Разбрајалице
Разбрајалице или бројанице, како се још у народу зову, су кратке песмице засноване више на ритму и сазвучју него на тексту. Састављене су од низа набрајања домаћих, страних или неразумљивих сликованих речи. Оне служе деци за разбрајање при њиховим играма. Слично као код рефрена лирских и других песама и код разбрајалица је смисао речи жртвован мелодији.[1]
Украшавају их многе необичне речи , контрасти, ономатопеје, жив ритам, разиграна мелодија, искричаве и чудесне слике. Зато су оне прави драгуљи народне књижевности.[2]
Улога разбрајалица у дечјој игри[уреди | уреди извор]
Разбрајалице су кратке веселе песмице. У њима није важан садржај ни смисао, па многе речи и немају никакво значење. Такве речи замењују бројеве, кратке су, необичне и песмици дају мелодичност. У разбрајалицама су речи које се лако изговарају и разлажу на слогове а често не значе ништа.[3]
| „ | Англе, бангле, витко вес. Стасек ласе, кумпа нес. Клин, клан, цукуран, `Ајде рогован! |
” |
Када деца играју „Жмурке”, „Вије” или „Ћораве баке“, мора се одредити ко ће жмурити, бити вија или ћорава бака. Зато се пре игре изговарају разбрајалице или бројалице.[4]
Настанак разбрајалица[уреди | уреди извор]
Разбрајалице су настале као дечије говорне игре. Деца их стварају и изговарају у различитим играма. Део су многих дечјих игара и нема генерације која није понављала и преносила, попут усмене традиције, многе слогане претходних нараштаја, у понечему их мењала или слагала потпуно нове. Оне плене мелодијским складом и поетском лепотом коју је створила слободна дечија машта.[2]
Структура разбрајалица[уреди | уреди извор]
Ликови у разбрајалицама су најчешће животиње из света блиског деци. Често се помињу Миш, мачка, петао, кокошка и сл.:
| „ | Еци, пеци, пец, ја сам мали зец, Ти си мала препелица еци, пеци, пец. |
” |
Слике у разбрајалицама су невероватне, производ дечје маште:
| „ | Сео цар на кантар, мерили га по ваздан... А, бе, це, де, мачка преде, а миш мота око плота, а мачићи гледе. Жаба ногу дигла, па ме није стигла. |
” |
На крају разбрајалица налазе се завршне, обично кратке и наглашене, завршне речи. Када та реч падне на неког играча, он испада, започиње нову игру, или има одређену улогу у игри (жмури у жмуркама).
| „ | Три се петла побише на поповом буњишту, Један вели:Иш! Други вели: Мрш! Трећи вели: Ти жмуриш! |
” |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Кнежевић, Миливоје В. (2016). „О разбрајалицама”. Српске народне умотворине: кратки говорни облици. Београд: Креативни центар. стр. 358. ISBN 978-86-529-0327-6.
- ^ а б Српске народне умотворине: кратки говорни облици. Београд: Креативни центар. 2016. стр. 315. ISBN 978-86-529-0327-6.
- ^ „Еци, пеци, пец”, избор народних умотворина, ИТП „Змај”, Нови Сад, 1998.
- ^ „Разбрајалице”, Владана Ликар Смиљанић, ИК „Вук Караџић”, Београд, 1979.
Литература[уреди | уреди извор]
- Обрадовић, Славољуб (2005). Књижевност за децу 1. Алексинац: Виша школа за образовање васпитача, стр. 80-82.
- Драгиша Живковић (2001). Речник књижевних термина. Бања Лука: Романов, стр. 677.
- Љубомир Милутиновић (2016). Књижевност за дјецу. Бања Лука: Филозофски факултет, стр. 60.