Гангстер број 1

С Википедије, слободне енциклопедије
Гангстер број 1
Филмски постер
Изворни насловGangster No. 1
Жанркриминалистичка
трилер
драма
РежијаПол МекГвиган
СценариоЏони Фергасон
Луи Мелис
Дејвид Скинто
ПродуцентНорма Хејмен
Џонатан Кевендиш
Темељи се напозоришној представи Gangster No. 1, написали Луи Мелис
Дејвид Скинто
Главне улогеМалком Макдауел
Пол Бетани
Дејвид Тјулис
Сафрон Бароуз
МузикаЏон Денкворт
Директор
фотографије
Питер Сова
МонтажаЕндру Халм
Продуцентска
кућа
FilmFour Productions
Pagoda Film and Television Corporation
Road Movies Filmproduktion
British Screen Productions
British Sky Broadcasting
Filmboard Berlin-Brandenburg (FBB)
NFH Productions
Little Bird
ДистрибутерFilmFour
Година2000.
Трајање103 минута
ЗемљаУједињено Краљевство
Језикенглески
Веб-сајтwww.mgm.com/view/Movie/729/Gangster-No.-1/
IMDb веза

Гангстер број 1 (енгл. Gangster No. 1), је британска криминалистичка трилер драма из 2000. године у режији Пола Мекгигана. Заснован је на позоришној представи Гангстер бр.1, коју су написали Луис Мелис и Дејвид Скинто. У филму главну улогу игра Пол Бетани, а поред њега глуме и Малколм Мекдауел, Дејвид Тјулис и Сефрон Бароуз.[1][2][3]

Радња[уреди | уреди извор]

Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Филм почиње неименованим британским ветераном гангстером који присуствује боксерском мечу са пријатељима. Чувши у разговору да још један гангстер, Фреди Мејс, треба да изађе из затвора после 30 година, ућути и напушта седиште да се прибере.

Наратив се враћа у шездесете године прошлог века, приказујући млађег гангстера. Привлачи пажњу утицајног лондонског гангстера Фреди Мејса (Тјулис), који га регрутује као извршиоца. Гангстер је жељан да угоди; његово насиље импресионира Мејса и он своју лојалност доказује креативним методама убиства. Међутим, Гангстер је од самог почетка опседнут и љубоморан на Мејсов успех и гламурозни начин живота, који се види у његовој луксузној одећи и плишаном стану.

Гангстер открива да Мејсов ривал, Лени Тејлор, планира да убије Мејса. Уместо да га упозори, Гангстер одлучује да дозволи напад и убија јединог члана своје банде који је свестан плана. Гангстер посматра како Тејлор и његова банда пуцају и убадају Мејса, и прережу врат његовој вереници Карен. Касније те ноћи, Гангстер одлази у Тејлоров стан, пуца му у ногу и мучи га до смрти.

Гангстер следећег дана открива да Мејс није умрла већ је хоспитализована. Мејс је неправедно осуђен за наручивање Тејлоровог убиства и послат у затвор на 30 година. Са Мејсом с пута, Гангстер преузима вођство над бандом и консолидује своју позицију. У секвенци која обухвата године између 1968. и 1999., приказан је како организује пљачку банке, отвара казино, намешта коњске трке и повећава своју банду до преко 300 људи.

Наратив се враћа остарелом Гангстеру на боксерском догађају, где открива да је Карен такође преживела и да треба да се уда за Мејса, који је из затвора изашао као промењен човек. Гангстер позива Мејса у његов стари стан, који је Гангстер преузео. Гангстер, покушавајући да реши сваку претњу и сопствене демоне, нуди Мејсу новац и стан. Међутим, Мејс наизглед нема више борбе у себи, желећи само да ожени Карен и да се повуче у миру. Гангстер прети Мејсу пиштољем, затим даје Мејсу пиштољ, признаје своје ћутање због покушаја убиства и Тејлорове смрти и моли Мејса да га убије; Мејс одлази, признајући колико је празан и патетичан живот гангстера.

Филм завршава са Гангстером, који је очигледно изгубио разум, починивши самоубиство силазећи са врха зграде. Његове последње речи: „Ја сам број један”.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Adam Dawtrey (2010-01-14). „Louis Mellis and David Scinto: Partners in and out of crime | Film”. The Guardian. London. Приступљено 2023-05-04. 
  2. ^ Taylor, Paul (1995-09-07). „Theatre; GANGSTER NO 1; Almeida Theatre, London”. The Independent. London. 
  3. ^ Mellis, Louis; Scinto, David (1995). Gangster No.1. London: Oberon Books Ltd. ISBN 1-870259-56-4. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]