Пређи на садржај

Велики народни збор у Руми

С Википедије, слободне енциклопедије
Срем 1918. године.

Велики народни збор у Руми био је политички збор, који је одржан у 24. новембра 1918. године у Руми. Збор су чинили представници народних већа са подручја Срема, првенствено из српских средина. На збору је затражено стварање јединствене државе Срба, Хрвата и Словенаца под династијом Карађорђевића, а за случај другачијих решења, која би подразумевала политичку поделу на националној основи, збор се определио за непосредно присаједињење сремског подручја Краљевини Србији.[1]

Сазивање збора

[уреди | уреди извор]
Жарко Миладиновић, српски политичар из Срема и један од организатора Румског збора

Све до 1918. године, целокупно подручје Срема налазило се у саставу аустроугарске Сремске жупаније са седиштем у Вуковару. Жупанија је припадала славонском делу Краљевине Хрватске и Славоније, у саставу Краљевине Угарске, која се налазила у склопу двојне Аустроугарске монархије.

У време распада Аустроугарске, међу локалним политичким чиниоцима на подручју Сремске жупаније није постојао јединствен став о будућем статусу те области. Иако су се аустроугарски лојалисти, првенствено међу сремским Немцима и малобројним Мађарима, противили политичким променама, њихов утицај на друштвене процесе знатно је ослабио након стварања Народног вијећа Словенаца, Хрвата и Срба у октобру 1918. године, пошто је највећи део сремског становништва, које су чинили Срби и Хрвати, тежио ка новим политичким решењима.

Већ почетком новембра 1918. године, недуго након проглашења Државе Словенаца, Хрвата и Срба и уласка српске војске на подручје Срема, међу локалним српским првацима појавили су се различити погледи на питање о решавању будућег политичког статуса те области. Један део је сматрао да би Срем заједно са Банатом и Бачком требало непосредно прикључити Краљевини Србији, док је други део сматрао да би сремско питање требало решити у склопу ширег уједињења новопроглашене Државе СХС са Краљевином Србијом.

Ради решавања тог питања, у Руми је 24. новембра 1918. године одржан Велики народни збор који су чинили изасланици народних већа са подручја Срема, првенствено из српских средина. Збор је сазвао Жарко Миладиновић, председник Народног већа у Руми и члан Народног већа СХС у Загребу, а на позив се одазвалао око 700 народних представника. Збор је усвојио резолуцију којом се подржава стварање јединствене државе Срба, Хрвата и Словенаца, а за случај другачијих политичких решења, заснованих на националној подели, предвиђено је непосредно прикључење Срема Краљевини Србији.

Наредног дана, посебна делегација Румског збора предала је ову резолуцију председништву Велике народне скупштине Срба, Буњеваца и осталих Словена из Баната, Бачке и Барање, која је 25. новембра 1918. године одржана у Новом Саду, а на којој је донета одлука о непосредном прикључењу Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији. Недуго потом, у Београду је 1. децембра проглашено стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, чиме је уједно испуњен и основни захтев Румског збора.

Одлуке збора

[уреди | уреди извор]

На збору је усвојена следећа резолуција:

  • Данашњи збор изасланика Народних Већа из Срема тражи да се оствари јединствена и демократски уређена држава СХС под династијом Карађорђевића и очекује и од Народног Већа у Загребу да се што пре оствари јединствена заједничка влада са седиштем у Београду.
  • За случај племенског или политичког цепања, изјављују заступници Народних Већа у Срему, као изасланици народа, да се одлучују за непосредно присаједињење Срема Краљевини Србији.
  • За тај случај желимо да нас на конференцији о миру заступа Краљевска Српска Влада.

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Димић 2001, стр. 31-32.

Литература

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Велики_народни_збор_у_Руми&oldid=30767026”