Википедија:Гласање/Предлог/Посредовање

С Википедије, слободне енциклопедије

Овај предлог тиче се установљавања процедуре посредовања на Википедији на српском језику.

Институција разрешавања неспоразума и сукоба међу уредницима добро је разрађена у свим већим википедијским заједницама. Види en:Wikipedia:Mediation Cabal (неформално посредовање), en:Wikipedia:Mediation (формално посредовање), en:Wikipedia:Arbitration policy (арбитража).

И Википедија на српском језику до сада је видела већи број неспоразума, који штете конструктивној атмосфери продуктивности на пројекту, а неки од њих су довели и до раздора у заједници, за које би свима било боље да су на време разрешавани конструктивним дијалогом. Покушај установљавања групе вољних уредника који би на добровољној бази посредовали у овим неспоразумима датира још до 2005. године (Википедија:Посредовање), али никада није заживео.

Може се рећи да смо, као заједница, показали незавидан капацитет за прихватање различитости и задржавање корисника. Искуство показује да су, у тренутку када постане јасно да су некакви преговори потребни, и то не данас него јуче, ствари већ отишле предалеко, као и да у тој фази сукоба, у условима потпуне добровољности, стране не показују спремност на стварне разговоре, као да је на делу каква групна омађијаност. Доњи предлог, у чијој изради је консултовано неколико уредника, покушава да синтетише искуства која смо имали у протеклих неколико година и обезбеди

  • фаворизовани институционализовани канал за разрешавање сукоба, цивилизованим разговором, на време, уз добре услуге искусних уредника са мандатом Заједнице, као и
  • подстицаје странама да сарађују у оваквом дијалогу, као што су могућност бирања својих посредника у разговору, и већа могућност утицања на исход у консензуалној фази поступка.

Овај предлог није директно паралелан институтима за решавање спорова на другим пројектима Викимедије. Он се разликује од формалног посредовања на Википедији на енглеском језику и утолико што предвиђа могућност доношења обавезујућих одлука када је то неопходно, али, као веома важну разлику, он не установљава арбитражни комитет. Искуство и наше и других Википедија јесте да су консензуални поступци посредовања идеалан начин функционисања којем треба тежити, али нису довољан механизам када ствари отцентрифугирају ка безумљу. У овом смислу, доњи предлог уноси јасну одређеност ка споразумном решавању сукоба када год је то могуће и омогућава заједници да настави да функционише без арбкома, што је по свој прилици наше већинско опредељење.

На дну овог предлога се налази и схематски приказ одлучивања, за оне уреднике којима је тако једноставије пратити предложени ток поступка.

Гласање о овом предлогу отпочеће 10 дана од данас, према остављеним коментарима уредника. --Dzordzm (разговор) 07:17, 8. април 2008. (CEST)[одговори]

Расправа о предлогу је завршена. Гласање је отворено на Википедија:Гласање/Посредовање. --Dzordzm (разговор) 20:11, 18. април 2008. (CEST)[одговори]

Предлог[уреди | уреди извор]

Посредничко веће[уреди | уреди извор]

Заједница сваке године бира посредничко веће. Веће чини од 5 до 9 посредника.

Гласати може сваки корисник који има регистрован налог бар 21 дан и бар 75 измена у главном именском простору, пре почетка гласања.

За посредника се може пријавити сваки корисник који има регистрован налог бар 90 дана, бар 500 измена у главном именском простору, и бар 50 измена у Википедија: именском простору, пре почетка гласања.

Гласање траје 10 дана. Кандидати се могу пријављивати било када у току гласања, али се оно завршава без обзира на време пријављивања.

За посреднике је изабрано до 9 кандидата са највећим бројем гласова "за", под условом да су добили барем 70% гласова "за". Уздржани гласови се не рачунају.

Посебни случајеви:

  1. Веће може функционисати са било којим бројем од 5 до 9 изабраних посредника. Међутим, веће ће боље функционисати са барем 7 изабраних посредника.
  2. Ако за посреднике буде изабрано мање од 5 кандидата, избори нису успели и преостала места до 5 се попуњавају у поновљеним изборима. Ако ни након поновљених избора не буде изабрано барем 5 посредника, веће није изабрано.
  3. Посредници који се бирају на првим изборима биће бирани на шест месеци. Будућа већа биће бирана на годину дана.


Посредовање[уреди | уреди извор]

Основни поступак посредовања укључује два посредника у спору. Свака страна у спору бира посредника из већа по свом избору. Ова два посредника доносе заједничку ПРЕПОРУКУ у поступку описаном доле. Препорука коју усвоје обе стране постаје ОБАВЕЗУЈУЋА ОДЛУКА.

У одређеним случајевима, обавезујуће одлуке ће донети панел. Панел чине два посредника у спору, уз додатна три посредника, која поставља веће у поступку описаном доле, укупно 5 посредника. Панел одлучује простом већином (3 од 5 посредника у панелу).

Настојање би увек требало да буде да се случај реши у стадијуму препоруке два посредника. Подизање случаја на одлучивање панела је последња опција.


Покретање поступка[уреди | уреди извор]

Поступак посредовања се сматра покренутим у било којем од следећих случајева:

  • Једна од страна је затражила посредовање и нашла вољног посредника.
  • Већина чланова посредничког већа (преко 50% изабраних) су наложили посредовање.
  • Заједница је наложила посредовање. Гласање о предлогу за покретање посредовања траје 7 дана и успело је ако гласа барем 7 уредника и "за" се изјасни барем 70%.

Када је поступак посредовања покренут, свака страна контактира посредника по свом избору. Ако нека од страна одбије или није у могућности да нађе вољног посредника, већина чланова посредничког већа ће обавезујућом одлуком одредити посредника који ће бити задужен за разговор са том страном.

Посредници не делују као "адвокати" или заступници страна, већ као искусне неутралне стране, али свака страна има прилику да изабере посредника који можда има више разумевања за њихов став. Ако се препоруке посредника прихвате (види доле), случај никада неће ескалирати до панела.


Како тече поступак посредовања?[уреди | уреди извор]

  1. Свака од страна ће свом посреднику у приватној комуникацији (електронска пошта, ИРЦ) назначити своје виђење сукоба.
  2. Два посредника ће разговарати приватно, преко електронске поште или ИРЦ-а, без присуства страна у сукобу. Овде би посредници међу собом требало да дођу до неких иницијалних идеја за разрешење сукоба.
  3. Затим ће се на ИРЦ-у или сличном каналу приватно срести два посредника и две стране у сукобу - укупно четири. Овде посредници пре свега покушавају да успоставе пристојну комуникацију између страна у неспоразуму, модерирајући и подстичући је. Оваквих састанака може бити и неколико. Након успостављања пристојне комуникације, покушава се наћи решење прихватљиво за све.
  4. Након што се постигне споразумно решење или исцрпе могућности преговарања, два посредника ће поново разговарати приватно, преко електронске поште или ИРЦ-а, без присуства страна у сукобу, и формулисати ПРЕПОРУКУ за разрешење сукоба.

Ако желе, посредници у спору могу у деловима (2) и (4) ангажовати и друге посреднике, али ти додатни посредници не могу учествовати у разговорима под (3), не потписују препоруку и не учествују аутоматски у раду панела, ако овај буде формиран. Посредници у спору ће настојати да разговор међу странама воде до споразумног решења, макар 7 дана, и имају дискрецију да га воде онолико времена колико сматрају да се постигнути исход унапређује. Најбоље је да комуникација са странама у сукобу остане приватна, да би се оне што искреније изразиле.

Ако страна у сукобу одбија сарадњу са својим посредником, поступак ће се одвијати без те стране и биће донешена препорука како је описано горе.


Препорука се, јавно на Википедији, предочава странама у сукобу и свака назначава своје слагање или неслагање са препоруком. Страна која у року од 48 сати не изрази свој став, биће упозорена, а затим блокирана на до 30 дана, до изјашњавања о препоруци.

Ако се препорука усвоји слагањем обе стране, она постаје ОБАВЕЗУЈУЋА ОДЛУКА.

Ако се препорука не усвоји од стране обе стране и сукоб се наставља, стране имају три могућности:

  1. Стране могу затражити ново посредовање и одредити нове посреднике (или задржати исте ако желе). Довољно је да једна од страна затражи ново посредовање. Посредовање се може поновити само једном. Након поновљеног посредовања, ако стране не усвоје нову препоруку, биће аутоматски покренуто изјашњавање посредничког већа, које може већинском одлуком наложити прелазак случаја на разматрање панела.
  2. Стране могу затражити да случај одмах пређе на разматрање панела. Довољно је да једна од страна затражи разматрање панела, осим ако друга страна захтева поновљено посредовање, у ком случају ће посредовање бити поновљено.
  3. Ако стране не траже (1) или (2) и сукоб се наставља, посредничко веће може већинском одлуком наложити понављање посредовања као у (1) (највише до другог пута) или разматрање панела.


Одлучивање панела[уреди | уреди извор]

Панел чине два посредника у спору и додатна три посредника.

Додатна три посредника ће, између чланова посредничког већа, изабрати веће, већинском одлуком. Уколико је расположиво барем 7 посредника, свака од страна у сукобу може, уколико жели, пре овог гласања преко свог изабраног посредника захтевати изузеће једног посредника. Посредничко веће ће додатна три посредника–члана панела изабрати од преосталих посредника. Не може се захтевати изузеће посредника задуженог за разговор са другом страном.

Након формирања, ако то жели, свака страна у сукобу има 48 сати да панелу назначи своје виђење ситуације на не више од једне стране јавно доступног викитекста.

Након овога панел се састаје без присуства других уредника и простом већином доноси неопозиву ОБАВЕЗУЈУЋУ ОДЛУКУ.


Обавезујућа одлука[уреди | уреди извор]

Страна у сукобу која по први пут прекрши обавезујућу одлуку биће блокирана моментално на 24 сата.

Прекршај овог блока или упозорења или друго по реду непоштовање обавезујуће одлуке од стране једне од страна може исходовати блоком од 30 дана.

Прекршај блока из претходног става или треће по реду непоштовање обавезујуће одлуке од стране једне од страна може исходовати блоком од 90 дана.

Први блок (24 сата) може провести било који администратор. Дуже блокове изриче већинском одлуком панел (уколико је формиран), или посредничко веће (иначе).

Уколико се сукоб наставља и након изрицања горњих блокова, заједница задржава постојећу могућност изрицања трајног блока, или других одлука, гласањем.

Уколико се сукоб наставља без кршења (слова или духа) обавезујуће одлуке, заједница може, уколико се тако изјасни, изменити одлуку или наложити нови поступак посредовања.


Дијаграм посредовања

Посебни случајеви[уреди | уреди извор]

Ако је једна од страна у сукобу један од посредника, тај уредник ће избрати неког другог посредника.

Ако у спору учествује више од две стране, посредничко веће ће бити овлашћено да поступа у духу ових правила.


Напомене[уреди | уреди извор]

Посредничко веће није арбитражни комитет. Оно нема никакве ингеренције ван домена решавања спорова. У решавању спорова веће настоји да делује пре свега у поступку обострано прихватљивог преговарања и пружања препорука, док је поступак доношења обавезујућих одлука на панелу резервисан за најтеже случајеве. Посредничко веће посебно нема никакву, чак ни саветодавну, улогу у питањима доношења других одлука или политике заједнице, избора уредника за приступ посебним алатима, представљању заједнице, и сличном.

Ово правило треба бити усвојено са 70% гласова "за". Гласање траје 7 дана.

  1. за У потпуности подржавам пројекат посредовања. Предлог сам једном прочитао и нисам нашао неке замерке. Можда их буде кад будем прочитао други пут. --Поки |разговор| 18:08, 8. април 2008. (CEST)[одговори]
  2.  Коментар: Најбоље да до сукоба не дође, али када дође треба га некако и решити. Политика посредовања је добро да се уведе и изгласа у неко "мирнодопско" време као што је то сада. --Ђорђе Стакић (р) 12:33, 9. април 2008. (CEST)[одговори]
  3.  Коментар: Гласање о овом предлогу отпочеће 10 дана од данас. -- Обрадовић Горан (разговор) 14:21, 9. април 2008. (CEST)[одговори]
А је л`? Онда ћемо сачекати. --Поки |разговор| 17:00, 9. април 2008. (CEST)[одговори]

Коментари[уреди | уреди извор]