Асена

Асена је име вучице повезане са митом о настанку туркијског племена Огуз.^[1]^[2] Предак Гоктуркова је такође вучица, која се још неименовано помиње у две различите „Вукове приче“ које су забележили кинески хроничари.^[3] Легенда о Асени говори о дечаку који је преживео битку; женка вука проналази повређено дете и негује га. Вучица, оплођена дечаком, бежи од својих непријатеља прелазећи Западно море до пећине у близини планина Кочо и града Тохарача, рађајући десет дечака полу-вукова, полу-људи. Од њих, Јизхи Нисхиду^[4] постаје њихов вођа и успоставља клан Ашине, који је владао Гоктурком и другим туркијским номадским царствима.^[5]^[6]

Модерна ера

Са порастом турског етничког национализма 1930 -их, поново је дошло до поштовања личности туркијске митологије, као што су Бозкурт, Асена и Ергенекон.^[7] Симбол Асене је утиснут на сцени личног позоришта првог председника Турске, Мустафе Кемала Ататурка, у његовој резиденцији у Анкари.^[7] Он се такође позивао на мотив у својим говорима, попут оног од 13. фебруара 1931. у Малатији под насловом Türk Ocağı.^[8]^[9]

Референце

^ André Wink. Al-Hind: The Making of the Indo-Islamic World. стр. 65. ISBN 0-391-04173-8. . Brill Academic Publishers, 2002. . .
^ Ziya Gökalp, transcription: Şahin Filiz, „Türk devletinin tekâmülü 12: Hakanlık Teşkilatı”. Küçük Mecmua -II-. , Bu da Çinlilere göre (Asena=Kurt) manasındadır (in Turkish)
^ „(PDF) The Ethnogonic Tales of the Türks”. ResearchGate (на језику: енглески). Приступљено 2021-08-15.
^ Niu, Hongen; 牛鴻恩 (2015). Xin yi Yi Zhou shu. 袁宏. (Di 1 ban изд.). Taibei Shi: 三民書局. ISBN 978-957-14-6019-2. OCLC 913445355.
^ Findley, Carter V. (2005). The Turks in world history. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-803939-6. OCLC 61725680.
^ Roxburgh, D. J. (ed.) (2005). Turks, A Journey of a Thousand Years. стр. 20. . Royal Academy of Arts, London,
^ ^а ^б Murat Arman, (2007). „The Sources of Banality In Transforming Turkish Nationalism”. CEU Political Science Journal. , issue: 2 , p. 136.
^ Atatürk'ün Söylev ve Demeçleri II, Atatürk Kültür, Dil ve Tarih Yüksek Kurumu Atatürk Araştırma Merkezi, 1989, p. 301, Turkish text: Demiryollarını kullanacak olan Türk milleti menşeindeki ilk sanatkarlığına, demirciliğinin eserini tekrar göstermiş olmakla müftehir olacaktır.
^ Mehmet Önder, Atatürk'ün Yurt Gezileri, Türkiye İş Bankası, 1975, p. 268.

[1] André Wink. Al-Hind: The Making of the Indo-Islamic World. стр. 65. ISBN 0-391-04173-8. . Brill Academic Publishers, 2002. . .

[2] Ziya Gökalp, transcription: Şahin Filiz, „Türk devletinin tekâmülü 12: Hakanlık Teşkilatı”. Küçük Mecmua -II-. , Bu da Çinlilere göre (Asena=Kurt) manasındadır (in Turkish)

[3] „(PDF) The Ethnogonic Tales of the Türks”. ResearchGate (на језику: енглески). Приступљено 2021-08-15.

[4] Niu, Hongen; 牛鴻恩 (2015). Xin yi Yi Zhou shu. 袁宏. (Di 1 ban изд.). Taibei Shi: 三民書局. ISBN 978-957-14-6019-2. OCLC 913445355.

[5] Findley, Carter V. (2005). The Turks in world history. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-803939-6. OCLC 61725680.

[6] Roxburgh, D. J. (ed.) (2005). Turks, A Journey of a Thousand Years. стр. 20. . Royal Academy of Arts, London,

[:0-7] а ^б Murat Arman, (2007). „The Sources of Banality In Transforming Turkish Nationalism”. CEU Political Science Journal. , issue: 2 , p. 136.

[8] Atatürk'ün Söylev ve Demeçleri II, Atatürk Kültür, Dil ve Tarih Yüksek Kurumu Atatürk Araştırma Merkezi, 1989, p. 301, Turkish text: Demiryollarını kullanacak olan Türk milleti menşeindeki ilk sanatkarlığına, demirciliğinin eserini tekrar göstermiş olmakla müftehir olacaktır.

[9] Mehmet Önder, Atatürk'ün Yurt Gezileri, Türkiye İş Bankası, 1975, p. 268.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]