Википедија:Односи са јавношћу/Пи дан 2010

Из Википедије, слободне енциклопедије

Ове године је организовано друго по реду обележавање дана броја Пи у Србији. Овога пута је окупљање било у трибинској сали Дома омладине. Ја сам донео лапоп и пројектор, Дом омладине је обезбедио платно и озвучење, ја сам донео ишарану торту ... и све је могло да почне. Можда је све могло да почне тачно у 15 часова 9 минута и 26 секунди, али се из практичних разлога све одиграло негде после 17 часова.

Обзиром да је главна организација догађаја ишла преко Фејсбук групе на којој је овај догађај најављен, нисам баш био сигуран ко ће све видети најаву. Све у вези организације је било прилично магловито јер је само Ацо најавио да има пар заинтересованих другара и да има шансе да буде такмичење у рецитовању наизуст научених цифара. Ђорђе ове године није могао доћи, а такође није се могло рачунати на његове студенте. Испоставило се да је интересовање значајно вече од првобитно претпостављеног.

Окупљање заинтересобаних је почело после 17 часова и прво су дошли Ацо и његови другари, енигматичари. Међутим, убрзо су почели пристизати и други људи добре воље. Појавио се и Филип (ваљда је нешто раније пристигао са далеког пута). До краја дана се сем Аце, мене и Филипа прикупило још пар познатих фаца, Милош и Нена (мислим да сам у једном моменту видео и Свету). Све остало су биле потпуно непознате фаце. А трибинска сала је била пуна. Невероватно занимљив осећај.

Међу особама које су се ту затекле је било највише студентарије. На свеопште изненађење уопште није преовладала математичарска екипа. Једноставно, било је чудно и мешовито. Да би се покренула атмосфера, почели смо са једноставним упознавањем. Тако смо сазнали да има и људи који су дошли из Новог Сада само зато што су чули да се у Дому омладине дешава ова шашава ствар. Ово је откравило атмосферу и људи су почели да се пријављују за такмичење. На општу радост свих, пријавило се седам такмичара. Све је указивало да смо најзад погодили праву ствар.

Украшена торта

Такмичари су били:

  • Милош Ранчић
  • Драгана Ћипријановић
  • Немања Шкорић
  • Данијел Милошевић
  • Зоран Ристановић
  • Владица Андрејић
  • Раде Гољовић

Такмичари су се пријављивали јавно а онда су Аци на увце говорили колико су отприлике спремили цифара. На основу овога је Ацо правио ранг листу и одредио редослед такмичара. Ово је урађено да се не би обесхрабрили они такмичари који би унапред чули да је неко спремио много цифара а и да би се такмичење одвијало као нека врста топ листе која се приближава врхунцу.

Како се ово претворило у озбиљан догађај, онда смо на лицу места организовали правила и начин појединачних наступа. Да би публика могла да прати како тече рецитовање, на платну пројектора је била приказана гомила цифара. Такмичари су седели испред публике, окренути ка публици, тако да нису видели пројектор. Поред овога цифре смо пратили Ацо и ја са папира и Филип на свом лаптопу.

Сам ток такмичења је био изузетно занимљив. Прво је изашао Милош, који је направио храбар потез пријавивши се, иако је знао свега 10 хексадецималних цифара (што и није било предвиђено према пропозицијама) али је отворио надметање.

Други такмичар је била Драгана. Веома занимљиво је што је дама и што је колегиница са архитектуре. Њен резултат је 84 децимале што је у самом старту поправило прошлогодишњи резултат од 80 цифара. Следећи је био Немања са 121 цифром. После њега је дошао Данијел који се припремао за већу цифру али се иреверзибилно заглавио када је стигао до 40. Штета. После је наступио Зоран који је издекламовао 250 цифара. Ово пребацивање 200 цифара је загрејало атмосферу. После њега је наступио Владица који је озбиљно претио да је некада, за опкладу, научио 1000 цифара. Овога пута је Владица стао код 223 цифре. У ствари је он кренуо идаље, али је прескочио једну групу од 5 цифара. После њега је дошао Раде, који је од самог старта најављивао да се веома озбиљно припремао. То је после две краће паузе успео и да докаже када је догурао до 386 цифара. Тако је постигнут нови рекорд Србије. Овај рекорд је постигнут на званичном догађају, уз мерење и праћење великог броја људи, потом забележено и објављено.

Сем овога је занимљив био и Марко Савић (студент из Новог Сада) који је на лицу места презентовао своју способност занимљивог меморисања првих 40 бинарних цифара броја Пи (такође ван конкуренције). Марка је потребно поменути као јединог (сем мене) који је на догађај дошао у мајици са мотивима који имају везе са бројем Пи.

Раде је, као победник имао част да исече и подели победничку торту (на слици). Обзиром да је торта била мањих димензије а број заинтересованих велики, процес канибализације торте је био суров. Међутим, ту се одмах исказала иновативност победника и другопласираног (дакле изазивача). На лицу места су се досетили да организују још једно такмичење. Назовимо то такмичење у "брзом рецитовању првих 100 цифара". Одмах смо се организовали ко има штоперицу, ко прати цифре итд. Раде је први успео да обави овај задатак за 23.9 секунди. Владица је то обавио за невероватних 15.3 секунде. Тако је у овој дисциплини постављен и први рекорд. Овај рекорд ће се тешко рушити. Ко не верује нека проба само да прочита првих 100 цифара и нека измери колико му времена треба за то.

Торта после касапљења

Са овог догађаја има и две приче објављене у новинама. Једна у Политици, друга у Вечерњим новостима. Сем занимљивих фотографија чланци нису посебно занимљиви па ни у потпуности тачни. Веома су занимљиви делови реченица из чланака "Пи је број са највећим бројем децимала", "Раде је напамет израчунао 386 децимала", али нема везе, лепе су фотке.

Све у свему, овај Пи дан обећава да ће следеће године бити још занимљивије. -- JustUser  d[-_-]b  01:19, 23. март 2010. (CET)

Спољашње везе[уреди]