Блоп

Из Википедије, слободне енциклопедије
Блоп на спектрограму.
Блоп на спектрограму.

Блоп (енг. Bloop) је име дато ултра-ниским фреквенцијама и изузетно моћном звуку снимљеном подводним детекторима који су у власништву "Националне управе за океане и атносферу", 1997. године.

Анализа[уреди]

Детектори су на дно океана постављени како би пратили одређене феномене. Првенствено се користе за снимање подморске сеизмичности, а такође и за праћење морских животиња.[1]

Према опису, фреквенција брзо расте и траје око 1 минут. Био је довољно гласан да се чује и на више сензора. Не верује се да је овај звук направио човек, бомба или подморница, нити геолошки догађаји попут вулкана и земљотреса. Аудио профил не личи да је од живог бића. Ово је мистерија зато што је неколико пута гласније од најгласније снимљене животиње, плавог кита.[2][3][4]

Референце[уреди]

  1. pmel1>„Acoustics Monitoring Program - Icequakes (Bloop)”. Pacific Marine Environment Laboratory. NOAA.gov Приступљено 17. 11. 2012.. 
  2. „Tuning in to a deep sea monster”. CNN. 13. 6. 2002. Приступљено 6. 1. 2010.. 
  3. „Spectrograms - VENTS program”. Pacific Marine Environment Laboratory. NOAA.gov Приступљено 6. 1. 2010.. 
  4. David Wolman (15. 6. 2002.). „Calls from the deep”. New Scientist Приступљено 16. 1. 2012.. 

Спољашње везе[уреди]