Балдуин се 1096. године прикључио Првом крсташком рату као члан армије Готфрида Бујонског, а не Роберта Фландијског са чијом је породицом био у сукобу. Учествовао је у опсади Никеје, бици код Дорилеја и опсади Антиохије. Заједно са Игом I од Вермандоа послат је у Цариград да тражи помоћ од византијског цара Алексија Комнина. До Цариграда није стигао. Упао је у заседу Турака негде у Анадолији. Вероватно је погинуо у заробљеништву. Балдуинова судбина је остала непозната дуго времена. Док је била на хаџилуку у Јерусалиму 1106. Балдуинова супруга Ида је порганизовала потрагу за својим изгубљеним супругом у Анадолији.[1]
