Вакизаши

С Википедије, слободне енциклопедије
Вакизаши

Вакизаши је краћи самурајски мач. Заједно с катаном сачињава даишо.[1]

Изглед[уреди | уреди извор]

Вакизаши је обично био дугачак између 30 и 60 cm (често 50 cm) и био тањи од катане па је стога могао лакше сећи.

Коришћење[уреди | уреди извор]

Коришћен је за одбрану. Користио се када катана није била доступна или као помоћ при борби. Краћи вакизаши су се могли бацити на противника изван домета за катану. За разлику од осталих оружја, вакизаши се смео уносити у куће при посети. Самурај је увек имао вакизаши код себе, чак и док је спавао (под јастуком). У ранијим временима уместо вакизаши се носио танто. Користио се (уз танто) за ритуално самоубиство - сепуку.[1]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Бајем, Мишел (1990). Оружје и оклопи. Београд: Вук Караџић. стр. 36—37. ISBN 86-307-0312-1.