Ахтисаријев план
Ахтисаријев план, чији званични назив гласи: Свеобухватни предлог за решење статуса Косова (енгл. Comprehensive Proposal for the Kosovo Status Settlement), био је предлог за решење политичког статуса Косова и Метохије, који је 15. марта 2007. године формулисао Марти Ахтисари, тадашњи специјални представник генералног секретара УН, предложивши надгледану независност као решење за будући статус Косова, услед чега план није добио подршку Србије. Ахтисаријев план је 26. марта 2007. од стране генералног секретара УН Бана Кимуна прослеђен Савету безбедности УН, али није усвојен. Упркос томе, део међународне заједнице је подржао и прихватио план, приступивши његовом спровођењу. План је обухватао широки спектар питања везаних за Косово и Метохију, од будућег политичког статуса, преко међународних гаранција, до административног преуређења и успостављања додатних механизама за заштиту права етничких и верских заједница.[1][2]
Кључни елемeнти плана били су садржани у промовисању концепта надгледане независности Косова, уз формирање посебних међународних механизама за надзор и постепени пренос надлежности УНМИК на нове међународне инстанце, предвиђене планом, а то су биле:
- Међународна управљачка група за Косово (МУГК), састављена од представника кључних држава (Италија, Немачка, Русија, Уједињено Краљевство, Сједињене Америчке Државе, Француска) и организација (Европска унија, НАТО)
- Међународни цивилни представник за Косово (МЦПК), постављен од стране МУГК
- Специјални представник Европске уније за Косово (СПЕУК), постављен од стране Савета Европске уније
Обликовање плана
[уреди | уреди извор]Током преговора о политичком статусу Косова и Метохије, који су покренути 2005. године након именовања Ахтисарија за специјалног представника, српска страна је у неколико наврата предлагала разна конструктивна решења. Тим поводом је већ 24. новембра 2005. године, по одлуци Владе Републике Србије био формиран државни Тим за политичке разговоре о будућем статусу Косова и Метохије.[3] Током завршних преговора о обликовању плана, који су вођени крајем 2006. и почетком 2007. године, српска страна је Ахтисарију предложила разна компромисна решења, која су потом обједињена у виду амандмана на нацрт плана, а коначни српски предлози званично су 2. марта (2007) достављени Ахтисарију, који кључне српске захтеве (изостављање спорних одредби о надзираној независности Косова) није прихватио.[4]
Реакције
[уреди | уреди извор]Ахтисаријев план је 15. марта 2007. године упућен генералном секретару УН,[5][6] који је у целини подржао план, проследивши га 26. марта Свету безбедности УН ради разматрања и потенцијалног усвајања. Већ приликом првих консултација у седишту УН, показало се да план неће добити подршку појединих кључних држава.[7] На седници Савета безбедности која је одржана 3. априла, сагласност о усвајању предложеног плана није постигнута, услед чега су договорене даље консултације, ради накнадног решавања отворених питања. Седници СБ присуствовао је и Војислав Коштуница, тадашњи председник Владе Републике Србије, који је саопштио званични став Србије о неприхватању Ахрисаријевог плана због спорних решења о надгледаној независности Косова.[8][9]
У међувремену, разна спорна решења из Ахтисаријевог плана наишла су на критике и у широј српској политичкој јавности, како међу државним званичницима у Београду, тако и међу политичким представницима косовско-метохијских Срба. Тим поводом су као неприхватљиви означени сви предлози који су доводили у питање државни суверенитет Србије на подручју Косова и Метохије, услед чега је и сам план у целини означен као неприхватљив.[10][11][12]
Почетком 2012. године, тадашњи председник Републике Србије Борис Тадић предложио је свој план у четири тачке за Косово и Метохију, који је у суштини представљао прераду Ахтисаријевог плана.[13]
Међународна управљачка група одржала је последњи састанак 10. септембра 2012 године.[14] којим је званично окончала надзор[15] и издала саопштење у којем наводи МУГК више не постоји као посебна и виша правна сила, а да Устав Републике Косово постаје једини основ за правни оквир земље, те да Косово постаје одговорно за сопствену управу.[16]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Ki-moon, Ban (24. 3. 2007). „Letter dated 26 March 2007 from the Secretary-General addressed to the President of the Security Council” (PDF) (на језику: енглески). United Nations Security Council. Приступљено 21. 9. 2021.
- ^ UN (2007): Comprehensive Proposal for the Kosovo Status Settlement
- ^ Одлука о установљењу и саставу Тима за политичке разговоре о будућем статусу Косова и Метохије (Службени гасник Републике Србије, бр. 103/2005)
- ^ Amendments to Comprehensive Proposal For the Kosovo Status Settlement by the Negotiating Team of the Republic of Serbia (2007)
- ^ B92 (2007): Ahtisarijev plan stigao u UN
- ^ Политика (2007): Ахтисаријев план у УН
- ^ B92 (2007): Koštunica: Istorijski ruski veto
- ^ UN (2007): Official communiqué of the 5654th (closed) meeting of the Security Council
- ^ ВРС (2007): Ахтисаријев план већ наилази на потешкоће у СБ УН
- ^ Политика (2007): Тадић: Ахтисаријев план пут ка независности Косова
- ^ Danas (2007): Srbima neprihvatljivo, Albancima ostvarenje težnji
- ^ ВРС (2007): Србија пред СБ УН одбацила Ахтисаријев предлог и затражила новог међународног посредника
- ^ Petrović, Ivica (24. 1. 2012). „Tadićev plan za Kosovo u četiri tačke | DW | 24.01.2012”. DW.COM (на језику: српски). Приступљено 21. 9. 2021.
- ^ „Era of Supervised Independence Ends in Kosovo”. Balkan Insight (на језику: енглески). 11. 9. 2012. Приступљено 22. 9. 2021.
- ^ „International Steering Group Ends Kosovo Supervision”. Sputnik International (на језику: енглески). 10. 9. 2012. Приступљено 22. 9. 2021.
- ^ „Sixteenth and final meeting of the International Steering Group for Kosovo” (PDF). International Civilian Office. 10. 9. 2012. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 10. 2013. г. Приступљено 6. 1. 2013.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Ахтисаријев план (целовити званични текст, на енглеском језику)
- Ахтисаријев план (незванични превод текста, на српском језику)
