Пређи на садржај

Корисник:BorisPro321/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Organi za disanje

Sistem organa za disanje (респираторни систем) обавља размену гасова између организма и спољашње средине. Процесом дифузије се преко респираторних површина усваја кисеоник, а отпушта угљен-диоксид у спољашњу средину. Кисеоник је већини организама неопходан за производ ослобађа угљен-диоксид.

Све организме можемо поделити у две групе, зависно од њиховог односа према кисеонику:

аеробне организме којима ја за живот и развој неопходан кисеоник; anaerobne којима кисеоник није потребан.

Да би процес размене гасова био успешан потребно је да респираторна површина буде што већа и богато снабдевена крвним судовима. У зависности од тога на ком нивоу се одвија, дисање је могуће поделити на:

унутрашње дисање - обухвата размену гасова на нивоу ткива и ћелија; спољашње дисање - размена гасова кроз респираторне површине које су у додиру са спољашњом средином.

Osnovni organi za disanje su :

  • Nosni Otvor
  • Dusnik
  • Pluca

Спољашњим дисањем усваја се кисеоник који прелази у крв, везује се за хемоглобин (образује се окси-хемоглобин )и њоме доспева до свих ткива и ћелија у организму. Кисеоник из крви дифузијом улази у ћелије и омогућава ћелијско дисање. Као крајњи производ ћелијског дисања ствара се угљен-диоксид који опет по законима дифузије прелази из ћелија у крв. У крви се везује за хемоглобин (настаје карбамино-хемоглобин) и тако транспортује до респираторних органа, а затим из њих у спољашњу средину.

Пошто је молекуларни кисеоник у високим концентрацијама штетан за ткива (доводи до оксидације органских материја) он се не може магационирати као што то могу хранљиве материје или вода. Зато је неопходно његово непрекидно снабдевање из спољашње средине.

Riblji organi za disanje su

  • Nosni Otvor
  • Dusnik
  • Riblji Mehur

Ograni za disanje kicmenjaka koji zive pod vodom su

  • Nosni Otvor
  • Dusnik
  • Skrge

A ceveciji naravno

  • Nosni Otvor
  • Dusnik
  • Pluca