Асена
Асена је име вучице повезане са митом о настанку туркијског племена Огуз.[1][2] Предак Гоктуркова је такође вучица, која се још неименовано помиње у две различите „Вукове приче“ које су забележили кинески хроничари.[3] Легенда о Асени говори о дечаку који је преживео битку; женка вука проналази повређено дете и негује га. Вучица, оплођена дечаком, бежи од својих непријатеља прелазећи Западно море до пећине у близини планина Кочо и града Тохарача, рађајући десет дечака полу-вукова, полу-људи. Од њих, Јизхи Нисхиду[4] постаје њихов вођа и успоставља клан Ашине, који је владао Гоктурком и другим туркијским номадским царствима.[5][6]
Модерна ера[уреди | уреди извор]
Са порастом турског етничког национализма 1930 -их, поново је дошло до поштовања личности туркијске митологије, као што су Бозкурт, Асена и Ергенекон.[7] Симбол Асене је утиснут на сцени личног позоришта првог председника Турске, Мустафе Кемала Ататурка, у његовој резиденцији у Анкари.[7] Он се такође позивао на мотив у својим говорима, попут оног од 13. фебруара 1931. у Малатији под насловом Türk Ocağı.[8][9]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ André Wink. Al-Hind: The Making of the Indo-Islamic World. Brill Academic Publishers, 2002. ISBN 0-391-04173-8. Page 65.
- ^ Ziya Gökalp, transcription: Şahin Filiz, "Türk devletinin tekâmülü 12: Hakanlık Teşkilatı",Küçük Mecmua -II-, Bu da Çinlilere göre (Asena=Kurt) manasındadır (in Turkish)
- ^ „(PDF) The Ethnogonic Tales of the Türks”. ResearchGate (на језику: енглески). Приступљено 2021-08-15.
- ^ Niu, Hongen; 牛鴻恩 (2015). Xin yi Yi Zhou shu. 袁宏. (Di 1 ban изд.). Taibei Shi: 三民書局. ISBN 978-957-14-6019-2. OCLC 913445355.
- ^ Findley, Carter V. (2005). The Turks in world history. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-803939-6. OCLC 61725680.
- ^ Roxburgh, D. J. (ed.) Turks, A Journey of a Thousand Years. Royal Academy of Arts, London, 2005. Page 20.
- ^ а б Murat Arman, "The Sources of Banality In Transforming Turkish Nationalism", CEU Political Science Journal, issue: 2 (2007), p. 136.
- ^ Atatürk'ün Söylev ve Demeçleri II, Atatürk Kültür, Dil ve Tarih Yüksek Kurumu Atatürk Araştırma Merkezi, 1989, p. 301, Turkish text: Demiryollarını kullanacak olan Türk milleti menşeindeki ilk sanatkarlığına, demirciliğinin eserini tekrar göstermiş olmakla müftehir olacaktır.
- ^ Mehmet Önder, Atatürk'ün Yurt Gezileri, Türkiye İş Bankası, 1975, p. 268.