Корисник:Aniratak aćak/песак
| Nouvelle Vague | |
|---|---|
 Nouvelle Vague на наступу | |
| Музички рад | |
| Активни период | 2003. - Данас |
| Жанрови | Лаунџ Нови талас |
| Издавачке куће | PIAS Recordings |
| Чланови | |
| Садашњи чланови | Оливер Либо
Марк Колин Многи певачи |
| Бивши чланови | Многи певачи као:
Камил Мелани Пан Надеа Миранда Елоизиа |
Nouvelle Vague је француски бенд. Предводе га Оливије Либо и Марк Колин (певачи). Назив групе значи "Нови талас" на француском, што се у исто време односи на „Француски нови талас”, кинематографски покрет из 1960. као и „ Нови талас” (музички правац из 1970. и 1980.), одакле је група обрадила многе песме, тако и на „Боса нова” музички стил, који бенд често користи током својих наступа.[1]
У аудио снимцима и током јавних наступа групе, често је долазило до смењивања чланова и то највише женских певачица. Неколико извођача који су наступали са бендом касније су имали успешне соло каријере, укључујући Камиј, Фиби Килдир, Мелани Пан и Надеу Миранду.
Каријера бенда[уреди | уреди извор]
Година 2004.[уреди | уреди извор]
Ове године бенд објављује свој први албум: „Nouvelle Vague”. Објашњавајући како је се на њему радило, Либо је рекао следеће: „Марк Колин и ја смо били музичари и продуценти у француској музичкој индустрији, када ме је 2003. године Марк назвао и предложио своју необичну идеју да обрадимо песму „Love Will Tear Us Appart” у Боса нова стилу. Помислио сам да је идеја луда али и веома узбудљива. Тако смо одлучили да што пре одемо до студија и то испробамо. после тога смо обрадили „Just Can't Get Enough” и „Guns Of Brixton”. Албум смо завршили за само осам месеци и након тога смо назвали наш бенд „Nouvelle Vague”... и то је наша прича!”[2]
На албуму су радили са осам различитих уметника укључујући Елоизу, Камилу и Мелани Пан. Обрадили су песме разних бендова као ђто су: XTC, Modern English, The Clash, Joy Division,.. Албум се добро продаo и заузео 69. место на француској топ-листи албума, и провео је укупно 39 недеља на листи топ 200 албума.[3] 2006. године је објављено да се по свету укупно продало 200,000 копија албума.[4]
Година 2006.[уреди | уреди извор]
Њихов други албум: „Bande a part” , изашао је 2006. и поново је остварио велики успех у јавности и продаји.Заузео је места на неколико европским топ-листама у различитим државама. Тако је у Француској био 23. на листи, у Немачкој 15. и 8. у Португалији[5], на крају заузимајући 79. место на британској топ-листи албума. У албуму се могу чути верзије песама група: „ Блонди”, „Grauzone”, „Yazoo”...
2008. године, Колин објављује албум по називу: „Hollywood, mon amour” . Албум је задржао стандардни звук Nouvelle Vague-a, с тим што су овде обрађене песме из филмова 80-их.[6] Тако он садрћи обраде песама: „Eye Of The Tiger”, „Footloose” из истоименог филма, и многе друге. У албуму видимо да је бенд сарађивао са француском певачицом Јаел Наим, бразилским музичарем Цибелом и аустралијском превачицом Надеом Мирандом, која је једно време ишла на турнеје са бендом.[7]
Година 2009.[уреди | уреди извор]
На њиховом трећем албуму:„ 3”, Појављују се познати певачи који певају у дуету са певачима из бенда. Тако Мартин Гор из бенда „Depeche Mode” пева „Master and Servant” заједно са Мелани Пан, Марина Селесте изводи Our Lips Are Sealed са Теријем Холом из групе „The Specials”,.. У још неколико песама које се не налазе на коначном албуму имамо Крис Бејла из бенда „The Saints” који изводи дует, исто тако и Самија Бирнбаха из бенда „Minimal Compact”.
Година 2010.[уреди | уреди извор]
Ове године бенд прави албум са песмама обрађеним на француски језик под називом „Couleurs sur Paris”. На албуму се појављују неки добро музичари попут Ванесе Паради, Оливије Руиз и Беатриз Мартин (Coeur de pirate).[8] Исте године, група објављује траку са 15 песама по називу „Best of” . Посебна верзија ове траке укључује и додатни диск са ретким и необјављним материјалом.
Бенд је добио највише критика и јавног успеха по објави свог другог студио-албума. Када су објавили „3” и „Couleurs sur Paris”, критичари нису посветили толико пажње бенду. Тако се он полако повукао са музичке сцене, не објављујући нове радове и ретко наступајући. Колин касније објашњава: „Досадило ми је да само радим обраде. За први и други албум критичари су рекли: „Ово је одлична идеја и интерпретација”,- а после трећег албума одједном су почели да говоре: „Добро, поново су тема и концепт исти, не желимо више да коментаришемо.”[9]
Година 2016.[уреди | уреди извор]
Нови албум „I Could Be Happy” је објављен 4. новембра.[10] Исте године бенд објављује да ће направити албум поводом годишњице и документарац. Албум укључује ремиксе, обраде и четири оригиналне песме. Нови EP-мини албум„ Ahtol Brose” је објављен 2. септембра 2016.
_(cropped).jpg)
Певачи[уреди | уреди извор]
Више певача који су наступали са Nouvelle Vague-ом изградили су успешне соло каријере. Либо придаје то Колиновом таленту за проналажење певачица и изјавио је да сматра како је Колин најбољи талент за проналажење женских воклаиста. Такође је додао како све певачице са којима су радили сада започињу соло каријере. „То што су ове девојке биле део нашег бенда две или три године (што би значило да су биле на око 200-250 свирки) научило их је много тога о овом послу.” 2010. године бенд избацује компилацију песама са соло радовима неколико њихових вокалиста коју су назвали „Nouvelle Vague : The singers”. Ово укључује и хит „Fade out lines” Фиби Килдир и њене групе, који је после постао светски хит заузимајући топ-листе у Немачкој, Шпанији и Аустрији, Француској на месту број 3 и Италији на месту број 6.[11] Неке од ових певачица су: Фиби Килдир, Надеа Миранда, Жералд Тото, Xелена Ногера, Елоди Фреже[12],...
Дискографија[уреди | уреди извор]
Студио албуми:
- Nouvelle Vague (2004. Peacefrog Records)
- Bande à part (2006. Peacefrog Records)
- 3 (2009. Peacefrog Records)
- Couleurs sur Paris (2010. Kwaidan)
- Athol Brose EP (2016. Kwaidan)
- I Could Be Happy (2016. Kwaidan)
- Algo Familiar EP (2017. Kwaidan)
- Curiosities (2019.)
- Rarities (2019.)
Лајв албум:
- Acoustic (2009. New Sound Dimentions)
Албуми-компилације:
- Late Night Tales: Nouvelle Vague (2007. Azuli)
- Best of (2010. Peacefrog Records)
- The Singers (2010. New Sound Dimensions)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Pop CDs of the week: Teddy Wilson, Skinnyman and more”. The Telegraph (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-28.
- ^ „Talking Shop: Nouvelle Vague” (на језику: енглески). 2009-07-07. Приступљено 2020-11-28.
- ^ „lescharts.com - Nouvelle Vague - Nouvelle vague”. lescharts.com. Приступљено 2020-11-28.
- ^ „Bandes a Part” (на језику: енглески). 2009-07-07. Приступљено 2020-11-28.
- ^ „lescharts.com - Les charts français”. lescharts.com. Приступљено 2020-11-28.
- ^ Quinn, Michael. „BBC - Music - Review of Marc Collin - Hollywood Mon Amour”. www.bbc.co.uk (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-28.
- ^ „Nadeah | Biography & History”. AllMusic (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-28.
- ^ „L'album en demi teinte de Nouvelle Vague”. LExpress.fr (на језику: француски). 2010-11-12. Приступљено 2020-11-28.
- ^ „Nouvelle Vague are back – with a twist”. The National (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-28.
- ^ Johnson, Eugenie (2016-07-22). „NEWS: Nouvelle Vague announce new album ‘I Could Be Happy,’ new EP ‘Athol Brose,’ and an upcoming tour”. God Is In The TV (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-28.
- ^ „lescharts.com - The Avener - Fade Out Lines”. lescharts.com. Приступљено 2020-11-28.
- ^ Nouvelle Vague: The Singers - Nouvelle Vague | Songs, Reviews, Credits | AllMusic (на језику: енглески), Приступљено 2020-11-28