Команда активне војске

С Википедије, слободне енциклопедије

Команда активне војске је постојала у Краљевини Србији од 1898. до 1902. за време мира као највиша команда војске. На њеном челу је стајао командант активне војске са чином ђенерала и имао је положај после министра војног.

Историја[уреди | уреди извор]

Краљ Милан, командант активне војске

Команда активне војске је установљена Уредбом за Команду активне војске[1] од 25. децембра 1897, по старом календару. Краљевским указом за команданта активне војске је постављен бивши краљ Милан Обреновић, ђенерал. Прописано је да ће под Командом у мирно доба стајати све команде дивизијских области односно сталног кадра и редовне војске, као и остале трупне команде сталног кадра и редовне војске ван дивизијског састава. Тадашњи Главни ђенералштаб са својим Операцијским одељењем пренесен је у састав Команде са називом Ђенералштабно одељење. Одређено је да Команда постоји у циљу: једнообразног командовања и употребе војске, савременог извођења наставе и васпитања војске, стројног и тактичког вежбања појединих родова војске и већих здружених тела, маневровања већих војних тела, као и ради прибирања података за целокупан развитак и спрему војске и земље за рат.

На основу друге Уредбе о Команди активне војске[2] од 6. августа 1900, по старом календару, одређено је да Команда постоји за време мира ради једнообразног командовања, једнообразног и савременог извођења наставе и васпитања војске, стројног и тактичког вежбања појединих родова оружја и задружних јединица. Краљевским указом за команданта активне војске је постављен пензионисани ђенерал Михаило Срећковић, краљев почасни ађутант. Поново је установљен Главни ђенералштаб који је преузео неке од послова и надлежности дотадашње Команде.

На основу треће Уредбе о Команди активне војске[3] од 19. априла 1902, по старом календару, одређено је да Команда постоји у мирно време као највиша команда војске. Краљевским указом за команданта активне војске је постављен ђенерал Димитрије Цинцар-Марковић, дотадашњи начелник Главног ђенералштаба и в. д. команданта активне војске. Поново је укинут Главни ђенералштаб који је са својим Операцијским одељењем ушао у састав Команде као Ђенералштабно одељење.

Дана 17. новембра 1902, по старом календару, коначно је укинута Команда активне војске, а поновно установљен Главни ђенералштаб. Историјско и Географско одељење Министарства војног враћена су у Главни ђенералштаб, Ађутантско одељење Команде у Општевојно одељење Министарства војног, а Ђенералштабно одељење Команде у Главни ђенералштаб.

Командант[уреди | уреди извор]

Према првој Уредби за Команду активне војске (1897) командантуру су чинили командант активне војске и начелник Штаба Команде. Командант је имао чин ђенерала. Командовао је активном војском и имао право давања одсуства и власт дисциплинског кажњавања као и министар војни. Начелник Штаба Команде је исто имао чин ђенерала. Служио је команданту као орган за руковање и управљање свим пословима Команде. Истовремено је био начелник ђенералштабне струке. Потписивао је сва акта за која би га овластио командант. Начелник Штаба Команде је имао положај, права, власт и све принадлежности дивизијског команданта.[4] Команданта активне војске и начелника Штаба Команде активне војске је постављао краљ указом на предлог министра војног.

Према другој Уредби о Команди активне војске (1900) командант активне војске је имао чин ђенерала. Стајао је непосредно под министром војним у сваком погледу. Имао је највиши командни положај после министра војног коме се обраћао за све у свом делокругу. Командант је распоређивао у свом подручју све официре неуказних положаја, имајући у виду буџетску могућност. Тако је исто распоређивао и све нареднике према формацији војске. Имао је право дисциплинског кажњавања као и министар војни. Начелник Штаба Команде активне војске је био орган командантов за руковање и управљање пословима у Штабу. По овлашћењу команданта могао је потписивати акте о пословима мањег значаја. Имао је положај, право и власт дивизијског команданта.[5] Команданта и начелника Штаба Команде је постављао краљ указом на предлог министра војног.

Према трећој Уредби о Команди активне војске (1902) командант активне војске је био ђенералског чина. Имао је положај у војсци после министра војног. Надлежности команданта: свестрано командовање војском, њен напредак и развитак у погледу васпитања, наставе и вежбања, здружена вежбања родова оружја и маневровање великих тела, прибирање и сређивање података о свеколикој спреми војске и земље за рат и проучавање суседних држава и њихових војски у свим правцима потребним за оцену њихове ратне вредности и моћи. Командант је за сва војна питања која су стајала у вези са материјалним и новчаним издацима тражио одобрење министра војног. Подносио је годишње извештаје непосредно врховном заповеднику војске краљу, а један примерак је слао и министру војном.[6] Начелник Штаба Команде активне војске је био главни орган командантов. Управљао је целим Штабом и службом у њему и био начелник ђенералштабне струке. Имао је положај, права и власт дивизијског команданта.[7] Команданта је постављао и разрешавао краљ указом, а начелника Штаба Команде је бирао сам командант.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Уредба за Команду активне војске („Српске новине“, број 285/1897)
  2. ^ Уредба о Команди активне војске („Српске новине“, број 176/1900)
  3. ^ Уредба о Команди активне војске („Српске новине“, број 86/1902)
  4. ^ Тачка II Уредбе за Команду активне војске (1897)
  5. ^ Тачка II Уредбе о Команди активне војске (1900)
  6. ^ Одредбе 1, 3, 11. и 16. Уредбе о Команди активне војске (1902)
  7. ^ Одредбе 17, 18. и 20. Уредбе о Команди активне војске (1902)