Инвалидност као последица оштећења важног дела тела или важног органа
_(14595188117).jpg)
Инвалидност као последица оштећења важног дела тела или важног органа настаје када услови рада или живота, без обзира на мере заштите на раду или у свакодневном животу, утичу на здравствено стање и радну способност запосленог, или даљи живот у толикој мери да је након наставка рада или неравилног живота у одређеним околностима, у догледно време наступила инвалидност. При томе, треба имати у виду да се опасност од наступања инвалидности може да препозна у оквиру заштите запослених, или заштите укућана унутар једног домаћинства.[1]
Полазне основе[уреди | уреди извор]
Уколико је здравље нарушено, без обзира да ли су узрочници унутрашњи (ендогени) или спољашњи (егзогени), у медицинској пракси на основу анамнезе (подаци које даје пацијент), прегледа и дијагностичких поступака се дефинише тренутно стање, било као болест или траума (повреда, насилно оштећење тела искључиво под дејством спољашних фактора), или као коначни исход нарушеног здравља - дефинише се настанак инвалидитета као последица оштећење важног дела тела или важног органа.
У зависности од тока и прогнозе обљења, трауме, настале промене могу бити привремене или трајне, а последице се могу рефлектовати на човеково функционисање. Функционисање је заједнички термин који обухвата свеукупну човекову активност, његове физичке (телесне) функције, менталне функције и социјалну активност и учествовање. Смањена и/или ограничена функционалност у смислу активности или рестрикција у учествовању доводи се у везу са терминима инвалидитета односно хендикепа.проф. др Романа Романов, Концепт инвалидности и категоризација спортиста са инвалидитетом, Факултет за спорт и туризам, EDUCONS Универзитет Нови Сад, 2020, стр.10
Оштећење важног дела тела или важног органа[уреди | уреди извор]
Важан део тела или важан орган је онај део организма; ...који представља природну целину и има самосталну функцију у склопу целокупног организма (горњи удови, посебно шаке, доњи удови, посебно стопала, генеративни и коитусни делови полних органа, органи чула...[2]
Приликом квалификације инвалиидитета, у односу на важност дела тела и органа у организму, вештаци медицине користе се следећим елеменатима.[3]
- који део тела или орган је повређен
- колики је степен оштећења тела (самог повређеног дела тела и целог организма)
- трајање тог оштећења.
На основу ових критеријума у свакодневној судској пракси примењују се следећа квалификације, у односу на важност дела тела или органа у организму;
- важан део тела или важан орган је тешко ослабљен, привремено или трајно, али у благом степену,
- трајно и знатно је ослабљен неки део тела или орган који није нарочито важан,
- важан део тела или важан орган је незнатно ослабљен у кратком периоду и без икаквих последица
- мање важан део тела или орган је незнатно оштећен, привремено, знатно или трајно.
Оштећење здравља[уреди | уреди извор]
Овај квалификаторни елемент инвалидности односи се на такво оштећење телесног и/или душевног здравља које је наступило услед повреде, и наглашава да у овом контексту нарушење здравља не треба поистоветити са болешћу, пошто оно треба да буде последица повреде. Пример за оваква оштећења здравља је; радијациона повреда (повреда настала зрачењем) која узрокује аплазију костне сржи и следствено тешко и трајно оштећење здравља, затим посттрауматска епилепсија, посттрауматска психоза и др.
На основу медицинских критеријума инвалидитет настао као последица оштећење здравља се разврстава у следеће категорије;
- тешко и трајно оштећење здравља (спонтано оздрављење се не може очекивати у неком извесном временском периоду),
- тешко и пролазно оштећење здравља,
- лако и краткотрајно оштећење здравља.