Гарнизон
Гарнизон (енгл. garrison, фр. garnison, од француске речи garnir, што значи „опскрбити“, „опремити“, „посада"), место (територија, насеље, објекат) на коме су стално или привремено смештене војне јединице и установе.[1] Често се реч гарнизон користи и за саме гарнизонске јединице које чине посаду гарнизона.[2][3] Назив најчешће носи по имену насеља (београдски, московски, берлински). Гарнизон има своје гарнизонске јединице и заповедника (официр највишег чина), а у већим гарнизонима и команду и друге пратеће службе.[1]
До краја 16. века гарнизон је најчешће означавао посаду тврђаве. Касније је термин употребљаван и за јединице у већим насељима и њиховој околини (до 10 км) у којима се подижу касарне. Како се број јединица у већим гарнизонима повећавао, у 19. веку се појављују и команде гарнизона као самосталне институције, а упоредо се доносе и посебна правила гарнизонске службе (у Србији од 1845).[1]
У Израелу, примера ради, гарнизонска јединица је регуларна војна јединица која брани одређену зону као што су град, провинција, утврђење или чак само једну грађевину.
Историја
[уреди | уреди извор]Посаде замкова
[уреди | уреди извор]Посаде средњовековних замкова биле су по правилу веома мале. Тако су по сачуваним документима из 16. века, три замка у поседу загребачке бискупије, у околини Петриње, имала 1513. године посаду од по 3-4 војника (укључујући и заповедника - каштелана).[4] Године 1542, замак Стеничњак имао је посаду од само 9 људи, једног каштелана и осам трабаната.[5] Тврђава Сисак, на самој турској граници, имала је 1553. само 5-9 војника, 1561. године 15 војника, а после тога 22 војника.[6] Године 1577. тврђава Храстовица на турској граници имала је само 29 војника (у два замка и варошици), док су три мања утврђења око ње (Свети Криж, Климна гора и Пецки) имала по 5, 10 и 15 харамија.[7]
Овако мале војне јединице чак и у великим замковима ослањале су се у случају напада на помоћ околног становништва, већином наоружаних кметова. Тако су петрињски замкови уз 3-4 војника могли да рачунају на по 6-7 домаћих стрелаца (лат. pixidarii domestici),[4] a Сисак на 80 наоружаних кметова.[6] До 1632. овај број смањен је на само 25 ђумлија, кметова који су у замену за ослобађање од работе морали да се наоружају о свом трошку и чувају замак на смену, по четворица.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Матијашевић 1972, стр. 164.
- ^ „Гарнизон”. Опште образовање. Приступљено 19. 1. 2019.
- ^ „Гарнизон”. Вокабулар. Приступљено 19. 1. 2019.
- ^ а б Адамчек 1980, стр. 466.
- ^ Лопашић 1895, стр. 278.
- ^ а б Адамчек 1987, стр. 142.
- ^ Лопашић 1884, стр. 32.
Литература
[уреди | уреди извор]- Матијашевић, Саво (1972). „Гарнизон”. Ур.: Гажевић, Никола. Војна енциклопедија. 3 (2 изд.). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 164.
- Szabo, Gjuro (1920). Sredovječni gradovi u Hrvatskoj i Slavoniji. Zagreb: Matica hrvatska. стр. 64.
- Lopašić, Radoslav (1884). Spomenici hrvatske krajine. 1. Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti. стр. 32.
- Lopašić, Radoslav (1895). Oko Kupe i Korane, mjestopisne i povjestne crtice. Zagreb: Matica hrvatska. стр. 267.
- Adamček, Josip (1987). Bune i otpori: Seljačke bune u Hrvatskoj u XVII stoljeću. Zagreb: Globus. стр. 120—160.
- Adamček, Josip (1980). Agrarni odnosi u Hrvatskoj od sredine XV do kraja XVII stoljeća. Zagreb: Odjel za hrvatsku povijest, Centar za povijesne znanosti Sveučilišta u Zagrebu.
