Арима Наозуми

С Википедије, слободне енциклопедије
Грб клана Арима.

Арима Наозуми (1586-1641) био је јапански великаш из периода Едо.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Син хришћанског великаша Арима Харунобуа, Наозуми је у младости крштен под именом Михаел Арима. Након што је његов отац осуђен на смрт због учешћа у завери Окамото Даихачија (1612), наследио је породичне поседе у Шимабари на острву Кјушу. После забране хришћанства у Јапану (1614), одрекао се вере и постао прогонитељ хришћана. Недовољно успешан у настојању да натера своје поданике да се одрекну хришћанства, 1614 (или почетком 1615) је премештен на други феуд, Нобеока у провинцији Хјуга, вредан 53.000 кокуа. Иза себе је оставио немирно хришћанско становништво и расадник побуне Шимабара која је избила 1637.[1][2] Са својим вазалима учествовао је у опсади замка Хара (1638) и гушењу побуне својих ранијих поданика у Шимабари.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Turnbull, Stephen R. (2000). The samurai sourcebook. London. стр. 30. ISBN 1-85409-523-4. OCLC 44910809. 
  2. ^ The Cambridge history of Japan (Volume 4). John Whitney Hall, 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. 1988—1999. стр. 302—370. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588.