Корисник:CrniBombarder!!!/Споменици

Текст који се налази испод је преузет са мултимедијалног ЦеДеа „Косово и Метохија,Лице Европе“ издатог јуна 2006.године.

Да би се овај текст могао укључити у Википедију неопходно га је препричати и повезати викивезама.

Уколико се неко прихвати препричавања везивања целокупног текста,замолио бих га да напомену о томе остави на почетку странице(испод ове напомене),да се не би радио исти посао два пута. Црни Бомбардер!!! (†) 08:17, 20. септембар 2006. (CEST)

Споменици културе

Праисторија

Старији и средњи неолит - протостарчевачка и старчевачка културна група (око 6000-5000. године с. е.)

Главни локалитети: Партес, Носаље, Доње Будриге, Клокот, Рабовце, Гладнице, Приштина – болница, ушће Самодрешке реке, Житковац, Рудник, Ракос, Доње Чупево, Храмовик

Гладнице

Најстарије неолитско насеље на територији Косова и Метохије, налази се близу Грачанице. Старчевачка култура је овде нешто другачијег карактера, јер њени носиоци граде надземне грађевине, што је неуобичајено за њих. О богатом културном животу и осећају за уметничко обликовање говоре делови архитектонске пластике украшени геометријским мотивима или фигуралним представама, као и једна монументална антропоморфна фигурина нађена близу огњишта.

Млађи неолит - винчанска култура (око 5000-3500. година с. е.)

Главни локалитети: Суркиш, Бариљево, Предионица, Грачаница, Фафос 1-3, Житковац, Валач, Сочаница, Рудник, Рештане

Житковац

Најјужније насеље старије Винчанске културе десетак километара северозападно од Косовске Митровице на обали Ибра. Материјал у Житковцу налажен је у јамама (материјал са старијим карактеристикама Винчанске културе) и ван јама. Налази ван јама припадају старијој Старчевачкој култури (антропоморфна фигурина од печене глине).

Фафос

Налази се на периферији Косовске Митровице. Од два насеља 200 м. удаљена једно од другог, најстарије насеље су основали носиоци винчанске културе. Прва станишта су им била у облику полуукопаних кућа. Подизањем већег броја надземних кућа, напуштају ова првобитна станишта, па насеље доживљава дужи период развитка. Оба насеља уништио је пожар. Разноврсни предмети за свакодневну употребу, као и велики број култних предмета – ритуалних ваза, жртвеника и антропоморфних фигурина, говоре о богатом животу становника.

Предионица

Насеље Винчанске културе које се налази на периферији Приштине. Насеље лежи у равници поред реке. Становници овог насеља градили су правоугаоне куће од лепа помешаног са плевом. Поред кућа су се налазиле јаме за складиштење хране. Од налаза се истичу антропоморфне фигурине често великих димензија израђене од глине.

Валач

Село недалеко од Звечана покрај Ибра, на стеновитој и релативно малој купи која је приступачна само са једне стране и као таква доминира Ибарском клисуром. Посебан положај, далеко од путева којим су се кретали утицаји култура бронзаног доба условили су њихово дуже опстајање на овим просторима. Контакти са новим културама условиле су и разноликост у материјалу, а несигурност се изражава у изразито одбрамбеном карактеру насеља. Пронађене пећи служиле су или за обраду цинабарита или за загревање просторија. Због великог броја култних предмета може се претпоставити да је реч о религијски важном месту.

Градац

Насеље код Злокућана је било ограничено са свих страна стенама, с југа се налази суви зид и ограда од палисада. За подизање зграда је остао мали простор па је због тога насеље било збијеног типа, зграде су биле поређане по терасама.

Бакарно доба - енеолит (око 3500-2200. године пре н. е.)

Главни локалитети: Доморовце, Станишор, Горње Гадимље, Хисар, Расково, Гладнице

Горње Гадимље

Градина са које се пружа добар преглед простране равнице налази се десетак километара југоисточно од Липљана, на западним обронцима планине Жеговац. Више пута обнављано насеље настањивали су представници јединствене бубањске културе (Бубањ-Салкуца-Криводол комплекс). Куриозитет је налаз на поду једне куће: пет теракотних статуета које су по облицима типичне за Бубањ-Салкуца-Криводол комплекс, укључујући налазе из Пелагоније и Албаније.

Бронзано доба

Главни локалитети: Карагач, Љушта, Гладница, Доња Брњица, Игларево, Прчево, Рогово

Прчево

Налази се у Метохији, где мањи део налаза припада развијеном бронзаном добу. Прчево представља некрополу под хумкама, углавном насутих глином. Издвајају се гривне од бронзаног лима са крајевима у облику печата, које припадају развијеном или касном бронзаном добу.

Доња Брњица

Село 5 км северно од Приштине у којем је откривена некропола, укопана у насеобински слој бронзаног доба. Овај народ је своје ближње спаљивао, а њихове остатке похрањивао у урне положене у гробове без хумке, индивидуалне и групне. Гробови су изграђени од речних облутака и камених плоча, у виду толоидне конструкције.

Игларево

Налази се на путу Приштина-Пећ, у области Прекорупља, које раздваја метохијску равницу од косовске висоравни. То је некропола са спаљеним скелетним гробовима. Гробне конструкције су изграђене од мањих и већих камених плоча, а основа је била посута каменчићима. Некропола припада крају средњег бронзаног доба. У једном од гробова је нађен микенски мач са језичком и заобљеним раменом. Мач је прерађен, тако што је на њега насађен језичак крстастог облика. Гроб је имао и нож из касног хеладског периода.

Карагач

Налази се у долини, која је опасана планинама и брдима (Копаоник, Рожај, Звечан, Валачки крш). На овом простору се живот развијао од најкаснијег неолита до римског времена. Карагач је некропола из бронзаног и гвозденог доба и садржи појединачне гробове из римског периода. На неким тумулима у Карагачу из каснијег времена, површина је прекривена каменом и шљунком. Остаци спаљеног покојника су смештени у малу јаму у самом центру тумула, или су разбацане по површини. У Карагачу се паралелно јављају и гробови са правоугаоном каменом платформом на коју су накнадно стављени остаци пепела са ломаче, што подсећа на централни гроб.

Гвоздено доба

Белаћевац

Место недалеко од Приштине у коме је истражено градинско насеље старијег гвозденог доба. Културни слој садржи керамичке посуде украшене канелурама и тачкастим линијама, што је један од основних стилских карактеристика дарданске керамике. Градина је трапезастог облика површине 70x50 м. Природно је била заштићена са севера, југа и истока стрмим нагибом терена и утврђена одбрамбеним ровом који се делимично сачувао и сухозидом од већих комада камена.

Влаштица

Село 10 км ј-и од Гњилана. У њему је пронађена некропола под тумулима (велика хумка од земље и камена). Сви истражени тумули имали су централну камену конструкцију и прстен од једног реда камена који је оивичавао тумул и унутар кога су били сви прилози. Цела конструкција је покривена земљом. Ни у једном тумулу нису нађени остаци скелета као ни трагови спаљивања. Сви праисторијски предмети су стављени на централну камену конструкцију и припадали су особи којој је тумул намењен. Од прилога треба издвојити различите фибуле, жезло, привеске у облику калема, торквес са Т завршетком.

Јањево

Место код Приштине у чијој су близини откривена два скупа налаза, можда оставе, из старијег гвозденог доба. Један се састоји махом од бронзаних наруквица богато украшених урезивањем црта и концентричних кругова, тордираног торквеса, малог бронзаног келта, двопетљастих и наочарастих фибула. За датовање ове оставе велики значај имају гривне које потичу из оставе грчких храмова које нису старије од XIII в. с. е. Овакви предмети су раширени и по бившим илирским територијама и по Грчкој.

Пећка Бања

Кнежевски гробови налазе се 12 км западно од Пећи, на путу према Косовској Митровици. Откривени су приликом изградње стационара 1974. г. када су радници наишли на шлемове грчко-илирског типа. Ту је сахрањен и један илирски кнежевски пар. Међу прилозима било је доста импортоване грчке керамике, каква се често јавља у кнежевским гробовима ширег илирског подручја. Основа гробне конструкције је правоугаона, са заобљеним странама, поплочана грубим комадима сиге. На основу гробне конструкције надовезује се низак сухозид такође од грубих комада цигле. Све то покривено је најпре земљом а затим ситнијим камена. Издвајањем мушког и женског гроба било је могуће само на основу карактера гробних налаза. На једној страни оружје, бронзане и сребрне пафте и један мушки прстен а на другој украсни предмети, бронзане и сребрне фибуле, сребрне омега игле, један мали женски прстен, два пара сребрних лимених наруквица чији се крајеви завршавају змијским главама и пар сребрних искуцаних наруквица украшених геометријским мотивима. За хронолошку детерминацију овог налаза најважнија је заступљеност грчке импортоване керамике сликане мотивима у црнофигуралном стилу.

Антика

Улпијана

Римски и византијски град провинције Горње Мезије, у близини данашње Грачанице. Основан вероватно у време Трајана, а средином II в. добија статус муниципијума. Предање помиње св. Флора и Лавра, каменоресце из Улпијане који су пострадали за веру хришћанску. Врло је вероватно да је Улпијана рано постала хришћански центар Дарданије. Током III в. Улпијана је резиденција прокуратора, а у касној антици значајан епископски центар. Познато нам је име улпијанског епископа, Македонија који је био на сабору у Сардики 343., и Павла (V Васељенски сабор 553.).

Страдала је од Гота 417., а затим у земљотресу 518. год.

Град је био опасан бедемима, и до 3 м широким, са потковичастим кулама на сваких 30-так м. Од три грађевине изгледом се посебно издваја грађевина са огромним мермерним саркофагом. Прикупљено је и обиље предмета од керамике стакла, делови оруђа, оружја, накит. Посебно се истичу предмети изузетне уметничке и занатске израде, попут мермерне главе жене, накита из тзв. Готског гроба и крстастих позлаћених фибула.

Муниципијум ДД

Римски град у долини Ибра, у близини села Сочаница северно од Косовске Митровице. Статус муниципијума добија у II в. У то време римско становништво се насељава у ове крајеве због рудоносних налазишта олова цинка и злата. Крајем IV в. град је опустео. Истражен је форум на западној и источној страни окружен портицима. На подијуму у оси форума подигнут је храм посвећен Антиноју. У III и IV в. саграђене су житнице, а јужно од форума је базилика. У северозападном делу саграђене су терме. Зидови неких зграда били су украшени фрескама и плочицама од разнобојног мермера. Откривена је и вила рустика и мања некропола.

Винденис

На траси пута Наисус (Ниш) — Лисус (Љеш), код села Главник, 5 км југозападно од Подујева, налазила се станица Винденис. Нађено је мноштво различитих предмета: накита, керамичких посуда, стаклених чаша и крчага. Двојак начин сахрањивања говори и о различитој етничкој припадности. У остацима виле је нађена просторија загревана топлим ваздухом и луксузна одаја са подним мозаиком и представом Орфеја.

Вицијанум

Код села Угљара, на платоу изнад реке Приштевке откривени су остаци ове станице, око чијег лоцирања се доста полемисало.

Мања насеља

Истраживања у Метохији, у Призренској котлини и Пећком пољу открила су два локалитета. Она представљају мања насеља од којих су откривени само незнатни остаци грађевина. У Пећком пољу на локалитету Градина нађени су остаци већег комплекса од четири правоугаоне грађевине такозване хорее (простор за смештање жита).

Неродимље

У селу Неродимљу код Урошевца откривена је раскошна касноантичка вила или летњиковац неког богатог римског грађанина или високог достојанственика. Неизмерно богатство античког наслеђа косовско-метохијског тла се огледа и у овде нађеним фрескама на зидовима, орнаменталним мотивима, мозаичким подовима са именима и ликовима седам грчких мудраца.

Средњи век

Почетак обнове Византијског царства, после одласка Гота, свој пуни замах доживљава за време Јустинијана (528-565) који је рођен у селу Тауресијуму, код градића Ведеријане.

Сви елементи материјалне културе Византије присутни су и на простору Косова и Метохије.

Континуитет српског становништва Косова и Метохије показују многи примери још од рановизантијског доба, од VI века. На планини Острвици југоисточно од Призрена, налазе се најстарији српски погребни споменици - громиле. Припадају времену када су Срби спаљивали своје покојнике. Ова пракса спаљивања покојника задржала се и током средњег века, па тако цар Душан у Законику забрањује спаљивање покојника.

На њих се надовезују гробља IX-XI в., у којима је нађен накит уобичајен за Словене од Моравске до Македоније, са особинама српског етничког простора: Чечан код Вучитрна, Матичане (некропола из X века која заузима посебно место, у њој сахрањивала јужнословенска христијанизована популација, чија је материјална култура била прилично развијена), Бадовац и Грачаница код Приштине

Уломак крчага са глагољским словима и бројем (IX-X в.) из утврђења Чечан код Вучитрна, најочигледније доказује припадност српској држави. Овим крчагом, који представља најстарије српско административно-правно сведочанство плаћен је порез у вину.

Гробља у Врбници (XI-XIII в.) код Призрена, Прчево код Клине и Влаштици код Гњилана, показују да није било дисконтинуитета сахрањивања, а самим тим ни становништва пре и после ослобађања од византијске власти пред крај XII века. Континуитет српских гробаља може се и касније успешно пратити, преко камених надгробних споменика, почев од XIV-XV века.

Косово и Метохија, уз Црну Гору и Херцеговину, међу српским областима имају најбројније цркве које служе у континуитету од преко хиљаду година. Храмови основани у VI-VII или IX-XI в., као што су цркве у Липљану, Грачаници, Богородица Љевишка у Призрену, и друге, још постоје.

Средиште српске државе у IX-X в. било је у Метохији. У изворима се помиње град Дестиник (IX-X в.), први међу градовима које у Србији наводи цар Константин VII Порфирогенит. Када Порфирогенит наводи градове у Хрватској, на првом месту помиње Нин, тадашњу престоницу и епископију, па аналогно томе и Дестиник је био престоница и седиште епископа Србије.

Континуитет се види и у римско/византијским утврђењима обновљеним у време бугарских напада на Србију у IX-X в., као што су Чечан, Звечан, Призрен и Велетин.

Одавно насељена Словенима област Косова и Метохије постала је део веће српске државе у XII веку. Творац српске државе је био Стефан Немања, а Сава, Немањин син, монах и писац, издејствовао је независност за српску цркву и постао први архиепископ. Од десет епископија СПЦ три су биле у Призрену, Липљану и Пећи.

Општина Приштина

Липљан

Налази се 16 км јужно од Приштине. Спомиње се у хрисовуљи Василија другог издатој Охридској архиепископији као епископско седиште Липенион. Богородичина црква и трг у Липљану се спомињу у повељи краља Душана издатој 1331. године манастиру Хиландар. Остаци града данас нису видљиви.

Грачаница

Манастир са црквом подигао је око 1310. године у седишту старовизантијске епископије Улпијане, краљ Милутин. Првобитно посвећен Благовестима Богородице, како га помиње епископ Данило (1324-1337), касније се као посвећење спомиње Успење Богородице.

Грачаничка црква је подигнута на темељима старе византијске базилике из XI века. У великом богатству тематике издвајају се: старозаветне теме, Страшни суд, Лоза Немањића, ликови краља Милутина и његове жене Симониде, пророк Илија. Представља ремек дело српске средњовековне и свехришћанске уметности.

Током друге половине XVI в., у време новобрдског митрополита Никанора, у манастиру је заживео јак преписивачки центар. Кратко време у Грачаници је радила и једна од првих штампарија не само у Србији него и на Балкану.

Приштина

Дворац српских владара (краља Милутина, Стефана Дечанског, цара Душана и Вука Бранковића) и трговачко насеље на месту данашње Вароши. У XV в. је био значајан привредни центар Србије у коме су Дубровчани имали у колонију својих трговаца. До краја XIX в. у центру града су стајали остаци зидина називани „Милутинови двори“.

Велетин

Средњовековни град удаљен око 5 км југоисточно од Грачанице. Помиње се у повељи краља Стефана Уроша манастиру Грачаници. Његова функција је била да штити околна рударска места и путеве, који воде према њему. Бедеми Велетина су сачувани у висини од 3 метра.

Равна Гора

Налазиште на северној страни Шаре, близу Призрена, на коме су нађена најстарија сведочанства о Србима на Косову и Метохији. Нађени су остаци громила, односно погребних споменика Срба, и игришта, места окупљања Словена пре примања хришћанства.

Општина Звечан

Звечан

Звечан је византијски и српски средњовековни град на истоименом брду, изнад значајног рудника Трепче. Византијски град је вероватно обновљен у IX-X в. за време бугарских напада на Србију. Није познато кад је саграђен, а спомиње се око пограничних борби на Косову Пољу 1091. и 1094.

У тврђави Звечана у Горњем граду налазе се остаци цркве Св. Ђорђа. У њој се Стефан Немања, заједно са својом војском, помолио Богу и причестио уочи поласка у битку код Пантина 1169. године.

Бедеми Доњег града су ојачани масивним кулама. Испод звечанског утврђења се налазила црква Св. Димитрија, коју је 1315. године српски краљ Милутин даровао својој задужбини, манастиру Бањској. По тој цркви насеље је добило име Митровица.

Бањска

Манастир Бањска, са црквом посвећеном Светом Стефану саграђен је између 1312. и 1316. године, као задужбина и маузолеј српског краља Милутина. После Косовске битке 1389. године његово тело је пренето у Трепчу, а потом, 1460. године, у Софију где се и сада налази.

Израђена је у духу традиције рашке градитељске школе, богато украшена каменом пластиком, и фрескама које су до данас скоро потпуно ишчезле. Биле су надалеко познате по лепоти и великој количини тзв. „бањског злата“ употребљеног за њихову израду. Манастирски комплекс је сачињавао читав низ грађевина у склопу одбрамбених бедема и кула. У турско време црква је претворена у џамију а на рушевинама манастира је никло утврђење.

Соколица

Црква мањих димензија саграђена у XIV-XV в., вероватно на рановизантијским темељима, посвећена је Богородичином покрову. Име је добила по брду Соколица, у чијем подножју се налази. Примитивни цртежи људи, животиња и старих записа на фасади говоре на својеврстан начин о дужини њеног постојања. Црква чува скулптуру Богородице са Христом из манастира Бањска.

Општина Исток

Манастир Богородица Хвостанска

Богородица Хвостанска се налази у подножју Мокре планине, 20 км северно од Пећи. Црква посвећена Успењу Богородице из XIII в., сазидана је на темељима базилике из рановизантијског периода. На основу стилских аналогија ова рановизантијска базилика могла је настати до средине VI в. Стилски се везује за градитељске тековине рашке школе, али се на основу одређених одлика може повући паралела са грађевинама прероманичког и романичког периода. Некада епископија, 1381. године прераста у митрополију. У доба Велике сеобе Срба (1690) Богородица Хвостанска је опустела и почела да пропада.

Манастир Гориоч

Манастир Гориоч, метох манастира Дечана, је по народном предању подигао краљ Стефан Дечански у знак захвалности св. Николи што му је на том месту залечио „огореле“ очи. Сама црква, највероватније из XIV в., није сачувана. Богату збирку средњовековних рукописа из XIV и XV в., је руски конзул и историчар А. Гиљфердинг 1856. године однео из манастира, и предао Публичној библиотеци у Петрограду. Током Другог светског рата манастир је био затвор за Србе. Обнављана је у више наврата, а у порти су обновљени конак, звоник и чесма.

Ђураковац, црква Св. Николе

Мала гробљанска црква са дрвеном припратом зидана од притесаног и ломљеног камена и сиге, покривена је каменим плочама. Подигнута је на темељима грађевине из XIV в. Царске двери настале су на прелазу из XVI у XVII в., четири велике иконе су из 1630. године, а рукописни Богородичник из XVI в. На гробљу око цркве, сачуван је стећак са представом јелена.

Црколез, црква Св. Јована

Задужбина Радослава (монаха Јована) подигнута је око 1355. године на старом гробљу изнад села Црколеза, око 15 км североисточно од Ђураковца. Помиње се 1395. године у повељи монахиње Јевгеније (кнегиње Милице). Живопис из XIV в. пресликао је 1672/73. године, зограф Радул, за време патријарха Максима. Од посебног значаја су натписи који су исписани на народном језику. До 1955. године црква је чувала изузетно вредну стару збирку рукописа на пергаменту и папиру од XIII до XVI в., која је премештена у дечанску ризницу.

Девич

Манастир са црквом посвећеном Ваведењу Богородице налази се у области Метохије, надомак Србице. Према народном предању, подигао га је деспот Ђурађ Бранковић у првој половини XV в. у спомен своје кћери-девице, по чему је и добио име.

Најстарији део комплекса је сама црква а садашњи изглед цркве је резултат бројних обнова и дограђивања. Капела у којој се чувају мошти светитеља Јоаникија Девичког налази се источно од олтарског дела цркве. Најстарији од три слоја фресака, из XV в., сачуван је у параклису уз северну фасаду цркве.

Општина Вучитрн

Вучитрн, утврђени дворац

На десној обали Ситнице, у северозападном делу Косова Поља налазе се остаци утврђеног дворца. По предању, дворац су саградили Војиновићи, српска властелинска породица из XIV в. Извори бележе да је између 1402. и 1426. године овде био двор породице Бранковић. Почетком XV в. у Вучитрну је била велика колонија дубровачких пословних људи. Турци су га заузели 1439. Утврђење има једну кулу, у народу познату као кула Војиновића. Остаци бедема сачувани су и до висине од 6 м.

Вучитрн, Војиновића мост

Настао крајем XIV в., најстарији је сачувани камени мост у Србији. Првобитно је премошћавао реку Ситницу на траси старог пута Дубровник-Скопље. Према предању, ктитори моста били су сестрићи цара Душана, браћа Војиновићи. Пет у врху преломљених лукова су старији део моста, док су четири лука полукружног облика накнадно дозидана. Дугачак је преко 135 м, а ширина коловоза је скоро 5 м. Војиновића мост је један од најрепрезентативнијих сведочанстава средњовековног градитељског умећа.

Дубовац, брдо Чечан

Припадност Косова Поља српској држави у IX-X в. археолошки најочигледније доказује најстарије српско и словенско административно-правно сведочанство из утврђења Чечан код Вучитрна. То је уломак крчага којим је плаћан порез у вину, на коме је означена запремина од шест мерних јединица, бројем и глагољским словима. Чечан је вероватно освојио македонски цар Самуило у рату против Србије око 988. године када је заробљен српски кнез Јован Владимир, светитељ чије мошти данас чува православна црква у Елбасану, у Албанији

Општина Пећ

Пећка Патријаршија

Налази се на самом улазу у Руговску клисуру, недалеко од Пећи. То је комплекс од четири цркве, од којих су три повезане заједничком припратом.

Прву и главну цркву посвећену Светим Апостолима подигао је архиепископ Арсеније I крајем прве половине XIII в., мада се на једној фресци из XIV в. као ктитор спомиње св. Сава. Саграђена је на темељима много веће старе цркве. Треба претпоставити да је овај најстарији храм настао најкасније у раном IV веку. Особене карактеристике средњег брода, апсиде као и монументалне размере храма недвосмислено упућују на закључак да је ту било древно епископско седиште.

Средином XIII в. Свети Апостоли су постали ново седиште архиепископије. У цркви се налазе и мермерни саркофази архиепископа Арсенија I, Саве II и патријарха Јоаникија II. Од фресака се истичу Вазнесење, 9 светих ратника, Деизис и делом очувана поворка Немањића.

Другу цркву, посвећену Светом Димитрију, подигао је архиепископ Никодим између 1321. и 1324. године уз северну страну цркве Светих Апостола. Први живопис потиче из времена патријарха Јоаникија, са ретком представом циклуса св. Димитрија, док је нови слој фресака из XVII в., осликао чувени протомајстор Георгије Митрофановић. У храму се налазе саркофази ктитора архиепископа Никодима и патријарха Јефрема израђен од ружичастог мермера.

Трећа црква, посвећена Богородици Одигитрији, саграђена је уз јужну страну цркве Светих Апостола. Ктитор цркве био је архиепископ Данило II, један од највећих ктитора читавог комплекса Пећке патријаршије: уз јужни зид своје задужбине подигао је као заједничку припрату за три главне, цркву посвећену Светом Николи, и пирг.

Архитектонски стил овог својеврсног комплекса цркава је врло разнолик, и у њему се огледа читав низ уметничких епоха од XIII-XVII в.

Ждрело

Град се налази на левој обали Бистрице, на уласку у Руговску клисуру, 1 км од Пећке Патријаршије. Његова функција је била да штити патријаршијске манастире и насеље Пећ. Од остатака су видљиве зидине дуге око 10 метара, као и зидани бунар и старо гробље.

Идворац

Остаци града се налазе изнад Пећке Патријаршије. Његова главна кула је правоугаоне основе и сачувала се у висини 5 метара. Некадашњи изглед целог утврђеног комплекса је приказан на једној гравири из 1745. године.

Гораждевац, црква св. Јеремије

Црква брвнара, најстарија очувана српска црква ове врсте. Према народном предању подигли су је „Србљаци“, становништво које је протерано са горњег тока Лима, населило Метохију у XVIII веку. Датована је међутим, према царским дверима, у крај XVI или почетак XVII в. По времену настанка она представља најстарију, а по месту једину цркву-брвнару ван простора на којима се иначе појављују.

Паскалица

У долини Белог Дрима налазе се остаци цркве и манастира Паскалице, најзначајније цркве у Метохији, чији назив упућује на велики празник Пасху-Васкрс.

Општина Клина

Будисавци, црква Преображења Христовог

Црква из XIV в., 17 км источно од Пећи селу Будисавци. Посвећена је Христовом Преображењу. Народно предање везује овај храм за сестру краља Стефана Дечанског, а делом очувани натпис на каменој плочи уграђеној на источној страни апсиде за краља Милутина. Други слој фресака настао је у XVI в., а представа ктитора Макарија спада међу најлепше портрете српског сликарства XVI века. Посебну вредност ризнице представља икона храмовне славе, која се датује у крај XIV и почетак XV века.

Манастири и цркве у долини Белог Дрима

Долина Белог Дрима, и то онај њен део чија су административна средишта данас у Клини метохијској и Малишеву, простор је на којем се материјални трагови живота поуздано прате кроз читав средњи век и доба турске владавине Балканом. Један од првих српских локалних пустиножитеља раног XIII в., светитељ Петар Коришки, рођен је, замонашен и започео своје подвижништво управо овде. У белодримском сливу је средином XIV в. монашки живот био организован под окриљем Дечана (Добра Вода, Долац), а богата жупна села (Чабићи) улазила су у састав дечанског властелинства.

Манастир Добра Вода

Налази се на тешко приступачном гребену код села Добре Воде над реком Клином. Свети Петар Коришки је управо овде започео своје подвижништво. Ту је половином XIV в. као метох манастира Дечана подигнута црква Св. Петра и Павла. Камена пластика у стилу позне готике, и начин зидања сведоче да су је градили приморски мајстори. Ова хронолошки слојевита грађевина данас је запуштена.

Долац, црква Богородичиног Ваведења

Већ у турском попису из 1455. године помиње се манастир и три његова монаха, док археолошки подаци показују да је манастир постојао још у XIV веку. У средишту порте је мала црква са луком ослоњеним на конзоле. Уочено је да унутар цркве постоје чак три хронолошки различите целине зидних слика. Најстарији живопис стилски припада прелазу из XIV у XV в., и могао би се приписати зрзанској радионици јеромонаха Макарија.

Дрсник, црква Св. Петке

У средишту села налази се мала црква посвећена светој Петки. Датује се на основу живописа, обзиром да нема никаквих историјских сведочанстава о њој, у седамдесете године XVI в. Зидне слике сачуване су само на доњим површинама. Будући да су и технолошки на завидном нивоу, дело су искусне зографске радионице.

Пограђе, Горња црква

Најстарији део (XVI в.) је главни брод са апсидом сачуваном само у траговима. Касније дограђена припрата је готово квадратне основе, сачувана до висине почетка свода. Делимично очувани живопис састоји се од стојећих светитељских фигура у богато декорисаним одорама. На основу стилских карактеристика очуваних фрагмената живопис су радили исти сликари који су осликали Доњу цркву. Трећој градитељској фази припадао би део зида са правоугаоном нишом, ослоњен уза сам западни угао северне фасаде припрате.

Пограђе, Доња црква

Гробљанска црква, данас посвећена св. врачима Козми и Дамјану. Према остацима фресака оквирним временом настанка може се сматрати друга половина XVI века. Црква је свеобухватним рестаураторским радовима године обновљена 1964-67., и покривена двосливним кровом са каменим плочама, а зидне слике конзервиране и очишћене.

Чабићи, црква Св. Николе

Средњовековно насеље Чабићи помиње се у хрисовуљама још средином XIV в., као највеће село дечанског властелинства. У њему је крајем XVI или почетком XVII в. подигнута скромна црква. Једини украс представља благо истурени лук који обележава линију свода. Скромно осликана, вероватно средином XVII века.

Општина Ново Брдо

Тврђава Ново Брдо

Налази се на врху Мале Планине, између Прилепнице и Криве Реке, северно од Гњилана. Сам град је основан почетком XIV в., а средином истог века постаје најзначајније и највеће рударско насеље и урбано средиште у Србији. Осим српског становништва, у граду су живели Саси, Дубровчани, Грци и Албанци. Јужно од града откривени су и остаци цркве коју су подигли Саси и Дубровчани, тзв. Сашка црква. Градска црква је била посвећена св. Николи. У време цара Стефана Душана овде је радила ковница новца, а од 1349. године ковали су се грошеви са називом града. Тврђаву чине Горњи и Доњи град са осам кула. Град је имао свој градски и рударски статут (1412.) као и ковницу новца због чега је и у Европи називан „Сребрно брдо“. Град је најдуже пружао отпор Турцима из својих оближњих утврђења, Призренца и Прилепца, док није коначно заузет 1455 год.

Општина Косовска Каменица

Вагенеш, Богородичина црква

Црква се налази 15 км источно од Новог Брда, посвећена је Богородици. Три натписа пружају податке о задужбинарима, српском властелину Дабиживу са браћом и родитељима. Осликана је 1354/1355. године. Црква је дуго била у рушевинама, па је живопис претрпео јака оштећења. Ситније интервенције вршене су на фрескама у XVI в., а средином XIX в. храм је био срушен готово до темеља.

Манастир Убожац (Рђавац)

Остаци манастирског комплекса налазе се крај села Мочаре североисточно од Косовске Каменице. Једини поуздан историјски податак везан је за патријарха Пајсија који је овом манастиру средином XVII в. вратио и завештао рукописне књиге. Комплекс је делимично истражен 1963-66, и обухвата цркву посвећену Ваведењу Богородице, трпезарију са подрумом, две угаоне куле и грађевине које су вероватно служиле као монашке келије.

Општина Дечани

Манастир Дечани

Налази се 17 км јужно од Пећи, на обронцима Проклетија. Српски краљ Стефан Урош III Дечански подигао га је као своју задужбину и маузолеј између 1327. и 1335. године. Грађен је по узору на Богородичину цркву у Студеници, са разноврсном и богатом пластичном декорацијом на порталима, прозорима и конзолама. Романичку ноту овом православном храму дао је неимар, фра Вита из Котора.

Живопис, скоро у потпуности сачуван, настао између 1335. и 1350. године, дело је већег броја сликара из разних крајева Душановог царства, међу којима су доминирали уметници из приморских крајева. Посебно је занимљив низ портрета чланова династије Немањића. Дечани су једна од ретких српских средњовековних цркава у којима је потпуно сачуван првобитни камени иконостас и већи број икона из XIV века.

Дечанска ризница је, поред Хиландарске, најбогатија манастирска ризница у целој српској култури, са око 60 икона из XIV-XVII в., старим рукописима, великим бројем књига и црквеним предметима од непроцењиве уметничке и културно-историјске вредности, Манастир Дечани уписан је у Листу Светске културне и природне баштине УНЕСКО-а 2. јула 2004. године.

Света три Јерарха (св. Никола)

Са јужне стране Дечана, налазе се остаци неиспитане цркве, четвороконхалне основе. Мања апсида се наставља на источну конху, док је на западу мала припрата. Купола је највероватније била осмоугаоне основе. Специфичан положај цркве указује да су сами Дечани саграђени на месту старије цркве.

Општина Малишево

Кијево, црква Св. Николе

Кијевска црква потиче из друге половине XVI века. Црква није осликана за разлику од припрате која је живописана 1602-03. године. Тек у XIX в. пред припратом је дозидан стамени спратни звоник. У цркви се и данас чува значајна збирка различитих икона.

Млечане, црква Св. Николе

Изграђена је око 1600. године, заслугом сељана. Живописана 1601-02. године. По архитектонском стилу припада групи белодримских споменика. Црква је конзервирана и рестаурирана 1968. године и враћена у своје првобитно стање.

Општина Липљан

Липљан, црква Богородичиног Ваведења

Подигнута је вероватно у другој или трећој деценији XIV века. Храм је обнављан у XVI в. када је надзидан и иконостас и настављено осликавање које је трајало све до 1621. год. Првобитни живопис високог ликовног квалитета је само делимично сачуван, а оштећен је и у пожару.

Општина Гњилане

Манастир Кметовце

Недалеко од Гњилана, 1 км југоисточно од села Кметовце, налази се манастир са црквом некада посвећеној Св. Димитрију, а данас св. Варвари. У писаним изворима се не помиње, а народно предање га везује за српског цара Душана. Црква је зидана каменом и местимично, опеком. Делимично је очувано фреско-сликарство из друге половине XIV века. Црква је страдала после Косовске битке 1389, а коначно порушена у XVIII веку.

Прилепац

Утврђење се налази 11 км североисточно од Гњилана, такође је подигнуто да би штитило рударске насеобине и прилаз Новом Брду као једном од најзначајнијих рудника у средњовековној Србији. За Прилепац се зна да је родно место кнеза Лазара Хребељановића. Утврђење величине 120 x 90 метара од чијих остатака су видљиве две куле и друге грађевине

Призренац

Утврђење се налази 10 км северозападно од Гњилана, подигнуто ради заштите рударских насеља и топионице. Остаци утврђења нису видљиви а конфигурација терена оцртава елипсу величине 105 x 70 метара.

Трпеза

Локалитет 18 км југозападно од Гњилана. Близу града се налазе 2 манастира светих Арханђела и свети Никола. Данас се назиру обриси већег броја зграда.

Општина Ђаковица

Ђаковица, Терзијски мост

На траси старог средњевековног пута Призрен-Ђаковица, река Рибник премошћена је мостом насталим крајем XV века. Свој данашњи изглед дугује неимарима ђаковичког терзијског еснафа из XVII в. који су битно изменили пређашњи изглед. По њима је мост и добио садашње име. О тој преправци сведочи натпис на турском језику. Значајан је пример старе мостоградње у Србији.

Општина Ораховац

Велика Хоча

Село Велика Хоча се помиње још 1198. године. Питомо метохијско подручје познато је по плодним виноградима, где је још Стефан Немања насадио два винограда. Током наредних векова српски краљеви су развијали овај занатски, трговачки, привредни и духовни центар, све до пада под турску власт, када се центар преселио у исламизовани Ораховац. Њених 12 храмова говоре о значају хочанске метохије: Св. Никола, Св. Јован и Св. Стефан из XIV века; Св. Недеља, обновљена у XIX веку; Св. Петка, президана у XX веку; Св. Ана, президана 1912. Рушевине цркве Св. Луке из XVI века обновљене су 1985, и само у остацима сачуване цркве: Св. Арханђела и Св. Петра из XVI века, Св. Богородице Пречисте, Св. Илије, док предање помиње и цркву у Дугом Риду.

Велика Хоча, црква Св. Јована

Црква се налази на узвишењу код источног улаза у Велику Хочу. Подигнута је вероватно у XIV в., што потврђује први слој фресака из тог времена, сачуван само у фрагментима. Необичног је архитектонског склопа, изведена у облику тетраконхоса, са квадратном припратом. Крајем XVI в. црква је поново живописана. Од представа су заступљене Богородица, Поклоњење архијереја, Причешће апостола, Благовести, Циклуси Великих празника, Страшни суд, Христово страдање. Портрет св. Јована насликан је у ниши изнад улаза у наос, а сцене из његовог живота илустроване су у вишим зонама припрате.

Велика Хоча, црква Св. Николе

Црква Св. Николе, је саграђена на гробљу изнад села, вероватно у другој четвртини XIV в., што потврђује запис на надгробној плочи из 1345. Ту почива монахиња Марта, мајка челника Градислава Сушенице, за кога се претпоставља да је ктитор живописа. Делом очувано сликарство, стилски припада времену краља Душана. Између сцена житија св. Николе је неуобичајена композиција Св. Саве и Св. Симеона који се клањају икони Богородице са Христом.

Зочиште

Недалеко од Ораховца, село се први пут помиње 1327. године, у повељи српског краља Стефана Дечанског манастиру Хиландару на Светој Гори. У истој даровници поменута је и зочишка црква Светих врача Козме и Дамјана, која је, по народном предању, „триста година старија од Дечана“. Њене фреске стилски одговарају периоду XIII в., а сачувана је и веома вредна збирка икона, књига и свештених сасуда. Иконостас и посебно лепо израђене царске двери одговарају сликарству XVII века.

У Зочишту се још налазе остаци цркве Ваведења Свете Пречисте и цркве Светог Јована.

Општина Сува Река

Мушутиште, црква Богородице Одигитрије

Налази се у Призренском Подгору под планином Икона. Први сачувани писани помен о Мушутишту је из 1315. године. Црква Богородице Одигитрије саграђена је 1315. као задужбина врховног српског дворског управника државних добара Драгослава са породицом. Ктиторски натпис над улазом спада у ред најлепших и најстаријих српских епиграфских споменика. Од првобитног живописа очувани су само фрагменти — укупно десетак појединачних фигура архијереја, ратника и светитељки. Међу њима је и један од три најстарија портрета словенског просветитеља светог Климента Охридског, ученика св. Ћирила и Методија.

Речане, црква Св. Ђорђа

Мала црква је задужбина непознатог српског војводе који је ту и сахрањен 1370. године. Гробна плоча са урезаним, делимично оштећеним натписом датује изградњу и осликавање храма у седму деценију XIV века. Складних је пропорција, зидана каменом, док је само купола изведена у комбинацији камена и опеке. Циклус од шест сачуваних сцена посвећен је патрону храма, св. Ђорђу.

Општина Урошевац

Дубоки значај Косова Поља као матичног простора за српски народ, показује и распоред двораца Немањића, најславније српске династије (1166-1371). Концентрација двораца највећа је на југу Косова Поља, око данашњег Урошевца, где се некада налазило Сврчинско језеро.

Из некадашњег језера, данас из речице Неродимке, воде отичу истовремено и у Црно и у Егејско море. Ту су била смештена четири дворца: Неродимље (где је била палата и у VI в.), Пауни (место се спомиње у XI в.), Сврчин и Штимље. Западно од Штимља је развође према Јадранском мору. Избор овог положаја за најчешће боравиште српских владара не може бити случајан.

Неродимље, остаци византијске палате

Византијска палата из VI в. налази се на гробљу између Горњег и Доњег Неродимља, код цркве Св. Николе. Заштићена је као дворац краља Милутина, коме је приписиван све до археолошких радова 1988. године. Ова монументална грађевина је богато украшена мозаиком, а подови живописом. Највећа просторија је декорисана мозаиком са геометријским мотивима, оивиченим приказом птица и цвећа. У средини се налази базен, покривен мозаичном декорацијом, као и степениште које води на ходник. На западном делу пода лучно су постављени ликови грчких мудраца и њихових мисли исписаних на латинском језику. Овај под приписује се периоду византијског цара Јустинијана (483–565), иначе рођеног у овим пределима. Због своје изузетне лепоте палата је коришћена и у наредним вековима, па није искључено да је овде могао бити дворац српских владара у XIV веку. Поједини зидови дограђени су у XVII в., а гробови из XIX в. су последњи период коришћења овог простора.

Неродимље, тврђаве Велики и Мали Петрич

Изнад села Горња Неродимља, на врховима тешко приступачних брда налазе се остаци два утврђења — Велики и Мали Петрич чувају путеве и дворац српских владара. Један од ова два града био је тамница краљу Стефану Дечанском 1331. године, који се тада сукобио са сином Стефаном Душаном. Поједини бедеми Великог Петрича су сачувани и до 4 м. у висину, док је Мали Петрич потпуно у рушевинама.

Неродимље, црква Св. Арханђела

Манастирска црква Св. Арханђела из XIV в. обновљена је 1700. године. Млађи слој фресака с почетка XVIII в. покрива живопис из XIV-ХV века. То је једнобродна грађевина са припратом, премалтерисана и окречена. У цркви се чува неколико икона из XVII и XVIII века. Изнад цркве је до 1975. године постојао је црни бор који је по предању засадио цар Душан.

Неродимље, црква Успења Богородице

Црква је подигнута на обронцима Нередичког брда, највероватније крајем XIV века. По предању саградила ју је царица Јелена, мати цара Уроша, над синовљевим гробом после његове смрти 1371. године. Манастир је запустео 1584. године, а у XVII в. помиње се као црква Св. Уроша. Да би заштитио мошти цара Уроша, монах Христифор пребацио их је 1705. године у манастир Јазак на Фрушкој гори, где су биле похрањене све до 1945. године, када су пренете у Саборну цркву у Београду. Црква је срушена у првој половини XIX в., а Гиљфердинг је 1858. године описује као рушевину.

Пауни

По предању око дворца су гајена јата паунова па је по њима и добио име. Налази се 4 км северозападно од Урошевца. Ово место се везује за битку у којој су Византинци победили словенске устанике и заробили српског кнеза Бодина 1072. године. Остаци дворца нису археолошки потврђени.

Штимље

Дворац српских владара налази се близу дворца Пауни на путу за Призрен. Из извора се зна да је 1326. цар Стефан Дечански овде издао повељу Дубровчанима којом потврђује уредно исплаћивање закупа новобрдске царине. Цар Душан 1348. је обавезао Штимљане да дају мед и восак његовој задужбини, манастиру Св. Арханђела у Призрену.

Топиловачки град

Налази се 10 км југозападно од Штимља. Град је подигнут да би штитио Штимље, где се налазио дворац Стефана Дечанског. Данас су остаци града обрасли шумом.

Општина Призрен

Град Призрен

Смештен у северном подножју Шар-планине, на обали Бистрице, на раскрсници важних караван путева. Први пут се помиње 1019. у првој хрисовуљи византијског цара Василија II, као седиште епископије у оквиру Охридске архиепископије. У границе српске државе Призрен је поново укључен за време Стефана Немање после 1180. Као средњевековни град Призрен је имао бурну историју. У доба краља Милутина постаје једно од најзначајнијих трговачких места у Србији. Призрен су насељавали многи страни трговци, међу којима их је највише било из Котора и Дубровника. Била је развијена и производња финих тканина захваљујући узгајању свилене бубе у широј околини. Призрен је имао и ковницу, где је кован новац са његовим именом на аверсу. У току XIV в. подигнуто је или обновљено неколико цркава: Богородица Љевишка, Свети Спас, Свети Никола, Свети Ђорђе, а за грађане католичке вере су служиле две цркве и то Santa Maria de Prisren и Santus Petrus supra Prisren. Као најзначајније споменичко наслеђе овога града је катедрална црква Богородице Љевишке. У повељи Византијског цара Василија II помиње се Призренска епископија. Велики жупан Стефан Немања га је привремено освојио 1189-1190, да би га Стефан Првовенчани коначно припојио српској средњевековној држави око 1214.

Призрен, Богородица Љевишка

Катедрална црква града Призрена и седиште призренске епископије још од времена византијске владавине на овим просторима. Саграђена је на темељима тробродне рановизантијске базилике из IX-X в. која је лежала на темељима ранохришћанског светилишта. Рановизантијска базилика је вероватно настала у X в. у време цара Романа Лакапина (919-944), чији новчић је нађен у темељима. До 1219. ту је столовао грчки епископ, кога је св. Сава сменио поставивши свог епископа. Нови храм је сазидан 1306/07. као задужбина краља Милутина, о чему сведочи натпис од опеке на спољашњем зиду централне апсиде.

После проглашења Српске патријаршије 1346. године црква Богородице Љевишке је подигнута на ранг митрополије.

Од Турака је први пут пострадала 1455. године, када су јој одузета сва имања. Турци су јој дозидали минаре и преградили је изнутра, претворивши је тако у џамију. Споља и изнутра су је премалтерисали и окречили, обијајући фреске да би нови слој малтера лакше прионуо.

Богородица Љевишка је поново постала хришћански храм након ослобођења Призрена 1912. године а минаре је уклоњено 1923. године.

Призрен, црква Св. Николе

У самом центру Призрена налази се црква властелина Драгослава Тутића и супруге Беле. На основу преписа каменог натписа из XIX в. саграђена је између 1331-1332. год. Касније постаје метох манастира Дечана. Зидана је каменом и опеком, а од живописа се мало шта одржало.

Призрен, црква Св. Спаса

Задужбина је властелина Младена Владојевића са родитељима подигнута око 1330, а 1348. године поклоњена манастиру Св. Арханђела. Црква је малих димензија, зидана смењивањем редова сиге и опеке и пластичним украсом. Живопис је настајао у три фазе, првобитно само у олтарском простору око 1335, а затим у остатку храма. Коначно у припрати настају након 1348., Христ и Богородица Параклиса. Живопису који је већ доста пострадао, пожар у XIX в. коначно мења сликарски колорит.

Призрен, тврђава Каљаја

На брду изнад Призрена, на стратешком месту, пратећи морфолошке одлике терена саграђена је тврђава Каљаја. Мењајући господаре, током вишевековног трајања мењао се и општи изглед утврђења. Византијски историчар Ј. Скилица каже да га је македонски цар Самуило (976-1014) заузео заједно са Тетовом, Скопљем и Липљаном. Најстарији слој је византијска Приздријана из XI в., затим следе слојеви XII и XIII века. У време цара Душана дозидани су унутрашњи бедем, јужна кула, делови источног и западног бедема. И током турског периода дозиђивани су бедеми, највише средином XVII века.

Манастир Св. Арханђела

3 км југоисточно од Призрена, налази се монументални манастирски комплекс омеђен са две стране клисуром реке Бистрице, а са треће чуван Вишеградом. Овај маузолеј саградио је цар Душан, између 1343-1352. године, као своју главну задужбину, на темељима старије култне грађевине из IV века. Комплекс се састоји од више целина: манастирске цркве са царском гробницом и мање посвећене св. Николи, затим трпезарије, зграде библиотеке, болнице и келија. Половином XV в. Турци су га одузели и крајем XVI в. разорили употребивши материјал за изградњу Синан-пашине џамије у Призрену. Стил израде камене пластике наставља се на традицију рашке школе, а у облицима горње конструкције назиру се мотиви моравског стила који ће се оформити неколико деценија касније.

Дрвенград

Налази се 5 км југоисточно од Призрена. Име града указује на то да се за његову градњу користило дрво. Спомињало се у повељи српског краља Драгутина, манастиру Хиландару 1276–1281. године.

Вишеград

Утврђење на врху брда 3 км југоисточно од Призрена, у клисури Бистрице. Саграђен је да би бранио пут који води у богату призренску клисуру. Унутар града се налазе остаци цркве св. Николе, која се помиње у Милутиновој повељи манастиру Богородице Љевишке у Призрену, где је уз цркву приложио и Вишеград.

Сврчин

Дворац српских владара који није археолошки потврђен. Први пут се помиње у повељи цара Душана, манастиру св. Арханђела, 1348. године, као и у повељи издатој Дубровчанима. Да се дворац налазио близу Призрена претпоставља се на основу рушевина тврђаве које се налазе северозападно од Призрена на левој обали Дрима, као и на основу зидина које су Турци у XIX в. порушили.

Кориша, манастир и испосница Св. Петра Коришког

У близини села Корише, у специфичном простору омеђеном брдима, налазе се рушевине манастира и испоснице у којој је, највероватније почетком XIII в., сахрањен Петар Коришки. За изградњу испоснице је искоришћено природно удубљење у стени прилагођено архитектури. Остаци фресака су из око 1220. године. Крајем XIII или почетком XIV в. сазидана је црква испред пећине. Сам храм се није очувао, а живопис је тешко оштећен. Монашке келије и остале економске просторије су биле смештене у вишеспратну грађевину. Од турске владавине монашка заједница је опустела а мошти светитеља су пренесене у манастир Црна Река 1572. године.

Цркве Средачке жупе

Низ планинских насеља у клисури Призренске Бистрице образује жупу која се помиње у даровној повељи краља Драгутина Хиландару (1267-1281). Од изградње св. Арханђела у Призрену њен значај расте. Подижу се цркве почев од тридесетих година XVI па све до средине XVII века. Особене су по споља тространим апсидама, које су заправо само дубоке нише.

Богошевци, црква Св. Николе

Једноставна грађевина од притесаног камена, сазидана је вероватно крајем XVI или почетком XVII века. Ктиторски натпис је делом оштећен па је немогуће ближе одредити време грађења. Живопис, дело непознатог сликара који је по свему судећи осликао и иконостас, добро је очуван.

Горње Село, црква Св. Ђорђа

Гробљанска црква посвећена Св. Ђорђу настала је вероватно судећи по живопису седамдесетих година XVI и почетком XVII века. Првобитни храм је, рушењем западног зида проширен, а на јужним вратима се налази рељефна камена плоча са представом расцветалог крста и две птице. На послетку је дограђена дрвена звонара. Живопис је сачуван само у најстаријем делу храма.

Драјчићи, црква Св. Николе

Карактеристика која је чини другачијом од осталих цркава средачке жупе је плитка полукружна апсида, и каменом поплочани под. На јужној фасади је полукружна ниша са представом арханђела. Настала је, судећи по одликама живописа крајем XVI века. Нови слој живописа настао је током друге градитељске фазе. Иконостас је стилски опредељен у прву фазу градње, а иконе су конзервиране 1960-1961. године.

Мушниково, црква Св. Апостола

Ова црква, саграђена и живописана 1563-1564 првобитно је била посвећена св. апостолима Петру и Павлу. Грађена је од притесаног камена, без украса, са споља тространом апсидом која је карактеристика средачких храмова. Слабо очувани живопис одаје руку мајстора критских радионица, па се осим грчких написа јавља и ретка представа светих Апостола у загрљају. Данас је овај храм посвећен св. Петки.

Мушниково, црква Св. Николе

Црква Св. Николе се налази на сеоском гробљу. Подигнута је и живописана у другој половини XVI века. Величином је надмашује касније дозидана припрата. Живопис је прилично добро очуван, а пажњу привлачи представа св. Саве Српског, особена због капе украшене крстовима. Од икона су очуване олтарске царске двери из прве половине XVII века.

Средска, Богородичина црква

Црква Успења Богородице у Пејчићима подигнута је у првој половини XVII в. као најмлађа од цркава Средачке жупе. То је једнобродна грађевина пресведена полуобличастим сводом, са апсидом на источној страни. Припрата са лаком дрвеном звонаром подигнута је у XIX в. Црква је живописана 1646-1647. године, непосредно након грађења.

Средска, црква Св. Ђорђа

Најстарији и најинтересантнији храм средачке жупе је свакако црква, за коју мештани кажу да је била породична капела. Ова малена грађевина, једноставне архитектуре плени израдом живописа. Непознати аутор, је за израду подлоге за фреске користио блатни малтер и крупну плеву. Минијатурне димензије храма нису га спречиле да ослика монументалне ликове св. Врача и светих ратника одевених у племићку одежду.

Општина Штрпце

Цркве Сиринићке жупе

На северним обронцима Шар-планине смештена је средњовековна жупа Сиринић. Помиње се у повељама које је краљ Душан издавао светогорском манастиру Хиландару већ у четвртој деценији XIV века. Духовни живот се у овом крају прати тек од друге половине XVI века. Карактеришу их колонете на апсидама као једини архитектонски украс. Од 11 храмова који су забележени крајем XIX в., само четири имају одлике архитектуре XVI века.

Битиња, Горња и Доња

Село Горња Битиња први пут се спомиње у турском попису из 1455. године, као село са 47 српских кућа и два попа. Данас изгубљени фреско натпис помиње ктиторку живописа. Садашњи изглед цркве подигнуте у XVI в. резултат је обнове из 1920. године. Фреске сачуване у олтарском простору указују да би источни део цркве могао бити оригиналан. У поду цркве се налазе две камене сполије за које се претпоставља да потичу из радионице призренских св. Арханђела

Гробљанска црква у Доњој Битињи, посвећена св. Теодору Тирону. Живопис настао половином XVI в. сачуван је само у фрагментима. Ту налазимо ретку композицију Успења Богородице која обухвата небеску епизоду њеног вазнесења.

Готовуша, црква Св. Николе

Готовуша се помиње у турском попису из 1455. године као велико село са 64 српске куће и православним свештеником. Црква Светог Николе из друге трећине XVI в., позната и као црква Светог Димитрија. Данас је посвећена св. Спасу. О њеној првобитној посвети говори ктиторски натпис изнад улаза у унутрашњости цркве. Најбоље је очуван живопис олтарског простора.

Готовуша, Црква Успења Богородице

Црква Успења Богородице, која се налази на гробљу, подигнута је у другој половини XVII века. До 1886, када је обновљена, била је у рушевинама. Фреске су сачуване на источном зиду, а није познато да ли их има и на зидовима који су прекречени. Иконостас, завршен 1888. године, потписао је сликар Јевгеније, родом из македонског Галичника.

Штрпце, црква Св. Николе

Према препису ктиторског натписа, познато је да је 1576/7. године прилозима многобројних мештана сазидана и живописана црква Св. Николе. Старо село помиње се у турском дефтеру 1455. године, када је сазидана црква. Првобитни живопис делимично је очуван. У XIX в. црква је и добила звоник и накнадно продужена.

Општина Лепосавић

Галич

Остаци града се налазе на брду Сокољачи, изнад Сочанице 20 км северно од Косовске Митровице. Топоним Галич се помиње у повељи краља Милутина манастиру Бањској 1315. године. Године 1149. заузели су га Византинци предвођени царем Манојлом I Комнином. Данас се могу видети зидине утврђења трапезастог облика.

Општина Подујево

Брвеник

Остаци града, 15 км источно од Орлана. Од града су остали бедеми, који обухватају простор од више стотина метара квадратних, затим темељи зграда и једна црква правоугаоне основе.

Општина Косовска Митровица

Рашчански град

Налази се 5 км источно од Косовске Митровице, јужно од рудника Трепча. Његова улога је била да штити рудник Трепчу као један од најзначајнијих рудника у средњовековној Србији. Остаци града су затрпани али се видљиво оцртавају на земљишту.

Отоманско царство

Општина Призрен

Призрен, Хамам

Саградио га је Гази-Мехмед-паша у XVII веку. Користили су га мушкарци и жене, па је подељен на две готово идентичне целине. Грађен је од наизменичних редова камена и опеке. Солидна градња се огледа нарочито у начину градње куполе и сводова. Унутрашњост је подељена по функцији: улазни део са гардеробом и шедрваном, затим просторија за одмарање, купање, парење, резервоар за воду и ложионица.

Призрен, Синан-пашина џамија

Саграђена је 1615. године. У унутрашњости, на зиду, стоји запис „Ђенет мисали", слична рају. Приликом њене градње употребљен је материјал из српског манастира Св. Арханђела код Призрена. По архитектонском изведби припада класичном стилу османске уметности. Састоји се од два простора: главног молитвеног и простора у коме је смештен михраб (централна ниша са које се проповеда). Данашњи изглед џамије није задржан јер је својевремено порушен трем. На унутрашњим зидним платнима сликана је декорација у више махова, од којих је најстарији слој у куполи, настао 1628. године.

Општина Пећ

Бајракли џамија

Налази се склопу старе градског језгра. Време градње није познато али се претпоставља да је саграђена у касном XV в. Монументално здање са осмостраним кубетом има високу галерија (махвил) ослоњену на стубове са капителима. Ограда је богато декорисана, лукови осликани флоралним мотивима. Има чесму са уклесаним медаљоном украшеним флоралним мотивом и симболима месеца и звезде, те плочама са арапским записом. Од посебног је значаја Саркофаг Хајри-бега Миралаја са рељефом хералдичког значења, флоралним орнаментом и представом оружја. Ова главна џамијом града Призрена истицањем барјака на минарету одређује време другим џамијама за почетак молитве.

Општина Приштина

Приштина, Царска џамија

Џамија султана Мехмеда Фатиха, позната као Царска џамија, налази се у центру града. Натпис над порталом сведочи да је грађена 1460-1461. године, осам година након пада Цариграда. Настала у раном периоду исламског градитељства у Србији. Одликују је строге пропорције и оскудна декорација. Грађена је од камених блокова.

Општина Ђаковица

Ђаковица, Хадум џамија

Хадум-џамију, подигао је крајем XVI в. Хадум Сулејман-ага Бизебан, слуга царског харема у време султана Мурата III, родом из села Гуске код Ђаковице. Ближе датовање у 1592-1593. годину одређено је на основу података из призренских годишњих календара за 1873. и 1874. Једноспратна је грађевина, са тремом који је наткривен трима куполама. Улазни трем носе камени стубови без стопа. Витко минаре, прислоњено је уз зид џамије. Декорацију унутрашњих зидова чине стилизовани пејсажи и чемпреси.

Народно неимарство

Лоћане, Брвнара Даниловића

У центру села Лоћане, недалеко од Дечана, налази се брвнара подигнута највероватније почетком XVII века. О њеној старости говори предање, које каже да је прва ватра у српски манастир Дечане пренета са огњишта ове куће. И данас у функцији, представља најстарију сачувану брвнару код нас.

Ново доба

Газиместан

Посвећено Косовском боју између Турака и Срба 1389. године. Меморијални споменички комплекс Газиместана, Пландишта, Трешевине и Лазарева обухвата: споменик косовским јунацима, у облику средњовековне куле, подигнут 1953. године по пројекту Александра Дерока, Муратово турбе и Газиместан (Барјактарево) турбе. Централно место чини кула висине 25 m у чијој унутрашњости су исписани стихови из чувеног косовског циклуса српске епске поезије. У непосредној близини споменика постављен је бели монолитни стуб од мермера са текстом деспота Стефана Лазаревића.

Друга заштићена културна добра Косова и Метохије

Праисторија

Витина

• Јерли Садовина, потес Велико Поље, тумули, VIII-VI в. с. е.

• Грнчар, Пећина (изнад села), палеолитско станиште

Вучитрн

• Самодрежа, локалитет Градина, праисторијска насеља касно бронзано и старије гвоздено доба, XI-VI. в. с. е.

• Стровце, остаци праисторијског, античког и средњовековног утврђења

Глоговац

• Бањица, Вучак, праисторијско, античко и средњовековно утврђење

Гњилане

• Влаштица, потес Гомула, тумули, X-VIII в. с. е.

Гњилане

• Станишор, локалитет Градина (у центру села), палисадно утврђење из старијег гвозденог доба, VIII-IV в. с. е.; рановизантијска гробница, VI в.

Ђаковица

• Ћерим, некропола са тумулима, VIII-III в. с. е.

• Ујз, археолошки локалитет код Швањског моста (илирски тумул), VIII-III в. с. е.

• Црмљане, Црмљанска чука, археолошко налазиште, гвоздено доба и касна антика, V в. с. е. и IV в.

Клина

• Грачаница, потес Башче, локалитет Гладнице, насеља из неолитског, енеолитског и гвозденог доба, VI-III миленијум с. е.

• Граштица, локалитет Равне њиве, некропола, XIII-IX в. с. е.

Косово Поље

• Велики Белаћевац, праисторијске градине, V в. с. е.

• Горње Добрево, локалитет Латкавица, праисторијско и античко археолошко налазиште

Липљан

• Бајинце, локалитет Градина, земљано утврђење из касног гвозденог доба, VI в. с. е.

• Бандулић, археолошки локалитет Главник (јужно од пута Добротин-Липљан), праисторија, касна антика

• Горње Гадимље, археолошки локалитет Градиште (земљано утврђење из гвозденог доба), V-III в. с. е.

• Клечка, археолошки локалитет Градина из касног гвозденог доба, VI в. с. е.

• Рабовце, потес Ограђе, археолошки локалитет, IV в. с. е.

Малишево

• Малишево, тумули, VIII-VI в. с. е.

Ораховац

• Геђе, брдо Градиш јужно од села, код Швањског моста, археолошки локалитет из старијег гвозденог доба VIII в. с. е.

Пећ

• Врановац, касно гвоздено доба и рановизантијског периода VIII в. с. е., и VI в. н. е

• Добри До, касно гвоздено доба и рановизантијског периода VIII-VI в. с. е., и VI в. н. е

• Радавац, Радавачке пећине, праисторијски локалитет и објекат природних лепота

Призрен

• Ромаја, дарданска некропола, тумули, VIII-V в. с. е.

Приштина

• Доња Брњица, археолошки локалитет „Поље Урни“, некрополе из бронзаног доба, XV-IX в. с. е.

• неолитско насеље „Предионица"

• Софалија, насеља из енеолитског периода и гвозденог доба, средина III миленијума с. е. и VIII-III в. с. е.

Сува Река

• Мушутиште, локалитет Широко, илирске градине, X-VIII в. с. е.

Антика

Витина

• Бинач, Каљаја (Градиште), касноантичка и рановизантијска фортификација, IV-VI в.

• Грнчар: Прибој, археолошки локалитет; Градиште, рушевине утврђења из римског, византијског и средњовековног периода, II-XIV в.

Вучитрн

• Врница, Селиште, налазиште II-VI в.

• Доње Становце, Лигата, остаци римског кастела, III-IV в.

• Дубовац, брдо Чечан V-VI в.

• Ново Село, остаци римског кастела, III-IV в.

• Стровце, остаци праисторијског, античког и средњовековног утврђења

• Чермичићи, Селиште, III-IV в.

Глоговац

• Бањица, Вучак, праисторијско, античко и средњовековно утврђење

• Врбовац, Каљаја, античко и средњовековно утврђење

Гњилане

• Велекинце, потес Илијина Глава, археолошки локалитет из римског и рановизантијског периода, II-VI в.

• Коретиште, Гранчарица, археолошки локалитет из римског и рановизантијског периода, III-VI в.

• Станишор, локалитет Градина у центру села, рановизантијска гробница, VI в.

Ђаковица

• Доблибаре, археолошко налазиште из касноантичког (III-IV в.) и ранословенског периода

• Рача, Католичка црква, археолошки локалитет, III-IV в.

• Црмљане, Црмљанска чука, археолошко налазиште, гвоздено доба и касна антика, V в. с. е. и IV в.

Исток

• Бањица, остаци античке и ранохришћанске базилике, VI в.

Клина

• Дрсник, локалитет Градине, античко и рановизантијско утврђење, II-VI в.

• локалитет Подводно поље, вила рустика

• локалитет Ћелије, антика

Косово Поље

• Горње Добрево, локалитет Латкавица, праисторијско и античко археолошко налазиште

Косовска Каменица

• Косовска Каменица, локалитет Ордина, касноантичко археолошко налазиште

• Огоште, остаци касноантичке гробнице

Лепосавић

• Ибарска Слатина, остаци грађевинског комплекса из античког периода

• Сочаница, римски провинцијски град Municipium DD, II-IV в.

Липљан

• Бандулић, археолошки локалитет Главник (јужно од пута Добротин, Липљан), праисторија, касна антика

• Горња и Доња Гуштерица, „Stacio herkulana“, остаци касноантичког насеља, III-IV в.

• Добротин, археолошки локалитет Судо (на путу за Липљан), праисторија, антика; археолошки локалитет Рог, Ћерамида на, јужно од пута Липљан, Добротин, I-IV в.

Малишево

• Љубижда, потес Маскит, Код цркве, археолошко налазиште, II-IV в.

Ораховац

• Бела Црква, Зрзе, археолошки локалитет Пожиг, II-IV в., VI в., XII в.

Пећ

• археолошки локалитет Градина из касноантичког периода, III-IV в.

• Крушевац, антички и рановизантијски период II-VI в.

Подујево

• Главник, локалитет Пољанице, касноантичко и рановизантијско археолошко налазиште, III-VI в.

Приштина

• Грачаница, потес Башче, локалитет Гладнице, касноантичко насеље, III-IV в.

• Софалија, касноантичко насеље, III-IV в.

Србица

• Горњи Обилић, римска некропола

Средњи век

Витина

• Бинач, Каљаја (Градиште), касноантичка и рановизантијска фортификација, IV-VI в.

• Бинач, Каљаја, византијска тврђава, XI в.

• Бузовик, манастир Св. арханђела, XIV в.

• Градиште, рушевине утврђења из римског, византијског и средњовековног периода, II-XIV в.

• Грнчар: Прибој, археолошки локалитет; Градиште, рушевине утврђења из римског, византијског и средњовековног периода, II-XIV в.

• Летница, кип Мајке Божје Црногорске са Христом и кип св. Рока, XVII в.

• средњовековна испосница; Прибој, археолошки локалитет

• Трпеза, Градиште, остаци архитектуре из римског и византијског периода, II-XIV в.; рушевине манастира Св. арханђела Михаила и Гаврила

Вучитрн

• Гојбуља, остаци цркве са гробљем, XVI в.

• Самодрежа, остаци утврђеног града, ср. в.

• Самодрежа, црква св Лазара XIV в., обновљена 1932.

• Стровце, остаци праисторијског, античког и средњовековног утврђења

Глоговац

• Бањица, Вучак, праисторијско, античко и средњовековно утврђење

• Врбовац, Каљаја, античко и средњовековно утврђење

• Доња Фуштица, остаци цркве, XVI-XVI в.

• Трстеник, рушевине утврђеног града, XIV в.

Гњилане

• Брасаљце, Призренац, утврђење на врху Кулина (потпуно уништено), XIV-XV в.

• Драганац, манастир Драганац са црквом Св. арханђела Гаврила, 1868.

• Пограђе, Градиште, остаци утврђеног града, XIV в.

• Пограђе, Градиште (Каљаја), тврђава, XIV в.

• Понеш, Градиште, остаци утврђења, XIV в.

• Стража, манастир Св. Николе, XVI в.

Гора

• Крушево, археолошки локалитет „Хисариште"; остаци средњовековне цркве и старог гробља

Дечани

• Дечане, испосница Белајска, XIV в.

Ђаковица

• Доблибаре, археолошко налазиште из касноантичког (III-IV в.) и ранословенског периода

• Поповац, рушевине утврђеног града, XIV-XV в.

• Рогово, словенске некрополе, рани средњи век

• црква Успења Богородичиног, XVI в.

Звечан

• Ловац, остаци цркве св. Пантелејмона

Зубин Поток

• Бања, засеок Чпиље, плато Кулине, остаци утврђеног манастира са кулом и некрополом, X-XIV в.

• Брњаци, остаци дворова Јелене Анжујске, XIII-XIV в.

• Доњи Јасеновик, остаци гробљанске цркве, XIV-XVI в.

• Јабука (Илиница), црквиште са гробљем, XIV в.

• Ловац, остаци цркве Св. Пантелејмона

• Црепуља, црква Св. Николе, XVI-XVIII в.

• Чечево, црква Св. Петке, XIV в., обновљена у XX в.

• Читлук, Богородичина црква у Дубоком Потоку, XIV-XVI

Исток

• Белица, остаци цркве са старим гробљем, XIV-XVI в.

• Белица, црква Св. Ђорђа, XIV-XV в.

• Добруша, Вучар, остаци цркве са гробљем, XIV в.

• Жач, камени мост преко Истока, XVII в.

• Љубово, црква Св. Василија Острошког, XIX в.

• Суво Грло, Градина или Градиште, две фортификације на два брда XIII-XIV в., остаци утврђеног града са рударским јамама XIV в.

• Црни Луг, остаци цркве са старим гробљем, XVI-XIX в.

Клина

• Велики Ђурђевик – остаци цркве, XIV в.

• Долац, остаци цркве из XV в. са старим гробљем

• Дрсник, локалитет Градине, античко и рановизантијско утврђење, II-VI в.

• Клинавац, локалитет Градина, остаци средњовековног утврђеног града

• локалитет Зуцајско гробље, средњовековна некропола

• Пограђе, Градиште, остаци утврђеног града, XIV в.

• Сврхе Волујачке, остаци цркве, XIV в.

• Сићево, црква Св. Николе, XVI в.

• Уљарице, испосница са црквом, XII-XV в.

• Штупељ, остаци Богородичине цркве, XIV-XV в.

Косово Поље

• Ариљача, локалитет Градина, античко и средњовековно утврђење, I-IV и X-XI в.

• црква Св. Николе, подигнута 1940. на темељима старије

Косовска Каменица

• Ајновце, манастир Тамница (Речане), XIV в.

• Беривојце, црква Св. Јована, XIV-XVI в.

• Божевце, Прилепац, утврђење (данас потпуно уништено), родно место кнеза Лазара Хребељановића, XIV-XV в.

• Велико Ропотово, црква Св. Арханђела, друга половина XIX в.

• Доње Кормињане, црква Св. Богородице, XIX в.

• Коретин, ранословенска некропола, IX-XI в.

• Косовска Каменица, црква Св. Николе, 1862.

Косовска Митровица

• Рашане, Трепчански град (Ћитет), XIII-XIV в.

• Стари Трг, Сашка црква, XIII в.; Видушићи, зидине рударског насеља, XIII-XVI в.

• Трепча, Стара Трепча, средњовековни рударски комплекс, XII-XIV в.

Лепосавић

• Горњи Крњин, остаци цркве, XIV-XV в.

• Граничане, остаци гробљанске цркве, XVI-XVII в.

• Дрен, остаци цркве, XVII-XVIII в.

• Кајково, остаци гробљанске цркве, XVI-XVII в.

• Каменица, остаци цркве

• Каменица, Св. Константина и Јелене, XIV в.

• Лешак, црква Борјани, XVI-XVII в.

• Придворица, остаци гробљанске цркве, XVII-XVIII в.

• Сочаница, римски провинцијски град Мunicipium DD, II-IV в.; рановизантијско утврђење, VI в.; земљано утврђење, XII в.; брдо Сокољача, остаци утврђеног града Галича, XII в.

• Тврђане, средњовековна црква

• Церанска Река, остаци цркве „Мрамор“ са мермерним кипом, XIV в.

• Доње Јариње-Мијатовићи, остаци гробљанске цркве, XVI-XVII в.

• Ибарска Слатина, остаци грађевинског комплекса из античког периода; остаци манастирског комплекса Св. Константина и Јелене са некрополом, XII-XIV в.

Липљан

• Добротин, црква Св. Димитрија, прва половина XIX в.

• манастир Св. Ђорђа, XIX в.

• Словиње, црква Св. Јована, XVI в.

• Словиње, црква Св. Николе, XVI в.

Малишево

• Понорац, Градиште, остаци утврђеног града, XIV в.

Ново Брдо

• Бостане, остаци Сашке цркве

• остаци Богородичине цркве, XIV-XV в.

Опоље

• Бродосавце, остаци култног објекта на гробљу

Ораховац

• Бела Црква, Зрзе, археолошки локалитет Пожиг, II-IV в., VI в., XII в.

• Брњача, црква Св. Недеље, XIV в.

• Велика Хоча, кућа Спасића, XIX в.

• Велика Хоча, метох манастира Дечани (конак саграђен 1851)

• Геђе, брдо Градиш јужно од села, код Швањског моста, археолошки локалитет из старијег гвозденог доба и раног средњег века, VIII в. с. е. и IX-X в.

• Затрич, остаци средњовековног града, X-XIV в.

• Зочиште, црква Св. Врача, XIV-XVI в.

• Оптеруша, црква Св. Ђорђа, XVI-XVII в.

Пећ

• Бело Поље, Богородичина црква, XVI-XVIII в.

• Врановац, касно гвоздено доба и рановизантијског периода VIII в. с. е., и VI в. н. е

• Добри До, касно гвоздено доба и рановизантијског периода VIII-VI. в. с. е., и VI. в. н. е

• Крушево, црква са надгробном плочом, XIV в.

• Љевоша, Идворац, Ждрелник, остаци утврђења са бунаром, XIII-XIV в.

• Љевоша, Идворац, остаци тврђаве, XIII-XIV в.

• Љевоша, Идворац, остаци цркве Св. Димитрија у Метиној ливади, XIV в.

• Љевоша, Идворац, остаци цркве Св. Ђорђа, XIV в.

• Љевоша, Идворац, остаци цркве Св. Марка, XIV в.

• Љевоша, Идворац, остаци цркве Св. Николе, XIV в.

• Љевоша, Идворац, старо гробље „у Савовој ливади“, XVII в.

• Љутоглава, на брду изнад села остаци утврђеног града, XIII в.

• Паскалица, остаци цркве Паскалије XIII в.

• Плављане, старо гробље, XVI-XVIII в.

• Руговска клисура, пећине испоснице, XIII-XIV в.

• Сига, црква Св. Ђорђа (Димитрија), XVI в., обновљена у XX в.

• старо патријаршијско гробље, XIV-XIX в.

Подујево

• Батлава, остаци цркве Св. Огњене Марије, XVII в.

• Беласица, град Врхлаб, XIII-XVI в.

• Браина, Брвеник, остаци утврђеног града, XIV в.

• Орлане, Браина, остаци цркве Св. Пречисте Браинске, XIV в.; остаци цркве Св. Константина и царице Јелене, XIV в.

• Палатна, остаци цркве са гробљем, XIV в.

• Ракитница, црква Арханђела Михаила (летњег), XV в., обновљена у XVI в.

Призрен

• „Душанов мост“ у клисури Призренске Бистрице, XIV-XV в.

• Биљуша, црква „Калуђерски камен“, XVI в.

• Ваведење, црква Краљевића Марка, XIV в.

• Вишеград, тврђава, XIV в.

• Градиште, остаци утврђеног града, XIII в.

• Градиште, манастир Св. Марка, XIV в.

• Градиште, остаци цркве Св. Николе, XIV в.

• Градиште, остаци цркве Св. Пречисте (тзв. „Сестре Петра Коришког“),

• Градиште, остаци цркве Св. Петра и Павла, XIV в.

• Градиште, старо православно гробље; црква Св. Ђорђа, XIV в.

• Градиште, црква „Пресвете Богородице“, код Врела, XVII в.

• гробљанска црква код школе, XIV в.

• испосница Св. Николе, XIV в.

• Кабаш, брдо Чукаљ, остаци средњовековног пирга, XII-XIII в.

• Кориша, брдо Градиште, остаци утврђења, II-VI в.

• Љубижда, остаци цркве Св. Недеље, XVI-XVII в.

• Љубижда, црква Св. Николе, XVI в.

• Мужљак (Мажљак), остаци манастира, XIV в.

• Нашец, црквиште, XIV в.

• остаци цркве у Лука-махали, XIV в.

• Сукаље, остаци пирга, XIII в.

• црква Св. Николе (Рајкова), XIV-XIX в.

• Шпинадија, остаци цркве са гробљем, XVI в.

Приштина

• Бадовац, остаци манастира Војсиловице, XIV в.

• Балабане, остаци цркве, XIV-XVI в.

• Велетин, стари град, XIV в.

• Горња Брњица, старо гробље са гробљанском црквом, XIX-XX в.

• Грачаница, потес Башче, локалитет Гладнице, словенска некропола, VI-VIII в.

• Доње Матичане, словенска некропола, X-XI в.

• Лапље Село, Чачина воденица, XIX в.

• Ново Село, засеок Срниште, локалитет Горњи Јоргован X-XV в.

• Ново Село, остаци гробљанске цркве, XVI в.

• Сушица, црква Св. Димитрија, XIV в., обнова 1991.

• Шашковац, остаци цркве „Ћелије“, XIV в.

Србица

• Бања Рудничка, црква Св. Николе властелина Родопа, пре 1432, обновљена у XX в.

• Леочина, Црква св. Јована, XIV в.

• Преобрашка црква, XIV в.; дуборезни крст, XIV-XVI в., у кући Здравка Шмигића

• Рудник, црква Св. Ђорђа са гробљем, XVI в.

Сува Река

• Кострце, Градиште, утврђени град, XIV в.

• Лешане, старо православно гробље; стамбена кула Јашар Паше, XIX

• манастир Св. Тројице, XIV-XIX в., црква подигнута 1938.

• Мушутиште, некропола из периода раног средњег века

• Мушутиште, испосница Русиница, XIII в.

• Мушутиште, испоснице Матос, XIII-XIV в.

• Мушутиште, манастир Св. Тројица, XIV-XIX в.

• Пећане, црква Ваведења, 1451/2.

• Поповљане, црква Св. Николе, 1626.

• Сува Река, црква Св. Богородице, XIV в.

Урошевац

• Горња Неродимља, остаци средњовековног града Сврчина са темељима црквице св. Јована, XIV в.

• Лашкобаре, Сарајиште, дворац Немањића звани Пауни, XIV в.

Штрпце

• Брезовица, Градиште, Чајлије, остаци тврђаве, XIII в.

• Готовуша, црква Св. Богородице, XVI-XIX в.

Отоманско царство

Вучитрн

• Гази Али-бегова џамија XVII в.

• нишан Мустафа-бега XIX в.

• Хамам XV-XVI. в.

Глоговац

• Доброшевац, стамбена кула Хабиб Немајлија, XIX в.

Гњилане

• Атик џамија, XIX в.

Дечани

• Горњи Стреоц, кула Шабан Цурија, XIX в.

• Јуник, Барјактар џамија, XVI-XIX в.

Ђаковица

• Батуша, стамбена кула Адем Адемаја, XIX в.

• гроб Али-паше Мађарија, XIX в.

• Рогово, Хасан-агина џамија, XVI в.

Исток

• Каличани, џамије из XIX и XX в.

Косовска Митровица

• Стари Трг, Мажић, џамија, XVI в.

• стари хамам (зграда музеја), (X) XIV в.

Опоље

• Бродосавце, Кукли-бегова џамија, XVI-XVIII в.

Ораховац

• Сахат кула, XIX в.

Пећ

• Бајракли-Ружица џамија, XVI в.

• зграда основне школе на албанском језику, XIX в.

• Јашар-пашин конак, XIX в.

• надгробни споменик Халил-бега, XVI в.

• стара градска кула и харемлук, ул. 17. новембра бр. 31, XIX в.

• Тахир-бегов конак, XIX в.

• Шеремет-кула и кула-воденица, XIX в.

Призрен

• збирка старих књига породице Пачаризи, XIX в.

• Кадри текија, XIX в.

• Кирик џамија „Намазџали, „ 1455

• комплекс „Поткаљаја“, „Пантелија“ и „Поток Махала“, XIX в.

• комплекс Мараш-махале, XIX в.

• комплекс Призренске Лиге, XIX в.

• Мехмед-пашин хамам, XVI в.

• Мехмед-пашина библиотека, XVI-XIX в.

• Мехмед-пашина џамија, XVI в.

• надгробни споменик Емин паше, XIX в.

• надгробни споменик Сузи Челебије, XVI в.

• Сахат кула, XIX в.

• Сахат-кула, XV и XVI в.

• старе турске вакуфнаме у Вакуфском одбору, XVIII-XIX в.

• Табахана, XIX в.

• Текија Xалвети, XIX в.

Приштина

• Мазгит, Муратово турбе, XIV-XX в.

• Пириназ џамија, XVI в.

• Приштина, библиотека Исламске верске заједнице, XVII-XX в.

• Сахат-кула, XIX-XX в.

• стари турски хамам, XVI в.

• Чарши-џамија, XV в.

• чесма, шедрван, улица Миладина Поповића, XIX в.

• џамија Јашар-Паше, XIX в.

Споменици народне културе

Вучитрн

• старо градско језгро XIX в.

Гњилане

• кућа у улици Стојана Трајковића бр. 19, XIX в.

Дечани

• Горњи Црнобрег, стамбене куле Љах Сељманаја и Љах Љошаја, XIX в.

• Истинић, стамбена кула Хаџи Ос Мифтарија, XIX в.

• Јуник, стамбене куле Бећ Хајдарија, Садик Шехуа, Ибрахим Хоџе, Јах и стамбена кула „Пепши“, XIX в.

• Лоћане, брвнара Даниловића

• Папраћане, стамбена кула Рам Шабанија, XIX в.

• стамбене куле Рам Добруне, Реџ Аљије, Мус Ибер Хисаја и Зимер Химе, XIX в.

Ђаковица

• Бровина, стамбене куле Зенун Ахметија, Ибиш Аљиа и Мус Љушија, XIX в.

• јеванђеље Петра Богданија, власник Мухаџери Исмаила Нури, XVII в.

• Нивоказ, стамбена кула „Арифај“, XIX в.

• Нивоказ, стамбена кула Мус Алије, XIX в.

• стамбена кула Хисни Кошија, XIX в.

• Табачки мост, XVIII в.

• Талићи мост, XVIII в.

• урбанистичка целина Стара чаршија са ширим подручјем, XIX в.

• Шех Емин текија, XIX в.

Звечан

• Бољетин, комплекс зграда Исе Бољетинија XIX в.

Исток

• Кош, сеоска стамбена зграда са амбаром и стамбена кула XIX в.

• Кош за кукуруз у кући Радоја Ђурића XX в.

Косовска Митровица

• кућа у улици Илије Бирчанина бр. 17, XIX в.

Липљан

• Доња Гуштерица, Гарловац, локалитет „Stacio herculana"; Основна школа на српском језику, 1882-1883.

Ораховац

• Велика Хоча, кућа Спасића XIX в., стамбена кула Лазара Кујуџића, XIX в.

• збирка Шех Хилмије Малићија, XIX в.

• Текија Халвети, XIX в.

Пећ

• старо градско језгро XIX в.

• Бућане – старо гробље Стојковића, XVIII в.

• Гроб Али-паше Гусиње

• Збирка народне ношње породице Беголи XIX-XX в.

• комплекс Хаџи-Зекиног млина, XIX в.

• родна кућа Н. X. Боре Вукмировића, улица Првог маја бр. 17

• родна кућа Н. X. Миладина Поповића, улица М. Поповића бр. 50

• родна кућа Н. X. Рамиза Садикуа, улица Рамиза Садикуа бр. 85

• стамбене куле Јанићија Јокића, улица Боре Вукмировић бр. 61

• стамбене куле Михаила Јовановића, улица Ђуре Салаја бр. 7

• стамбене куле Ћамил Лиманија, ул. Боре Вукмировић бр. 28

• Хаџи-Зекин гроб, XX в.,

Подујево

• Велика Река, средњовековна сабља у кући М. Богавца, XIV в.

Призрен

• Шех-задина кућа, XIX в.

• Призрен: збирка старих књига породице Пачаризи, XIX в.

• Призрен: икона Богородице Пелагонитисе у Саборној цркви, XIV в.

• Призрен: старо градско језгро на десној обали Бистрице, XIX-XX в.

Приштина

• Анти-туберкулозни диспанзер, улица Београдска бр. 18, XX в.

• Боксерски клуб, соколана, улица Марка Исака бр. 2-6, XX в.

• варош чесма, XIX в.

• Градска библиотека, улица Краља Милутина бр. 8, XX в.

• Зграда „Унион“, улица Видовданска бр. 13, XX в.

• Зграда биоскопа Омладина, улица Његошева бр. 1, XX в.

• Зграда Геодетске управе, улица Г. Принципа бр. 3, XX в.

• Зграда Општинског архива, улица Занатска бр. 25, XX в.

• Зграда Покрајинског округа, улица Видовданска бр. 2, XX в.

• Зграда ПТТ, улица Занатска бр. 2, XX в.

• Зграда Социјалног осигурања, улица Краља Милутина бр. 1, XX в.

• комплекс зграде „Дивизија“ са парком и шедрваном, XIX в.

• Народно позориште, улица Видовданска бр. 15, XX в.

• Општинска кућа, улица Марка Исака бр. 14-16, XX в.

• Скупштина града Приштине, улица Краља Милутина бр. 2, XX в.

• Спомен костурница, улица Душана Булаића, XX в.

• Стари официрски дом, улица Хајдук Вељкова бр. 2, XX в.

• старо градско језгро, XIX-XX в.

• Хотел „Божур“, улица Видовданска бр. 29, XX в.

• Шумско газдинство, улица Занатска бр. 6, XX в.

Србица

• Леочина, дуборезни крст, XIV-XVI в., у кући Здравка Шмигића

• Преобрашка црква, XIV в.; дуборезни крст, XIV-XVI в., у кући Здравка Шмигића

Сува Река

• Лешане, стамбена кула Јашар Паше, XIX в.

Урошевац

• збирка икона, XVI в.

Ново доба

Витина

• Горња Стубла, зграда Основне школе на албанском језику

• Пожарање, зграда Основне школе на албанском језику, XX в.

Гњилане

• Жегра, црква Св. Илије, 1931.

• Пасјане, црква Св. Преображења, 1861.

• Церница, црква Св. Илије, 1933.

• црква Св. Николе, 1861, споменик палим борцима НОБ у центру

Дечани

• Раставица, црква подигнута између два светска рата, срушена 1941

Ђаковица

• Бистражин, црква подигнута између два светска рата, срушена 1941.

• Нец, црква подигнута 1920, срушена 1941.

• црква спомен-костурница, 1936-1940, срушена од комуниста 1949.

Исток

• Добруша, зграда основне школе споменик НОБ

• Исток, црква Св. Петра и Павла, 1929.

• Каличани, џамија из XX в.

Качаник

• црква Св. пророка Илије, 1929.

Клина

• Грачаница, споменик српским војницима у ослободилачким ратовима 1914-1918.

Косово Поље

• црква Св. Николе, подигнута 1940. на темељима старије

Косовска Митровица

• црква Св. Саве, 1896; зграда бившег Руског конзулата у улици Зеленгора бр. 10, XX в.

Лепосавић

• црква Распећа Христовог, 1935.

Липљан

• бунар-скривница, споменик НОБ

• Врело, црква подигнута између два светска рата

• Горња Гуштерица, сеоска црква Св. Илије

• конак цркве Ваведења,

• Ливаће, црква Св. Григорија Богослова, 1935.

• стара Основна школа, XIX в.

• Старо Грацко, споменик НОБ

• Топличане, укопана сеоска црква

• црква Св. Флора и Лавра, започета 1939

Обилић

• Бабин Мост, црква Покрова св. Богородице, XX в.

Пећ

• Руговске планине, Хајла, Штедин, споменик НОБ

• Црни врх, ливаде изнад винограда, споменик НОБ

Подујево

• црква Св. Андрије Првозваног, 1930.

Призрен

• чесма Дестан Кабашија у улици Саве Ковачевића бр. 5, XX в.

• гробље српских војника из Првог светског рата, XX в.

• зграда Богословије, XX в.

• зграда Основне школе „Младен Угаревић“, XX в.

• зграда средње школе Руждије у улици Лењина бр. 82

• Јабланица, хидроелектрана „Призренка“ 1926-28.

• камена чесма Беледије на Тргу 17. новембра, XX в.

• Карашинђерђ, капела са гробом Константина Ђечова, XX в.

• комплекс Гимназије „Јованка Радивојевић, Кица“, XX в.

• Ландовица, споменик НОБ

• Локвица, црква Св. Илије, XIX в.

• Новаке, стари конак, XIX в.

• Плањане, црква Св. Богородице, XIX в.

• споменик Петра Костића, XX в.

• споменик Симе Игуманова, XX в.

• Средска, црква Св. Николе, XIX в.

• Таш чесма у дворишту Сахат куле, XX в.

Приштина

• зграда Митрополије и зграда Прве српске школе, улица Ваљевска бр. 2, XIX в.

• комплекс Еминџику, улица Алексе Шантића бр. 30, XX в.

• Мазгит, спомен обележје Милошу Обилићу, XX в.

• Помазатин, црква Св. Илије, 1937.

• црква Св. Николе, XIX в.

• Лапље Село, црква Св. Петке, између два светска рата

• Сталово, Граштица, споменик НОБ „Суви бунар“, XX в.

Урошевац

• кућа у улици М. Тита бр. 39, НОБ

• Биба, кућа Гаше Михајловића, НОБ

• Софтовић, црква подигнута између два светска рата

• црква Св. Краља Уроша, 1933

Штрпце

• Севце, црква Св. Николе, 1861; црква Св. Атанасија, 1921.

Јеврејска заједница

• Приштина: старо јеврејско гробље, XIX в.