[уреди | уреди извор]
Преци Алфонсо V од Леона
16. Ордоњо II од Леона
8. Рамиро II од Леона
17. Елвира Мендес
4. Ордоњо III од Леона
18. Гутијер Озорес од Коимбре
9. Адосинда Гутијерез
19. Илдонсија Мендес
2. Бермудо II од Леона
20. Гонзало Фернандез, гроф Бургоса и Кастиље
10. Фернан Гонзалес, гроф Кастиље
21. Мунијадона Рамирез
5. Урака Фернандез
22. Санчо Гарсес I, краљ Памплоне
11. Санча Санчез од Памплоне
23. Тода Аснарес
1. Алфонсо V од Леона
24. Гонзало Фернандез, гроф Бургоса и Кастиље
12. Фернан Гонзалес, гроф Кастиље
25. Мунијадона Рамирез
6. Гарсија Фернандез од Кастиље
26. Санчо Гарсес I, краљ Памплоне
13. Санча Санчез од Памплоне
27. Тода Аснарес
3. Елвира од Кастиље
28. Бернардо I од Рибагорзе
14. Рамон II од Рибагорзе
29. Тода Галиндез
7. Ава од Рибагорзе
30. Вилијам Гарсес, гроф Фезензака
15. Гарсенда од Армањака

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Vajs Bauer 2019, стр. 519.
  2. ^ Vajs Bauer 2019, стр. 503.
  3. ^ а б в г д Chaytor 1933, стр. 31.
  4. ^ Vajs Bauer 2019, стр. 505-506.
  5. ^ Vajs Bauer 2019, стр. 506.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Chaytor, H. J. (1933). A History of Aragon and Catalonia. London: Methuen. 
  • Vajs Bauer, S. (2019). Istorija srednjovekovnog sveta: Od arabljanske opsade Konstantinopolja do Prvog krstaškog rata. Beograd: Laguna.