Емил Верхарен

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Емил Верхарен
Датум рођења (1855-05-21)21. мај 1855.
Место рођења Сен-Аман
Белгија
Датум смрти 27. новембар 1916.(1916-11-27) (61 год.)
Место смрти Руан
Француска
Најважнија дела

Потпис
Штефан Цвајг, портрет Емила Верхарена

Емил Верхарен (Сен-Аман, 21. мај 1855Руан, 27. новембар 1916) био је белгијски песник француског израза и један од највећих белгијских песника.

Био је ученик исусовачког колеџа у Ганду, студент у Лувену и адвокатски приправник у Бриселу. Један је од оснивача часописа Jeune Belgique.

Већ у првим, натуралистички обојеним песмама, открива темперамент жестине и дивљу снагу израза.

Од 1887. до 1891. пролазио је кроз тешку душевну кризу, а збирке из тог раздобља („Вечери“, „Параз“, „Црне буктиње“) преплављене су самоубилачким очајем и називане су “трилогијом неурастеније”. Од својих унутрашњих тегоба покушао је да побегне путујући Шпанијом и Енглеском. Сусрет с Мартом Масин помогао му је да поново заволи живот и постане бард енергије, рада и радног човечанства. Инспирисао се панорамама великих индустријских градова од гвожђа и челика, славио научни прогрес и човека будућности. Светлим расположењем прожета је и његова љубавна трилогија посвећена Марти. У рату је објавио патриотска дела „Окрвављена Белгија“ и „Рањени градови Белгије“. Уз лирику, писао је и драме, приповетке и књигу уметничких критика и утисака.[1]

Погинуо је несрећним случајем под точковима воза.

Дела[уреди]

  • Вечери
  • Параз
  • Црне буктиње
  • Окрвављена Белгија
  • Рањени градови Белгије
  • Ликови живота
  • Многоструки сјај
  • Олујне снаге
  • Праскозорја
  • Филип II
  • Impessions

Референце[уреди]

  1. ^ Jacques Marx, Verhaeren. Biographie d’une œuvre, Bruxelles, Académie royale de langue et de littérature françaises, 1996. pp. 501–509

Спољашње везе[уреди]