Википедија:ГЛАМ/МВБ/Занимљивости

С Википедије, слободне енциклопедије

Испод се налазе занимљиве информације које би требало искористити и у бацити у чланке. Незаборавите да на странизу за разговор чланка ставите шаблон {{Википројекат:ГЛАМ/МВБ}}.

Занимљивости[уреди | уреди извор]

  • Током боравка у Зрењанину (тада Петровграду) 1937. године књижевница Милица Јаковљевић Мир-Јам упознала је пилота поручника Момчила Максимчева који јој је касније послужио као узор за лик пилота Ненада Алексића у роману Рањени орао.[1]
  • Веровање да пауке не треба убијати јер они доносе срећу потиче из авијације. У њеним раним данима када су авиони прављени од платна и дрвета, структуру авиона нападале су разне штеточне које су је слабиле. То је за последицу имало лом конструкције током лета што се неретко завршавало и трагично. Међутим, временом је примећено да тамо где има паукова нема штеточина, па самим тим ни слабљења структуре летелице. Очигледно - пауци пилотима доносе срећу![2]
  • Приликом ваздушног бомбардовања Багдада 1991. године телевизијске камере су први пут директно преносиле призоре из рата.[3]
  • С обзиром да притисак ваздуха опада са порастом висине, током лета авионом било је немогуће користити класично налив-перо јер је услед разлике притисака мастило излазило и разливало се. Да би решили овај проблем, амерички инжењери су конструисали посебну оловку која је имала гушће мастило смештено у цевчицу на чијем се крају налазила куглица која је мастило равномерно наносила на папир. Тако је настала хемијска оловка.[4]

Догодило се[уреди | уреди извор]

  • 17.01.1617. - Умро Фауст Вранчић (Fausto Veranzio).[5]
  • 04.07.1753. - Рођен пионир балонства Жан Пјер Бланшар (Jean-Pierre Blanchard) [6]
  • 25.04.1783. - Полетео први балон на топли ваздух браће Монголфје - али без људске посаде; достигао је висину од 300 метара. [7]
  • 26.06.1794. - У Француској, током битке код Флериса, балон је први пут употребљен у борби; балониста је био капетан Кутел. [8]
  • 12.01.1866. - У Лондону основано Краљевско аеронаутичко друштво (Royal Aeronautical Society - RAeS) [9]
  • 14.05.1884. - Рођен немачки конструктор авиона Клод Дорнир (Claude (Claudius) Honoré Desiré Dornier) [10]
  • 01.08.1893. - Донете Измене и допуне уредбе о формацији целокупне војске којима се превиђа стварање по једне ваздухопловног (балонског) одељења у свакој дивизији Српске војске. [11]
  • 26.06.1898. - Рођен немачки конструктор авиона Вили Месершмит (Willhelm Emil Willy Messerschmitt) [12]
  • 22.01.1899. - У Содражици код Рибнице (Словенија) рођен Франце Пирц, први командант југословенског Ратног ваздухопловства после Другог светког рата. [13]
  • 11.01.1901. - Рођена Квон Ки-ок (Kwon Ki-ok), прва жена ваздухопловац како у Кореји тако и у Кини [14]
  • 09.04.1901. - Рођен Станислав Вигура (Stanisław Wigura), пољски конструктор, суоснивач фирме RWD и победник Трећег FAI такмичења 1932. у Берлину [15]
  • 28.08.1904. - Рођен италијански конструктор Секондо Кампини (Secondo Campini), пионир млазне авијације [16]
  • 22.05.1906. - Амерички патентни завод издао патент браћи Рајт за систем управљања авионом по три осе [17]
  • 23.01.1908. - Рођен Александар Аца Станојевић, легенда нашег једриличарства [18]
  • 19.01.1910. - Током лета на авиону типа Фарман са пилотом Лујом Поланом (Louis Paulhan) код Лос Анђелеса, поручник америчке Армије Пол Бек (Paul W. Beck) бацио је три вреће песка тешке по 0,9 кг на мету како би испитао могућност употребе авиона за бомбардовање из ваздуха. [19]
  • 13.07.1910. - Француски конструктор и пилот Леон Моран први на свету је летео брже од 100 километара на сат [20]
  • 22.10.1910. - Британски пионир авијације Томас Сопвич (Sir Thomas Octave Murdoch Sopwith) извео је свој први самосталан лет, али је пао после 300 јарди (270 метара) [21]
  • 09.01.1911. - У Београду погинуо Едвард Русјан. [22]
  • 29.03.1912. - Рођена Хана Рајч (Hanna Reitsch) [23]
  • 28.01.1913. - Јован Бјеловучић први је прелетео Алпе из Француске у Италију. [24]
  • 19.01.1915. - У ноћи 19./20. јануара два немачка Цепелина Л.3 и Л.4 бомбардовали су Велику Британију бацивши бомбе на градове Грејт Јармаут и Кингс Лин; погинуло је преко 20 особа; било је то прво бомбардовање Енглеске ваздушним бродовима и прво велико бомбардовање цивила из ваздуха.[25]
  • 22.05.1915. - Додељен први Викторијин крст једном припаднику ваздухопловства: други поручник Род-Морхаус (W.B. Rhodes-Moorhouse) постхумно одликован за бомбардовање железничке станице из ниског лета које је извршио 26. априла.[26]
  • 27.07.1915. - Рођен немачки пилот ловац-ас Јозеф Пипс Прилер (Josef Pips Priller).[27]
  • 04.07.1916. - По решењу српске Врховне команде, поручник-пилот Милош Илић враћен је у пешадију.[28]
  • 08.09.1917. - Француски пилот српског порекла Петар Пјер Мариновић постигао своју прву ваздушну победу.[29]
  • 23.09.1917. - У ваздушној борби погинуо немачки ловачки ас Вернер Фос (Werner Voss).[30]
  • 03.06.1918. - Енглези установили одликовања Distinguished Flying Cross (DFC), Distinguished Flying Medal (DFM) и Air Force Medal (AFM).[31]
  • 21.01.1919. - Рођен пробни пилот енглеског морнаричког ваздухопловства Ерик Браун (Eric Melrose "Winkle" Brown), пилот који је летео више различитих типова авиона од било кога на свету.[32]
  • 20.03.1919. - Рођен немачки пилот ловац Герхард Баркхорн (Gerhard "Gerd" Barkhorn), други на свету по броју постигнутих ваздушних победа (301).[33]
  • 28.08.1919. - Основана IATA (International Air Trafic Association).[34]