Комацу Кијокадо

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Комацу Кијокадо
Komatu Tatewaki.jpg
Комацу Кијокадо
Датум рођења (1835-12-03)3. децембар 1835.
Место рођења Кагошима
 Сацума, Јапан
Датум смрти 16. август 1870.(1870-08-16) (34 год.)
Место смрти Кагошима
 Јапан

Комацу Кијокадо (小松 清廉?; 3. децембар 1835. – 16. август 1870.) био је јапански самурај касног Едо периода, који је служио клану Шимазу области Сацума поставши један од владиних званичника раног Меиџи периода. Познат је и под именом Комацу Татеваки (小松帯刀?). Комацу је управљао феудалним поседом Јошитоши која је била део области Сацума. Добивши 1862. године титулу кароа држао је високу позицију у Сацума хану све до одбацивања феудалног система.[1] Комацу је такође био потомак самураја Неџиме Шиненаге из Сенгоку периода.[2]

Биографија[уреди]

Комацу је рођен као Кимоцуки Канешиге, четврти син Кимоцуки Канејошија који је био високо котирани вазал Сацуме са стипендијом од 5500 кокуа.[3] Касније је усвојен од стране Комацу Кијомичија и оженивши његову сестру - Комацу Очику, постаје глава породице и добија ново име.

Касније постаје каро и 1862. године ради у служби Шимазу Тадајошија, даимјоа Сацуме. Постављен је за званичног медијатора између висококласних самураја и ниско рангираних попут Окубо Тошимичија. Такође је заслужан и за пружање склоништа Сакамото Рјоми по његовом рањавању у сукобу са снагама присталица шогуната.

У првим годинама Меиџи ере, Комацу је служио као званичник у царској влади.[4]

Док је боравио у Кагошими, разболео се а затим и умро 1870. године.

Пре смрти написао је писмо Окото (његовој конкубини из Кјота) у коме јој упућује захтев да њиховог сина, Комацу Кијонаоа преда његовој жени Очики како би био одгајан као наследник породице Комацу. Сахрањен је у породичној гробници/храму Коматсу где ће почивати заједно са Очиком и Окотом. Данас се тај храм налази у граду Хијоки у садашњој префектури Кагошима.

Референце[уреди]

  1. ^ Beasley, The Meiji Restoration. стр. 243.
  2. ^ О предаку Неџимеу на сајту Harimaya.com (15. август 2008.) (на језику: јапански)
  3. ^ Beasley, стр. 243
  4. ^ J. Morris, Makers of Japan. стр. 274.

Литература[уреди]

  • Beasley, William G. (1972). The Meiji Restoration. Stanford: Stanford University Press.
  • Black, John R. (1881). Young Japan: Yokohama and Yedo. London: Trubner & co.
  • Morris, J (1907). Makers of Japan. London: Methuen & Co.
  • О предаку Неџимеу на сајту Harimaya.com (15. август 2008.) (на језику: јапански)