Конзул (дипломатија)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Конзул је државни службеник (consules missi) или стални службеник државе која их шаље на службу у иностранство ради обављања искључиво конзуларних функција и начелно је из реда њених држављана, или конзул изабрани на лицу места (consules electi) који стално бораве у држави и месту свог конзуларног седишта.[1]

Према начину избора и функцији коју обављају у складу са утврђеним рангом представништва конзули могу бити каријерни или државни и почасни.

Конзуларна представништва[уреди]

Конзуларна представништва су сталне дипломатске мисије које се оснивају у другим државама, и могу бити основана у рангу генералних конзулата, конзулата, вицеконзулата и конзуларних агенција, у зависности од обима билатералних односа, обима економске сарадње и бројности дијаспоре.

Конзуларна представништва могу бити основана у рангу генералних конзулата, конзулата, вицеконзулата и конзуларних агенција, у зависности од обима билатералних односа, обима економске сарадње и бројности дијаспоре.

Уколико у страној држави нека држава нема амбасаде или она није у могућности да обавља своје дужности, конзуларно представништво, по овлашћењу министра спољних послова, и претходно сачињеног споразума са државом пријема, може да преузме одређене дипломатске функције из надлежности амбасаде.

Каријерни конзул[уреди]

Конзула обавља оне послове из делокруга Министарства које га је на ову дужност поставило, а који спадају у конзуларне функције предвиђене међународним уговорима и дипломатско-конзуларном праксом.

У обављању послова из свог делокруга, конзул поступа у складу са Уставом, законима, општеприхваћеним правилима међународног права и потврђеним међународним уговорима и подзаконским општим актима, као и по директивама министра спољних послова и у складу са тим директивама датим инструкцијама и упутствима руководилаца надлежних унутрашњих јединица Министарства, као и амбасадора акредитованог у држави пријема.

По правилу, конзул одржава односе са централним органима државе пријема преко амбасаде држава који заступа у тој држави, а када то изричито допуштају међународни споразуми или закони и пракса државе пријема, конзул може комуникацију вршити и непосредно.

Почасни конзул[уреди]

Функцију државног конзула не треба поистовећивати са функцијом почасни конзул, јер је ова дипломатска институција — конзул изабрани на лицу места (consules electi) који стално бораве у држави и месту свог конзуларног седишта, најчешће се баве трговином или неким другим корисним занимањем. Углавном су држављани државе пријема, док су у пракси јако ретко и држављани неке треће државе или државе именовања.

Влада на предлог министра и уз сагласност државе пријема, може за почасног конзула поставити лице, без обзира на држављанство, које у својој држави ужива углед и жели да заступа интересе државе која га на ту функцију предлаже.

Функције, односно конзуларне послове које почасни конзул може да обавља на свом конзуларном подручју и права и дужности почасног конзула у обављању функције, односно конзуларних послова прописује министар иностраних послова државе за чије потреба обавља ту функцију.

Почасни конзул дужан је да обавља своје функције сагласно политици и ставовима Владе и на основу инструкција шефа сталне дипломатске мисије у држави пријема, односно руководиоца надлежне унутрашње јединице Министарства иностраних послова.

Извори[уреди]

  1. ^ Wikisource-logo.svg Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Consul (commercial)”. Encyclopædia Britannica. 7 (11. изд.). Cambridge University Press. стр. 20—22. 

Литература[уреди]

  • Lintott, Andrew The Constitution of the Roman Republic. Oxford University Press.1999. ISBN 978-0-19-926108-6.
  • Gumenjuk, Boris (1980): Osnovi diplomatičnoj ta konsuljskoj službi, Kijev
  • Pravilnik o počasnim konzulima, Službeni glasnik, br.72/2009
  • Vienna Convention on Consular Relation, United Nations, Treaty Series, vol.596

Спољашње везе[уреди]