Диригентска палица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Палица (вишезначна одредница).

Диригентска палица (енгл. baton), лаки, кратки штап – палица, којим диригент управља-руководи инструменталним или вокалним музичким извођењем. [1] [2],

Историја[уреди]

Одређеним предметима од дрвета и кости се још у првом миленијуму прије нове ере давао ритам. То су претече диригентских палица. Прве палице биле су приручни згодни облици који су се нашли при непосредном извођењу музике (виолинска гудала). Прве палице у модерном смислу те ријечи везују се за 19 вијек између 1820. и 1840. године. Били су то дуги уски конусни дрвени штапићи са три прстена на дебљем дијелу који су имали улогу дршке. Од 1833. године, захваљујући Феликсу Менделсону, палица је у редовној употреби у Лондонској филхармонији. [1] [3]

Опис[уреди]

Диригентска палица је штап ваљкастог конусног облика дужине од 38 до 71 цм, тежине од четири до десет грама дебљим крајем усађена у дршку. Сам штап је од светлог дрвета, фибергласа или угљеничних влакана, а дршка, по којој се палице углавном и разликују, је овална, кугласта или цилиндрична, начињена од ебановине, плуте или гуме.(Најчувеније палице су „Маестро“. Њихове дршке су начињене од слоноваче и са улошком од алуминијума). [1] [4]

Употреба[уреди]

Палица није неопходна диригенту у извођењу музичког дјела и он је користи по сопственом нахођењу. Држи се између палца и прва два прста ослоњена на длан, најчешће десне руке. Лијевацима се сугерише да палицу држе у десној руци. [5]

Израда[уреди]

Послије финог стругања, брушења и шмирглања штап се усађује у припремљену дршку и лијепи. Послије лакирања у дршку палице се утискује лого фирме. [2]

Референце[уреди]

  1. ^ а б в Група аутора, Енциклопедија лексикографског завода, Југословенски лексикографски завод, Загреб, 1962.г.
  2. ^ а б Група аутора, Општа енциклопедија Ларус, Вук Караџић, Београд, 1967.г.
  3. ^ José Antonio Bowen et al, The Cambridge Companion to Conducting, UK: Cambridge University Press, 2003. Г.
  4. ^ Professor Murchard , "Discovery of Ancient Greek Tablets Relevant to Music", (April-May 1825.
  5. ^ Leonard Bernstein, The Art of Conducting in The Joy of Music, Weidenfeld and Nicolson,London 1960.г.

Спољашње везе[уреди]