Дидона

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

У грчим и римским изворима Дидона се спомиње као оснивачица и прва краљица Картаге (Тунис). Позната је по приказу који је дао римски пјесник Вергилије у својој Енеиди. У неким изворима се спомиње као Елисса.

Дидона, у латинским изворима Дидо је била феничка ријеч за луталицу

Карфагенская царица Дидона (Carthaginian Queen Dido) 1547 27 х 17 д.,м. Кобург, Худож. собрание замка Кобург

Дидона у клсичним изворима[уреди]

Прича о Дидони се први пу јавља у дјелу римског писца Гнеја Помпеја Трога. У најстаријој верзији, Дидона је била кћерка краља Маттана I од Тира. Отац је хтио да га наслиједе њен брат Пигмалион и она. Када је њен брат одрастао, Дидона, која је била позната по својој љепоти, се већ удала за Акербаса, високог свештеника Мелкарта, познатог по великом богатству. Пигмалион је наредио убиство Акербаса.

Дидона је на превару покупила мужево злато и побјегла, и тиме се осветила свом брату. Уточиште је пронашла на Кипру гдје се њеним присталицама придружило 80 проститутки.

Дидодна је пронашла уточиште на обали Сјеверне Африке. Тамо је од домородаца затражила привремено уточиште. Они су пристали Феничанима дати земљу само онолико велику колико је може покрити говеђа кожа. Диона је кожу изрезала на најситније дијелове и њоме опасала цијело једно брдо. Тако су Феничани добили пространо подручје. Феничани су, уз помоћ, раније освноване феничке колоније Утике саградили Картагу.

Иарбас, владар сусједних Макситанаца, био је завидан на богатству Картаге, па ја затражио да се Дидона уда за њега, иначе ће објавити Картаги рат. Дидона је пристала настојећи да ће спасити свој град, али се приликом жртвене церемоније бацила на мач и изгорјела.[1]

Дидона у Енеиди[уреди]

Вергилије је у свом епу причу у Дидони употпунио легендом о Енеји, тројанском принцу који након пада Троје води избјеглице преко Медитерана.

Енеја у епу долази у Сјеверну Африку гдје је Картага моћни град држава.

Под утицајем Богова, Енеја и Дидона се заљубе, али Енеја на крају одлази у Италију, гдје ће његови потомци освојити Рим.

Дидона остављена, симболички спаљује оружје и све предмете које је енеја оставио, а потом се баца на мач и спаљује себе. Њене посљедње ријечи су да ће Картага бити вјечни непријатељ Рима, све до уништења тог града у пунским ратовима.

Референце[уреди]

  1. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала на датум 06. 04. 2007. Приступљено 23. 03. 2018. 

Спољашње везе[уреди]