Збигњев II, војвода Чешке

С Википедије, слободне енциклопедије
Збигњев II Пшемисл
Лични подаци
Датум рођења1031.
Место рођењаОломоуц,
Датум смрти28. јануар 1061.(1061-01-28) (29/30 год.)
Место смртиХрадец на Моравици,
Породица
СупружникIda of Wettin
ПотомствоSvatobor
РодитељиБратислав I Пшемисл
Јудита од Швајнфурта
ДинастијаПшемисловићи
Војвода Бохемије
ПретходникБратислав I, војвода Чешке
НаследникВратислав II, војвода Чешке

Збигњев II, такође познат и као Спитињев (1031 – 28. јануар 1061) био је војвода Чешке из династије Пшемисловића. Владао је од 1055. године до своје смрти.

Биографија[уреди | уреди извор]

Збигњев је био најстарији син Братислава I. Након очеве смрти наследио је престо. Током крунисања Збигњева први пут је певана чешка црквена химна Hospodine pomiluj ny. Након крунисања је затражио потврду од светоримског цара. и поред своје лојалности Светом римском царству, Збигњев је указом протерао Немце из Чешке. Сукоб са немачким царом искористио је папа Виктор II и предао му бискупску митру и тунику како би га привукао на своју страну.

Гроб Збигњева II

Збигњев је био у сукобу и са својом браћом, Вратиславом II и Отом I. Вратислав је 1058. године морао да напусти земљу и склони се у Угарску. Након Збигњеве смрти, Вратислав преузима престо. Ото постаје војвода Оломоуца и жени се угарском принцезом.

Породично стабло[уреди | уреди извор]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Болеслав I Пшемисл
 
 
 
 
 
 
 
8. Болеслав II Пшемисл
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Бјагота (?)
 
 
 
 
 
 
 
4. Олдрих, војвода Чешке
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
9. Адива или Ема од Мјелњика
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Братислав I Пшемисл
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
10. Křesina
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Божена
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Збигњев II Пшемисл
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
12. Berthold
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Хајнрих од Швајнфурта
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
13. Eilika of Walbeck
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Јудита од Швајнфурта
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
14. Otto II of Henneberg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Герберга од Хенеберга
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Литература[уреди | уреди извор]