Корисник:Теодора Марковић/песак
Сноуборд или скијање на дасци је забавна и такмичарска активност где се спушташ по снежној површини на сноуборду који је прикачен за твоје ноге. Овај спорт је део Зимских олимпијских игара.
Сноуборд је развијен у Сједињеним Америчким Државама, инспирисан скејтбордом, санкањем, сурфовањем и скијањем. Од свог појављивања постао је изузето популаран широм света, укључујући и учешће на Зимским олимпијским играма у Нагану 1998. године, као и у Сочију 2014. године. Међутим, 2015. године, интерес за сноуборд у Сједињеним Америчким Државама налази се у опадању.
Историја[уреди | уреди извор]
Сноуборд је развијен 1965. године од стране Шермана Попена у Мичигену. Првобитно назван ''снурфер'', ова играчка је брзо постала популарна. Пионири модерног сноуборда, као што су Том Симс и Џејк Бартон Карпентер, допринели су иновацијама и организовали прва такмичења у снурфингу. Од средине 70-их година, комерцијални сноубордови почели су да се производе, што је отворило пут за његову експоненцијалну популаризацију
Џејк Бартон Карпентер, родом из Вермонта, основао је компанију ''Burton Snowboards'' 1977. године. Карпентер је импресионирао публику на такмичењу у снорфингу у Мичигену користећи везове које је сам дизајнирао за фиксирање ногу за сноуборд. Исте године, први сноуборди са дрвеним даскама, звани ''сноубордови'', почели су да се производе. Пионири као што су Џејк Бартон Карпентер, Том Симс и други развили су нове дизајне и механизме који су довели до модерних сноуборда.[1]
У априлу 1981. године, одржано је такмичење у сноуборду ''Краљ планина'' у Колораду. 1982. године је прво национално тркалиште у сноуборду одржано у САД, а први Светски куп је одржан 1985. године у Цирсу, Аустрија. 1990. године основана је Међународна федерација за сноуборд.
На Зимски олимпијским играма 1988. године у Нагану, Јапан, сноубординг је постао званични олимпијски спорт. Францускиња Карин Руби освојила је прву златну олимпијску медаљу у женском сноуборду, док је Канађанин Рос Рибаљати био први који је освојио златну олимпијску медаљу у мушком сноуборду. Данас, сноубординг је изузетно популаран са око 6,6 милиона активних учесника широм света 2004. године. У САД и Канади, било је 8,2 милиона сноубордера за сезону 2009-2010, што је повећање 10% у односу на претходну сезону. Међународни комитет 2012. године најавио да ће се адаптивно сноубординг дебитовати на Зимским олимпијским играма 2014. године у Сочију, у Русији.
Стилови[уреди | уреди извор]
Од почетка сноуборда као утврђеног зимског спорта, развио је различите стилове, сваки са својом специјализованом опремом и техником. Данас, најчешћи стилови су-freeriding, freestyle и freecarve/alpine.[2] Ови стилови се користе како за рекреативно тако и за професионални сноубординг, при чему сваки има своје карактеристике које се поклапају често.
Постоје и разне варијације које укључују bording на песку, bording са хеликоптером и kite bording.
Freeriding[уреди | уреди извор]
Freeriding је слободан стил слободног сноуборда на неуређеном терену, без стриктних правила или одређеног курса. Омогућава различите стилове сноуборда у флуидном кретању и спонтаности кроз природно нераван терен, без коришћења вештачких функција. Такође је познат као beckcountry snoubordning. [3]
Freestyle[уреди | уреди извор]
Freestyle је слободан стил вожње који укључује извођење трикова. У овом стилу, возач користи природне и вештачке карактеристике као што су шине, скокови и многе друге за извођење трикова. То је популаран концепт који наглашава креативне аспекте сноуборда, за разлику од алпског.
Freecarve/alpine
Овакав стил вожње фокусира се на брзину и трке. Изводи се на тврдо утабаним стазама и фокусира се на karving окретима. У овом стилу нема скокова и клизања по шинама. Даске су круте, узане и релативно дугачке са закривљеним предњим а равним задњим делом који омогућава већу стабилност.
Half-pipe[уреди | уреди извор]
Half-pipe је полукружни јарак ископан у планини или наменски изграђена рампа направљена од снега, са зидовима висине између 8 и 23 стопе(2,4-7,0 метара). Такмичари изводе трикове док иду са једне на другу страну и док су у ваздуху изнад ивице цеви.
Snowboard racing[уреди | уреди извор]
У тркама сноубордера, возачи пролазе кроз стазу са низом индикатора у боји, познатих као капије, постављених у снегу на прописаним растојањима. Капија се састоји од високог и кратког стуба повезаних троугластим панелом. Тркач мора проћи око кратке стране капије, док пролазак дуж друге стране капије није валидан. Постоје три главна формата такмичења у сноуборд тркама, укључујући индивидуалне трке, паралелне стазе или више возача на стази у исто време.
Такмичења[уреди | уреди извор]
Такмичења у сноуборду се одржавају на различитим нивоима широм света, од основних до професионалих догађаја који привлаче учеснике и публику из различитих делова света.
У овом спорту такмичења обухватају различите догађаје. Од оснивања Зимских олимпијских игара 1998. године, сноуборд је постао саставни део олимпијског програма, укључујући различите дисциплине као што су big air, halfpipe, parallel giant, slalom, stopstyle и друге. Уз основне такмичарске догађаје, постоје и неки неформални догађаји. USASA организује такмичења на основном нивоу и представља важну пролазну тачку за спортисте који желе да се такмиче на националном нивоу.
Уобичајене повреде[уреди | уреди извор]
У свету сноуборда, повреде су неизбежан аспект, али разликују се између рекреативних и професионалних сноубордера. За рекреативце, најчешће су повреде зглоба, које су честа последица падања на планинским пистама. Професионални сноубордери изложени су великом ризику када изводе изазовне трикове на великим брзинама, што може резултовати сериозним повредама, укључујући коленске зглобове, као и повреде главе и кичме.
Безбедност и мере предострожности[уреди | уреди извор]
Сноуборд, као и други зимски спортови, носи одређени ниво ризика. Повреде су честе, пре свега у горњем делу тела, као што су уганућа и преломи зглобова. Стопа повреда је значајна-од 4 до 6 хиљада особа дневно. Осим ручних зглобова, повреде главе су такође честе и могу бити озбиљне. Зато су кациге и заштитне наочаре важан део опреме на сноубордере, што помаже у смањењу ризика од повреда. Чизме за сноуборд треба да буду добро уклопљене, а препоручују се и заштитни елементи на критичним деловима тела. Лавине представљају опасност на снежним планинама, па је важно знање како се понашати у случају лавине. Одржавање правилне технике и мере предострожности као што су избегавање опасних области и правилно контролисање сноуборда такође су важни за смањење ризика повреда.
Значајни људи[уреди | уреди извор]
- Callan Chythlook-Sifsof (рођен 1989.), амерички сноубордер
- Ayumu Hirano (рођен 1998.), јапански сноубордер
- Chloe Kim (рођена 2000.), америчка сноубордерка
- Max Parrot (рођен 1994.), канадски сноубордер
- Zoi Sadowski-Synnott (рођена 2001.), новозеландска сноубордерка
- Su Yiming (рођен 2004.), кинески сноубордер
- Scotty James (рођен 1994.), аустралијски сноубордер
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Snowboard Serbia - Istorija Snowboard”. web.archive.org. 2010-02-18. Приступљено 2024-03-19.
- ^ „Snowboard - Stilovi vožnje » Skijanje.rs”. www.skijanje.rs. Приступљено 2024-03-19.
- ^ „Фреериде сноубординг: шта је то? Како одабрати најбољу фреериде даску? Оцена модела. Разлика између слободног стила и фрееридинга”. fashion-sr.decorexpro.com. Приступљено 2024-03-19.