Емир Ћатовић
Изглед
| Емир Ћатовић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Пуно име | Емир Ћатовић |
| Датум рођења | 1988. |
| Место рођења | Бијело Поље, СФРЈ |
| Рад | |
| Активни период | 2012—данас |
| Битне улоге | Горчило - Јеси ли то дошао да ме видиш — Петрашин Обад Бисер Бојане — Ђовани Погрешан човек — Лазар Црнковић |
| Веза до IMDb-а | |
Емир Ћатовић (Бијело Поље, 1988) је црногорски глумац.
Биографија
[уреди | уреди извор]Емир Ћатовић је рођен је 1988. године у Бијелом Пољу. Дипломирао је 2011. године на Факултету драмских умјетности на Цетињу у класи професора Бранимира Поповића.
Стални је члан ансамбла Градског позоришта Подгорица од 2015. године.[1]
Филмографија
[уреди | уреди извор]| Год. | Назив | Улога |
|---|---|---|
| 2012. | Будва на пјену од мора | Рецепционар Галовић |
| 2013. | Eqvilibrium Vitae | Стари пријатељ |
| 2015. | Горчило - Јеси ли то дошао да ме видиш | Петрашин Обад |
| 2015. | Умир крви | Веско |
| 2015. | Reflection | Непознати човек |
| 2016. | Дојч кафе | Кери |
| 2016. | Санта Марија дела Салуте (филм) | |
| 2017. | Бисер Бојане | Ђовани |
| 2017. | Божићни устанак | Бјелашки омладинац 1 |
| 2017. | Санта Марија дела Салуте (ТВ серија) | |
| 2018. | Погрешан човек | Лазар Црнковић |
| 2018. | Бисер Бојане (ТВ серија) | Ђовани |
Улоге у позоришту
[уреди | уреди извор]Градско позориште Подгорица
- „Оро из бајке” (више улога)
- „Лукреција илити ждеро” (Дзоно)
- „Филомена Мартурано” (Умберто)
- „Кинез” (Алекса)
- „Хормони”
- „Мачор у чизмама” (Тодор)
- „Поглед с моста” (Марко)
- „Сњежана и седам патуљака” (Ловац на таленте)
- „Чувари твог поштења”
- „Модро благо” (Мудроша)
Црногорско народно позориште
- „На љетовању” (Влас)
- „Антигона” (Хемон)
- „Сан о Светом Петру Цетињском” (Павле)
- „Коза” (Били)
- „Очеви су градили” (Рус)
- „Алегро Албаниа” (млађи син)
Центар за Културу Тиват
- „Хотел Бока” (Новићенто)
- „Медитерано” (Турчин)
- „Дон Кихот” (мазгар)
- „Бокешки Д мол” (Станко)
- „Бетула у Малу валу” (Шакота)
Краљевско позориште „Зетски дом”
- „Његош, ватре” (Петар II Петровић Његош)
- „Енциклопедија изгубљеног времена” (рођак)
- „Праведници” (Војинов)
- „Луди од љубави” (Еди)
Никшићко позориште
- „Нобеловци” (Мато)
Центар за културу Бијело Поље
- „Црвени петао лети према небу” (Мухарем)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Emir Ćatović”. pgpozoriste.me. Архивирано из оригинала 10. 10. 2018. г. Приступљено 14. 12. 2018.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Емир Ћатовић на веб-сајту IMDb (језик: енглески)