Бар-код
Бар-код је начин означавања производа низом црних које је лако могуће препознати помоћу посебних уређаја.[1] Користи се при препознавању производа, возила, вагона, пакета, робе и др. у поступку било каквог кретања/проласка кроз одређени простор. Користи се свуда где је потребно нешто брзо препознати. Најпознатији примери су у продавницама, супер и хипер маркетима.[2]
И док су раније продавачи/це морали знати напамет цену производа, данас је у поступку наплате потребно робу препознати на благајни, тј. рачунар уз помоћ читача бар-кода сам препознаје о ком производу је реч и из базе података узима податак о цени и приказује на рачуну.[3] Истовремено се бази података пријављује да је одређени производ продат и да се по достизању најмање предвиђене количине на залихи аутоматски изврши нова поруџбина произвођачу.
Врсте бар-кодова[уреди | уреди извор]
- Код 93
- Код 128
- EAN 128
- ЈАНА
Дводимензионални кодови[уреди | уреди извор]
Ови кодови су познати и као сликовни кодови.
- PDF417
- MaxiCode
- ASDF1234
Будућност[уреди | уреди извор]
Благајне у данашњим продавницама, нарочито хипермаркетима, превише су споре, па се у будућности предвиђа означавање свих производа RF идентификационим налепницама (користи се скраћеница RFID) чиме би проласком кроз детектор рачунар одмах знао који се све производи налазе у корпи (колицима). Данас се обично RFID налепнице паралелно означавају и бар-кодовима.[4]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 |
Бар-код на Викимедијиној остави. |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Bar kodovi - GS1 SRBIJA”. www.gs1yu.org. Приступљено 17. 2. 2020.
- ^ „DA LI ZNATE šta znače bar-kod brojevi na proizvodu? (FOTO)”. Pink.rs (на језику: српски). Приступљено 17. 2. 2020.
- ^ „Kako je nastao bar kod”. Bašta Balkana Magazin (на језику: српски). 1. 9. 2014. Приступљено 17. 2. 2020.
- ^ „Etiquettes RFID ou "intelligentes" et codes à barres”. cerig.pagora.grenoble-inp.fr (на језику: француски). Приступљено 17. 2. 2020.