Еник P107

С Википедије, слободне енциклопедије
Еник P107
Еник P107
Преглед
ПроизвођачЕник
Производња1934. - 1940.
МоделиВојно возило
Погонски агрегат
МоторЕник P39 течно хлађени 4-цил., карбуратор, 4-такта OHV, 3450 cm³
Величине
Дужина4850 мм
Ширина1800 мм
Висина2280 мм
Масапразан 3.500 kg, пун 5.000 kg

Еник P107 (франц. Unic P107) полугусеничар произведен 1934. године од стране француског произвођача аутомобила Еник.

Током 1920-их и 1930.их година Ситроен развио полугусеничар на основу Kégresse патента. Еник компанија 1934. године, је представила свој најновији и снажнији P107 модела као наследник Ситроен-Kégresse P17, али пре почетка масовне производње, Ситроен је банкротирао и његов нови власник, Данлоп, одлучио је да се фокусира само на цивилно тржиште. Стога је Еник био у стању да прибави дозволу за Kégresse патент, и започео је производњу P107.

Француска је увела у своје наоружање P107 и то у две варијанте:

  • лако вучно возило за кратки топ 75 мм и дуги од 105 мм .
  • транспортна верзија са платформом за превоз инжињеријских јединица

Више од 2000 примерака су били у служби 1940. године. у француској армији.

После освајања Француске од стране немачког Рајха заплењен је извесног броја Еник P107 које је Вермахт користио под називом трактор U304(f) а такође је возило било познато и као Еник-Kégresse.

Током рата по налогу немачког мајора Алфреда Бекера из 21. Панцер дивизије (која је 1944. године био стационирана у близини Кана у Нормандији) урађена је конверзија неколико стотина заплењених ових возила, у лаки оклопни транспотер под називом U304(f).

Технички подаци[уреди | уреди извор]

  • Тежина: празан 3.500 кг, пуно 5.000 кг
  • Дужина: 4,85 м
  • Ширина: 1,80 м
  • Висина: 2,28 м
  • Motor: Еник P39 течно хлађени 4-цил., карбуратор, 4-такта OHV, 3450 cm³
  • Запремина: 3.450 cm³
  • Снага: 46 kW (62 КС) при 2.800 о/мин
  • Максимална брзина: 45 км/ч
  • Кочнице: Хидрауличне кочнице на погонским точаковима
  • Амортизери: Лиснате опруге
  • Посада: 2 + 4 човека

Литература[уреди | уреди извор]

  • François Vauvillier, Jean-Michel Touraine: L'automobile sous l'uniforme. 1939–1940. Massin, Paris. 1992. ISBN 978-2-7072-0197-3.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]