Баџирао I
Баџирао I (енгл. Bajirao I, владао 1720-1740), пешва Царства Марата.
Владавина[уреди | уреди извор]
Баџирао је био највећи војсковођа Индије тог времена. На челу Маратске конфедерације, успешно је ратовао против суседних муслиманских владара (набоба), провинцијских гувернера који су се почетком 18. века осамосталили од Могулског царства.[1] Године 1728. потукао је низама од Хајдерабада и успоставио доминацију Марата на Декану. У походима 1727-1737. освојио је државе Гајквар (1727), Синдија (1733) и Холкар (1735) и наметнуо своју власт највећем делу северозападне Индије.[2]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Ларус 2005, стр. 634.
- ^ Блек 2006, стр. 246.
Литература[уреди | уреди извор]
- Blek, Džeremi (2006). ENCIKLOPEDIJSKI ISTORIJSKI ATLAS SVETA. Превод: Adamović-Kulenović, Marina; Savić, Jelena; Kosovac, Jelena; Todorović, Ksenija. Beograd: Mono&Manana. ISBN 86-7804-042-4.
- Velika Tematska Enciklopedija Larousse. 1. Beograd: Mono&Manana. 2005. ISBN 9788678040184.