Корисник:Бојанић Горан/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Плима и осека[уреди | уреди извор]

Осека, мали ниво воде

Плима и осека је појава пpомена нивоа мора услед месечеве гравитације. Ефекат зависи од географске ширине и површине водене масе.

Особине и механизам појаве[уреди | уреди извор]

Плима подразумева виши водостај, а осека нижи водостај водене масе. Смењују се на 6ħ. Зашто?

Плима, виши ниво воде у мору.

Јасно је да Месец својом гравитацијом привлачи воду ка себи и диже ниво воде наспрам себе, али како то да се плимни талас појављује на супротној страни планете са истом висином плимног таласа, тј. са истим нивоом воде у морском корит[1]у? Ствар је у ротационом кретању система Земља-Месец[2]. Оба тела се врте око заједнилког центра, смештеног 4608[ķm] од центра планете ка Месецу. Тако да се Месец врти брже око овог центра(29 дана један круг), а тачка на супротној страни планете спорије. Ово кретање водене масе условљава допунско одвлачење водене масе од осе ротације.

Дејство инерције и гравитације на водену масу наше планете

На слици су дати прикази оба ефекта у тачки наспрам Месеца и на супротној страни планете, где је:

- маса Месеца

дана - угаона брзина ротације система Земља-Месец

- растојање између Земље и Месеца

- полупречник наше планете

- маса Земље

- универзалан константа гравитације

- гравитационо убрзање тачке наспрам Месеца

- центрифугално убрзање тачке наспрам Месеца.

- гравитационо убрзање тачке на супротној страни планете

- центрифугално убрзање тачке на супротној страни планете, где је - растојање центра масе од центра наше планете

Како је =>=

, овде је узета апроксимација

Сада укупна вуча воде ка Месецу на ближој страни планете износи:

+ = , а укупна вуча на супротној страни планете:

=

Дакле вуче су индентичне


Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ [.bbc.co.wwwuk/nature/habitats/Benthic_zone „Морско корито”] Проверите вредност параметра |url= (помоћ). 
  2. ^ „Месец заправо не кружи око Зенље”.