Пређи на садржај

Катарина од Валоа (енглеска краљица)

С Википедије, слободне енциклопедије
Катарина од Валоа
Катарина од Валоа
Лични подаци
Пуно имеКатарина од Валоа
Датум рођења(1401-10-27)27. октобар 1401.
Место рођењаПариз, Краљевина Француска
Датум смрти3. јануар 1437.(1437-01-03) (35 год.)
Место смртиЛондон, Краљевина Енглеска
ГробВестминстерска опатија
СупружникХенри V Ланкастер, Овен Тјудор
ПотомствоХенри VI Ланкастер, Едмунд Тјудор, Џаспер Тјудор
РодитељиКарло VI (краљ Француске)
Изабела Баварска
ДинастијаВалоа
Енглеска краљица
Период1420–1422
ПретходникЏоана од Наваре
НаследникМаргарета Анжујска

Катарина од Валоа (27. октобар 1401 – 3. јануар 1437) је била француска принцеза и краљица Енглеске током свог првог брака.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Катарина је била ћерка Карла VΙ, краља Француске и Изабеле Баварске. Дана 2. јуна 1420 удата је за Хенрија V, краља Енглеске и са собом као мираз донела Нормандију и Аквитанију. Крунисана је као краљица Енглеске у Вестминстерској опатији у фебруару 1421. године. Једино дете рођено из брака био је Хенри VΙ, краљ. Након мужеве смрти 31. августа 1422. године Катарина се преселила у замак Валингфорд далеко од свог сина.

Венчање Хенрија и Катарине

Међутим, Катарина је са собом у замак Валингфорд повела и Овена Тјудора, свога дворјанина и љубавника. Парламент је на њихову везу одговорио 1428. године, издавши закон којим се забрањује човеку да ожени краљеву удовицу без пристанка тренутног краља. Пар је, без обзира на ову забрану, склопио тајни и невалидни брак из којег је рођено најмање шесторо деце. Катарина је умрла 3. јануара 1437. године након порођаја. Сахрањена је у Вестминстерској опатији. Њен унук, син Катарининог сина Едмунда Тјудора, постао је краљ Хенри VΙΙ по завршетку Ратова двеју ружа. Катарина је стога била предак свим Тјудорима, као и данашњем британском монарху, краљици Елизабети ΙΙ.

Породично стабло

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  • The Cambridge historical encyclopedia of Great Britain and Ireland, Ed. Christopher Haigh, (Cambridge University Press, 2000) , 345.