Пређи на садржај

Вестланд

С Википедије, слободне енциклопедије
Округ Вестланд
Vestland
Положај
Држава Норвешка
ПокрајинаЗападна Норвешка
Админ. центарБерген
Површина31.969 km2
Становништво2025.
 — број ст.655.000
 — густина ст.20,49 ст./km2
Број општина43
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Вестланд (норв. Vestland) је округ у западном делу Норвешке, у оквиру западне норвешке регије Вестландет.[1] Округ је основан 1. јануара 2020. у оквиру реформе регионалне управе, спајањем бивших округа Хордаланд и Согн ог Фјордане.[2] Приликом оснивања, општина Хорниндал је издвојена из бившег Согн ог Фјорданеа и прикључена општини Волда у округу Мере ог Ромсдал.[3]

Округ обухвата средишњи део норвешке западне обале, од подручја ушћа Бемлафјорда на југу до Стадланета на северу као и изразито разуђене фјордске, долинске и планинске пределе у залеђу. Граничи се са округом Рогаланд на југу, са округом Мере ог Ромсдал на северу, и са окрузима Телемарк, Бускеруд и Инландет на истоку.[3]

Од 2020. године Вестланд је подељен на 43 општине, а највеће демографско и привредно тежиште округа је подручје Бергена са околином. Административно, као управна средишта се наводе Берген и Лејкангер. Округ има око 655.000 становника по последњем попису из 2025. године и копнену површину од око 31.969 km², а окружни грб је одобрен 2019. и симболички приказује два планинска масива у фјорду (два ранија округа и њихову природну основу).[3]

Историја

[уреди | уреди извор]

Подручје данашњег Вестланда у великој мери обухвата територију некадашњег административног подручја Бергeнхус, које је у данашњим границама постојало као једна од главних управних јединица западне Норвешке.[4] Бергенхус је 1763. подељен на Северни Бергенхус и Јужни Бергенхус, који су у основи одговарали каснијим окрузима Согн ог Фјордане и Хордаланд.[5][6][4]

У 19. и 20. веку уследиле су промене статуса и назива ових јединица: из Сондре Бергенхус амта је 1831. издвојен Берген као посебна управна јединица, да би 1972. поново постао део Хордаланда.[7] Истовремено, 1919. је у Норвешкој укинута терминологија amt у корист fylke. Северни Бергенхус је преименован у Согн ог Фјордане, а Сондре Бергенхус у Хордаланд.[4][8][9]

Савремени Вестланд је непосредни наследник ова два округа, који су до краја 2019. функционисали као засебни окрузи са сопственим институцијама.[8][9] Идеја о теснијем повезивању западнонорвешких округа добила је нови замах током државне регионалне реформе, чији је циљ био формирање мањег броја већих округа и прерасподела надлежности окружних власти.[10] У оквиру припрема за реформу, Хордаланд и Согн ог Фјордане су израдили заједнички документ о намерама и условима спајања, који је служио као основ за одлуке окружних скупштина и даљу процедуру према државним органима.[11] Држава је потом утврдила нову поделу округа, при чему је одлучено да се Хордаланд и Согн ог Фјордане споје у нови округ од 1. јануара 2020.[12]

Део институција и административних функција у сада новом округу распоређен је између више места.[3] Истовремено, приликом уређивања граница новог округа, бивша општина Хорниндал није ушла у Вестланд већ је припојена Мере ог Ромсдалу.[13][3]

У процесу стварања новог округа усвојени су и нови симболи: окружни грб Вестланда заснива се на мотиву фјорда и планина у плавој и сребрној боји, као визуелној синтези природних обележја западне Норвешке.[14] Иако је део одлука регионалне реформе касније преиначен и неки спојени окрузи су поново подељени од 1. јануара 2024, Вестланд је остао као јединствен округ у постреформској подели Норвешке.[15]

Географија

[уреди | уреди извор]
Хардангер је једна од најважнијих области за Норвешку услед чак 40% целокупне производње воћа у овом подручју.

Вестланд обухвата средишњи део западне Норвешке и припада природно и културно препознатљивом појасу Вестландета. Рељеф округа је изразито разноврстан: разуђена обала са бројним острвима и заливима прелази у дубоко усечене фјордове, чији наставци у залеђу често прерастају у долине које воде ка високопланинским пределима и вододелници према источном делу земље.[3]

Обала Вестланда је снажно рашчлањена, а велики фјордови представљају кључни елемент његове географије и насељавања. У севернијем делу округа доминира Согнефјорд, који је најдужи и најдубљи фјорд Норвешке дугачак око 205 km, чије се бројне гране пружају дубоко у копно.[16] У јужнијем делу, један од главних морфолошких праваца формира Хардангерфјорд, који је најдужи фјорд у округу и други најдужи у Норвешкој са око 180 km дужине са унутрашњим краковима.[17] Северозападни део обележава Норфјорд дугачак око 106 km, један од најдужих фјордова у Вестланду, са бројним природно издвојеним деловима и краковима.[18]

Унутрашњост округа карактеришу нагле висинске разлике на кратким растојањима: од фјордских обала и долина до високих планинских области и висоравни. На југоистоку Вестланда налази се западни део Хардангервиде, где је установљен истоимени национални парк 1981. године, који обухвата делове општина Еидфјорд и Уленсванг у Вестланду и прелази у суседне округе.[19] Јужни приобални и фјордски планински појас додатно обележавају ледничка подручја, међу којима је значајна Фолгефонa, комплекс ледника чија укупна површина износи око 187 km², док је јужни део један од највећих ледника у Норвешкој.[20]

Велики део заштићених подручја у Вестланду везан је управо за високе планине, фјордске долине и леднике. Национални парк Фолгефонa окружује ледничко подручје Фолгефоне и обухвата делове општина Квинхерад, Етне и Уленсванг, уз низ околних заштићених зона.[21] У севернијем делу округа налази се Јостедалсбрен и истоимени национални парк, који обухвата широк распон станишта од нижих, шумовитих долина до глацијалних и високопланинских зона. Сам ледник Јостедалсбрен има континуисану дужину од преко 60 km и површину од око 487 km².[22]

Хидрографију Вестланда обележавају бројни водотоци који се са планинских и ледничких подручја нагло спуштају ка фјордовима и мору. Реке су често кратког и стрмог тока, са великим падовима и бројним водопадима и брзацима, што је једна од карактеристичних особина фјордско-планинског рељефа округа.[3][23]

Клима Вестланда је превасходно океанска дуж обале, са честим падавинама које се орографски појачавају на планинским препрекама, док у унутрашњости и на вишим надморским висинама расту контрасти, ниже температуре и израженије снежне прилике. На Вестландету је током последњих нешто више од сто година уочљив општи тренд пораста количине падавина, нарочито у последњим деценијама.[24] Комбинација стрмог рељефа, кратких сливова и обилних падавина условљава и повећану изложеност појединих подручја ризицима од клизишта и других облика масовних покретања материјала, што се истиче и у проценама ризика за округ.[25]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Vestlandet”. Store norske leksikon (на језику: норвешки). Приступљено 2025-12-30. 
  2. ^ „Fylkessammenslåinger i regionreformen”. Regjeringen.no (на језику: норвешки). Kommunal- og distriktsdepartementet. 2019-12-19. Приступљено 2025-12-30. 
  3. ^ а б в г д ђ е „Vestland – fylke”. Store norske leksikon (на језику: норвешки). Приступљено 2025-12-30. 
  4. ^ а б в „Bergenhus amt”. Store norske leksikon (на језику: норвешки). Приступљено 2025-12-30. 
  5. ^ „Nordre Bergenhus amt”. Store norske leksikon (на језику: норвешки). Приступљено 2025-12-30. 
  6. ^ „Søndre Bergenhus amt”. Store norske leksikon (на језику: норвешки). Приступљено 2025-12-30. 
  7. ^ „Bergen amt”. Store norske leksikon (на језику: норвешки). Приступљено 2025-12-30. 
  8. ^ а б „Sogn og Fjordane – tidligere fylke”. Store norske leksikon (на језику: норвешки). Приступљено 2025-12-30. 
  9. ^ а б „Hordaland – tidligere fylke”. Store norske leksikon (на језику: норвешки). Приступљено 2025-12-30. 
  10. ^ „regionreformen”. Store norske leksikon (на језику: норвешки). Приступљено 2025-12-30. 
  11. ^ „Intensjonsplan for samanslåing av Hordaland og Sogn og Fjordane” (PDF). Vestland fylkeskommune (на језику: норвешки нинорск). 2017-01-17. Приступљено 2025-12-30. 
  12. ^ „Prop. 65 S (2017–2018): Endringer i inndelingslova (nye fylkesnavn)” (EPUB). Regjeringen.no (на језику: норвешки). 2018-04-06. Приступљено 2025-12-30. 
  13. ^ „Endringshistorie: Statsforvaltaren i Vestland”. Forvaltningsdatabasen (Sikt) (на језику: норвешки). Приступљено 2025-12-30. 
  14. ^ „Fylkesvåpenet”. Vestland fylkeskommune (на језику: норвешки нинорск). Приступљено 2025-12-30. 
  15. ^ „Fylkesinndelingen fra 2024”. Regjeringen.no (на језику: норвешки). 2024-01-01. Приступљено 2025-12-30. 
  16. ^ „Sognefjorden”. Store norske leksikon (на језику: норвешки). Приступљено 2025-12-30. 
  17. ^ „Hardangerfjorden”. Store norske leksikon (на језику: норвешки). Приступљено 2025-12-30. 
  18. ^ „Nordfjorden”. Store norske leksikon (на језику: норвешки). Приступљено 2025-12-30. 
  19. ^ „Hardangervidda nasjonalpark”. Store norske leksikon (на језику: норвешки). Приступљено 2025-12-30. 
  20. ^ „Folgefonna”. Store norske leksikon (на језику: норвешки). Приступљено 2025-12-30. 
  21. ^ „Folgefonna nasjonalpark”. Store norske leksikon (на језику: норвешки). Приступљено 2025-12-30. 
  22. ^ „Jostedalsbreen nasjonalpark: Forma av is og vatn (M194)” (PDF) (на језику: норвешки нинорск). Miljødirektoratet. Приступљено 2025-12-30. 
  23. ^ „Verneplan for vassdrag: Vestland”. Norges vassdrags- og energidirektorat (NVE) (на језику: норвешки). Приступљено 2025-12-30. 
  24. ^ „Vestlandet siden 1900”. Meteorologisk institutt (на језику: норвешки). Приступљено 2025-12-30. 
  25. ^ „FylkesROS for Vestland 2023–2026” (PDF) (на језику: норвешки нинорск). Statsforvaltaren i Vestland. Приступљено 2025-12-30. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
  • Fylkesatlas Vestland (картографски и ГИС портал са тематским слојевима за округ)
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вестланд&oldid=30895930”