Корисник:Andjelija99/песак

Протокол за спречавање, сузбијање и кажњавање трговине људима, посебно женама и децом (који се такође назива Протокол о трговини људима или УН ТИП Протокол) је протокол који допуњава Конвенцију Уједињених нација против транснационалног организованог криминала. То је један од три протокола из Палерма, а остали су Протокол против кријумчарења миграната копном, морем и ваздухом и Протокол против недозвољене производње и трговине ватреним оружјем.

Његова почетна верзија је исписана 15 новембра 2000. у Њујорку а Генерална скупштина Уједињених нација децембра га је усвојила 2000. године на састанцима у палерму који су трајали од 12 до 15 децембра. Ступио је на снагу 25. децембра 2003 године. Од маја 2024. године ратификован је од 182 странке, од којих је једна и Европска унија па овог представља готово све државе и ентитете света.

Канцеларија Уједињених нација за дрогу и криминал (UNODC) је одговорна за спровођење протокола. Она нуди практичну помоћ државама у изради нацрта закона, креирању свеобухватних националних стратегија за борбу против трговине људима и пружању помоћи у ресурсима за њихово спровођење.

У марту 2009. UNODC је покренуо Кампању ,,Плаво срце" за борбу против трговине људима, за подизање свести и за подстицање укључивања и подстицање акције.

Протокол обавезује државе које су ратификовале да спречавају и сузбијају трговину људима, штите и помажу жртвама трговине људима и промовишу сарадњу међу државама у циљу испуњавања тих циљева.

Садржај протокола

Протокол се састоји из 20 чланова и покрива следеће :

1. Дефинисање кривичног дела трговине људима; Да би се сматрала трговином људима, ситуација мора да испуни три услова: дело (тј. регрутовање), средства (тј. употребом силе или обмане) и сврху (тј. у сврху принудног рада). „Трговина људима“ значи регрутовање, превоз, пребацивање, скривање или прихватање лица, уз претњу или употребу силе или других облика принуде, отмице, преваре, обмане, злоупотребе моћи или рањивог положаја или давања или примања плаћања или бенефиција за постизање пристанка особе која има контролу над другом особом, у сврху експлоатације. Експлоатација обухвата, у најмању руку, експлоатацију проституције других или друге облике сексуалне експлоатације, принудни рад или услуге, ропство или праксе сличне ропству, служење или вађење органа... Пристанак жртве трговине људима код особа за намеравану експлоатацију која је наведена [горе] биће ирелевантна ако је коришћено било које од средстава наведених [горе].
2. Омогућавање повратка и прихватања деце која су била жртве прекограничне трговине, уз дужно поштовање њихове безбедности.
3. Забрана трговине децом (која се дефинише као особа млађа од 18 година) у циљу комерцијалне сексуалне експлоатације деце (CSEC), експлоатативних радних пракси или уклањања органа. Суспендовање родитељских права родитеља, старатеља или било којих других особа које имају родитељска права у вези са дететом ако се утврди да су довели дете у трговину
4. Осигуравање да дефиниције трговине одражавају потребу за специјалним мерама заштите и неге деце, укључујући адекватну правну заштиту
5. Осигуравање да особе које су биле жртве трговине не буду кажњаване за било које преступе или активности повезане са њиховом трговином, као што су проституција и кршење имиграционих правила
6. Осигуравање да жртве трговине буду заштићене од депортације или повратка тамо где постоје разумни разлози да би такав повратак представљао значајан ризик за безбедност жртве трговине или њене породице
7. Разматрање привременог или сталног пребивалишта за жртве трговине у земљама транзита или одредишта у замену за сведочење против наводних трговаца или на хумани и саосећајни начин
8. Предвиђање пропорционалних казни за особе које су осуђене за трговину у условима који укључују трговину децом или преступе у којима су учествовали или су комплицирани државни службеници
9. Предвиђање конфискације инструмената и прихода од трговине и сродних преступа у корист жртава трговине
10. Конвенција и протокол обавезују државе потписнице да уведу националну законодавство о трговини.

Регионално деловање против трговине људима

У Варшави 16. маја 2005. године, Конвенција Савета Европе о борби против трговине људима је отворена за придруживање. Конвенција је установила Групу експерата за борбу против трговине људима (ГРЕТА) која прати имплементацију конвенције путем извештаја о земљама. Конвенција је за сада ратификована од стране 45 европских држава.

Допунска заштита се обезбеђује Конвенцијом Савета Европе о заштити деце од сексуалне експлоатације и сексуалног злоставља потписане 25. октобар 2007. године.

Поред тога, Европски суд за људска права Савета Европе у Стразбуру је донео пресудеу вези са трговином људима које су кршиле обавезе из Европске конвенције о људским правима: Силиадин против Француске, пресуда од 26. јула 2005. године, и Ранцев против Кипра и Русије, пресуда од 7. јануара 2010. године.

Савет Европе сарађује блиско са Уједињеним нацијама по питању овог проблема.