Еол

Из Википедије, слободне енциклопедије
Еол
Ед Стивенхаген

Еол (грч. Αίολος, лат. Aeolus, Eolus, Aeolos, Æolus, Aiolus) је, према грчкој митологији, бог и господар ветрова; син Посејдонов и Арнин. Живео је у пећини на острву Липари у Еолском архипелагу, у којој је држао и из које је управљао и заповедао ветровима.

Међу Еоловим ветровима најзначајнији су били осморо браће Анемои:

  • Бореј, силовити северни ветар;
  • Нотос, јужни ветар, топао и влажан;
  • Еурос, сухи источни ветар који носи лиепо време;
  • Зефир, нежан и благ западни ветар;
  • Каикос, североисточни ветар који у рукама носи маслине;
  • Апелиотес, југоисточни ветар који у рукама носи зрело воће;
  • Либос, југозападни ветар заогрнут маглом;
  • Скирон, северозападни ветар који у руци носи урну пуну воде, увиек спреман да је излије на земљу.

Сам Еол имао је шест синова и шест кћери који су се међусобно поженили и породили нове ветрове.

Када је Одисеј, на свом повратку из Троје, пристао са својим бродом уз обалу Липари, угостио га је Еол. Дирнут његовом причом о његовом лутању у потрази за родном Итаком, одлучио му је помоћи. Дао му је мешину у коју је затворио све зле ветрове неповољне за пловидбу, а Зефиру, благом западном вјетру, наредио да га прати на путовању. Док је Одисеј спавао а његови бродови пловили према истоку, неки су његови саборци, верујући да се у мешини налази благо које им је он затајио, отворили мешину из које су изашли сви побеснели ветрови, узроковавши такво невреме које је преживио само Одисејев брод.

Више информација на тему
Еол
пронађите на Википедијиним сестринским пројектима:
Претражите Оставу Медији на Остави
Претражите Викиречник Дефиниције из Викиречника