Википедија:Стилски приручник/Основе правописа српског језика/Састављено и растављено писање речи

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије

Основе српског правописа


Састављено се пишу:

  • а) сложенице које имају само један акценат и у којима се први део не мења, на пример: Београд (Београда, Београду), голорук, пароброд, писмоноша, бездушан, југозападни, преполовити, извући;
  • б) називи становника насеља и ако се имена тих насеља састоје од две акцентоване речи и пишу се одвојено; на пример: Новосађанин (према Нови Сад), Белоцркванка (према Бела Црква), Бјелопољац (према Бјело Поље);
  • в) присвојни придеви изведени од назива места и ако се назив места састоји од две акцентоване речи, нпр. горњомилановачки (према Горњи Милановац), јужноамерички (према Јужна Америка), кривопаланачки (према Крива Паланка)
  • г) речца не уз именице, придеве и прилоге с којима сраста у сложенице:

- незнање, нечовек, незахвалност, незналица, небрига, непријатељ;

- непознат, неприродан, незрео, неписмен, невелик, невидљив;

- нерадо, невољно, нездраво, неспретно, незаинтересовано, некоректно, неорганизовано;

  • д) именице преподне и поподне кад означавају у целини време дана пре 12 сати или после 12 сати, на пример: Цело поподне/преподне смо те чекали. Али, кад се овим изразом означава неки тренутак пре или после 12 часова, пише се растављено, нпр.: Доћи ћу сутра пре подне, одмах после доручка.;
  • ђ) сложени прилози као: малопре, покадшто, гдекад, гдегде, наједном, напамет, отприлике, снеруке и предлози: поврх, наместо, украј, уочи, подно;
  • е) речца нај- у суперлативу описних придева, на пример: најлепши, најлакши, најбољи, најјачи, најједноставнији.

С цртицом између првог и другог дела пишу се полусложенице, ако сваки од саставних делова чува свој акценат и ако се први део не мења по падежима. Тако се пишу:

  • а) вишечлани називи места могу се писати с цртицом, с тим што се предност даје одвојеном писању, на пример може: Херцег-Нови (из Херцег-Новог, у Херцег-Новом), Иванић-Град; али боље је Херцег Нови, Иванић Град.
  • б) две именице од којих једна одређује другу, а заједно означавају један појам, на пример: баш-чаршија (и башчаршија), радио-апарат, рак-рана, генерал-мајор, генерал-потпуковник;

Растављено се пишу:

  • а) речца не у одричним облицима глагола, на пример: не знам, не верују, не долазимо, не питај, не може; изузетак су одрични глаголи нећу, немам, немој, нисам;
  • б) одричне заменице нико, ништа, никоји, ничији, с предлогом се пишу: ни за кога, ни са ким, ни у чијем, ни пред каквим, ни за којим;
  • в) речца ли уз глаголе у упитним реченицама, на пример: Хоћеш ли доћи? Верујеш ли ми? Знаш ли то? и у упитним реченицама са да, на пример: Да ли би ми помогла? Да ли имаш новца?

Видети[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Правопис српскога језика, Матица српска, 1993 (предат за штампу јуна 1993, изашао из штампе априла 1994, издање поновљено септембра 1994).
  • Добрила Летић и Јован Вуксановић,Српски језик и књижевност - Репетиторијум градива са задацима за вежбу и проверу знања од 5. до 8. разреда основне школе, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 1994.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Википедија:Стилски_приручник/Основе_правописа_српског_језика/Састављено_и_растављено_писање_речи&oldid=25339434”