Еупатије Коловрат
| Еупатије Љвович Коловрат | |
|---|---|
 Еупатије Коловрат, скулптура Ивана Коржева. | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | око 1200. |
| Место рођења | Стари Рјазањ, Рјазањска кнежевина |
| Датум смрти | између 21. децембра 1237. и 11. јануара 1238. |
| Место смрти | између Старог Рјазања и Москве, Владимир-Суздаљ |
| Војна каријера | |
| Војска | Рјазањска кнежевина |
| Чин | Војвода |
| Учешће у ратовима | Монголско освајање Русије |
Еупатије Коловрат (око 1200–1238) је легендарни руски јунак из доба монголског освајања Русије.
Легенда[уреди | уреди извор]
Пад Рјазања и погибија рјазањског јунака Еупатија Коловрата, сликовито је описан у Причи о томе како је Бату разорио Рјазањ, заснованој на руским народним песмама, сачуваној у Волоколамском летопису из 16. века[1].
Према легенди, након пада Рјазања, " један од велможа рјазањских, по имену Еупатиј Коловрат, у то време беше у Черњигову са кнезом Ингваром Игоревичем"[1] - братом Јурија Рјазањског, и појури натраг, али затече рјазањску земљу опустелу и Рјазањ разорен[1]:
"И скупи мало дружине-хиљаду седамсто људи, које бог сачува, јер бејаху ван града. И погнаше по трагу безбожног цара Батија и једва га догнаше у земљи суздаљској. И изненада нападоше на таборе Батијеве и почеше сећи без милости. И сметоше се сви пукови татарски, а Татари постадоше као пијани или избезумљени...А Татари мњаху да то мртви устадоше... И скупише се силни пукови татарски, хтедући Еупатија жива ухватити. И срете се Хостоврул са Еупатијем. А Еупатиј беше див силан и расече Хостоврула на две поле до седла и поче сећи силу татарску и многе највеће јунаке Батијеве ту поби... И уплашише се Татари... и почеше бити по њему из стотина катапулта и једва га убише и донеше његово тело пред цара Батија... И рече цар Батиј, гледајући на Еупатијево тело:"... Да ја имам таквога слугу, држао бих га поред срца својега". И дадоше тело Еупатијево преосталим људима његове дружине који беху ухваћени на бојишту и заповеди их цар Батиј пустити никаква им зла не наносећи." (Прича о томе како је Бату разорио Рјазањ.[1])
У руској култури и књижевности[уреди | уреди извор]
Еупатије Коловрат је популарна тема руске поезије, књижевности и кинематографије, између осталог:
- у две песме Сергеја Јесењина.
- у историјском роману Бату-кан од Василија Јанчевског[2].
- у руском филму Легенда о Коловрату (2017).[3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г Лаврик 2009, стр. 233–239 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFЛаврик2009 (help)
- ^ Grigorjevič., Jan, Vasilij (1991). Batu-kan : istorijski roman. Lobačev, Đorđe., BIGZ). Beograd: Prosveta. ISBN 978-86-07-00594-9. OCLC 438360055.
- ^ Fayziev, Dzhanik; Shurkhovetskiy, Ivan (30. 11. 2017), Furious, Ilya Malakov, Aleksey Serebryakov, Aleksandr Ilin, Приступљено 20. 4. 2018
Литература[уреди | уреди извор]
- Лаврик, Андриј (2009). Историја старог времена и друга дела староруске књижевности. Београд: Дерета. стр. 233—239. ISBN 978-86-7346-705-4.
- Лаврик, Андриј (2009). Историја старог времена и друга дела староруске књижевности. Београд: Дерета. стр. 285. ISBN 978-86-7346-705-4.COBISS.SR 169302540
- Grigorjevič., Jan, Vasilij (1991). Batu-kan : istorijski roman. Lobačev, Đorđe., BIGZ). Beograd: Prosveta. ISBN 978-86-07-00594-9. OCLC 438360055.COBISS.SR 2579212