Гетика

Момзеново издање Јорданесових дела, из 1882. године

Гетика (лат. Getca), изворно позната под насловом О пореклу и делима Гета (лат. De origine actibusque Getarum), историографско је дело из средине 6. века, које је написао византијски чиновник и историчар аланског порекла Јорданес, посветивши га историји Гота. Дело је настало на латинском језику, а посебну занимљивост у области етнонимике представља пишчево поистовећивање тадашњих Гота са некадашњим Гетима, древним трачким племеном, до чега је дошло под утицајем реторског и терминолошког архаизовања народних назива у тадашњој и каснијој византијској књижевности.

Садржај и структура

Јорданес је Гетику писао 551. године. У исто време писао је и дело о римској историји, које је познато као Романа (лат. Romana). За писање Гетике, Јорданес је користио изгубљено дело Касиодора Сенатора о Готима. Књигу је, према сопственим речима, имао на располагању свега три дана, те је највећи део касније реконструисао на основу сећања. Сем Касиодора, Јорданес је навео још шеснаест других писаца чија је дела користио. Може се доказати да је користио и нека дела чије ауторе није споменуо, а међу њима је био и Авлавије, визиготски писац.

Садржај Гетике може се поделити на четири дела: 1) географски увод, 2) историја о уједињеним Готима, 3) историја Визигота, 4) историја Острогота. Као и остали писци његовог времена, Јорданес се није држао само историје Гота већ је у дело убацивао и бројне дигресије, чиме је дело добило шири значај за проучавање периода Велике сеобе народа. У четрдесет и петој глави налазе се, по мишљењу појединих аутора, трагови о првом помену легендарног британског краља Артура.

Подаци о Венедима, Словенима и Антима

Јорданесова Гетика садржи узгредне, али веома значајне податке о Венедима, Словенима, Антима и њиховим међусобним односима. Пошто нису били у фокусу казивања, Јорданес се поменутим народима бавио првенствено у контексту готске историје. Име древног источноевропског народа Венеда увек је записивао у облику Венет(х)и, са додатним "х" (лат. Venethi), правећи тиме јасну разлику у односу на начин помињања севернојадранске Венетије (лат. Venetia) и њених градова и становника (Венети), које је увек помињао без додатног слова, тако да ни на једном месту у свом делу Јорданес није мешао, нити поистовећивао источноевропске Венеде са севернојадранским Венетима.

Јорданес је Словене помињао под називом Склавени (лат. Sclaveni), описавши место становања Венеда, односно Словена и Анта на следећи начин: „На њиховој левој падини [Карпати], спуштајући се ка северу, почевши од родног места реке Висле, насељено је многољудно племе Венет(х)а на пространим просторима. Иако се њихова имена сада разликују према различитим клановима и локалитетима, они се и даље углавном зову Склавени и Анти. Склавени живе од града Новиетауна и језера званог Мурсиан до Данастра [Дњестра], а на северу до Висле, уместо градова имају мочваре и шуме. Анти, најјачи од оба [племена], ширили су се од Данастра до Данапра [Дњепра], где Понтско [Црно] море чини кривину; Ове реке су одвојене једна од друге многим прелазима“. У склопу излагања о владавни остроготског краља Херманариха (4. век), Јорданес је такође помињао и источноевропске Венеде, односно Анте и Словене: „Ови, као што смо већ рекли на почетку нашег излагања, наиме при навођењу племена, потичу из једног корена и сада су познати под три имена: Венет(х)и, Анти, Склавени. Иако сада, због наших сагрешења, свуда бесне, али тада су се сви потчинили власти Германариха“.

Поводом података из Јоданесове Гетике у науци су покренута многа сложена питања о пореклу и етничком идентитету старих Венеда, односно Словена и Анта, уз изношење разних претпоставки. Тим поводом, део истраживача заступа тезу о источноевропским Венедима као прецима Словена и Анта, док остали не прихватају такав закључак и заступају другачија гледишта.

Види још

• Romana (Јорданес)

Литература

• Антоновић, Милош (2007). Наративни извори за историју Европе: средњи век. Београд: Утопија. 
• Vlasto, Alexis P. (1970). The Entry of the Slavs into Christendom: An Introduction to the Medieval History of the Slavs. Cambridge: Cambridge University Press. 
• Gołąb, Zbigniew (1992). The Origins of the Slavs: A Linguist's View. Columbus: Slavica Publishers. 
• Loma, Aleksandar (1993). „Podunavska prapostojbina Slovena: Legenda ili istorijska realnost?”. Јужнословенски филолог. 49: 187—220. 
• Schramm, Gottfried (1995). „Venedi, Antes, Sclaveni, Sclavi: Frühe Sammelbezeichnungen für slawische Stämme und ihr geschichtlicher Hintergrund”. Jahrbücher für Geschichte Osteuropas. 43 (2): 161—200. 
• Curta, Florin (1997). „Slavs in Fredegar and Paul the Deacon: Medieval gens or scourge of God?” (PDF). Early Medieval Europe. 6 (2): 141—167. Архивирано из оригинала 20. 07. 2025. г. Приступљено 03. 02. 2026. CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
• Curta, Florin (1999). „Hiding Behind a Piece of Tapestry: Jordanes and the Slavic Venethi”. Jahrbücher für Geschichte Osteuropas. 47 (3): 321—340. 
• Curta, Florin (2001). The Making of the Slavs: History and Archaeology of the Lower Danube Region, c. 500–700. Cambridge: Cambridge University Press. 
• Curta, Florin (2006). Southeastern Europe in the Middle Ages, 500–1250. Cambridge: Cambridge University Press.