Корисник:Domatrios/Медицина у Антици
Античка медицина
Медицина као наука постала је код Грка (чувени Хипократ са Коса, из V века) и дошла је до највећег цветања у Александрији и Риму. У Александрији је постојао анатомски институт, где се радило са лешевима, па је чак вршена и вивисекција над онима који су осуђени на смрт. Краљ Митридат, или неки његов лекар, пронашао је начин да се из гушчије крви производи серум против свих врста отрова. У Риму је било специјалиста за разне болесги, и хирурга, на пример за вађење камена. Зубни техничари претпостављају се joш y законима од XII таблица (у једној тачки која је ограничавала раскош приликом погреба, забрањује се да се мртвима дају златни предмети; једино „они којима су зуби везани златом, могу се са тим златом сахранити или спалити"). И медицинска литература била је богата.
Једно од најпопуларнијих дела била је фармакологија војног лекара Диоскурида (I век после Христа), која је служила као медицински уџбеник кроз цео Средњи Век, па је као такав доспела и у болницу нашега краља Милутина у Цариграду! (To ce види из записа у чувеном бечком кодексу Диоскуридовом). Августа је лечио, топлим облозима, његов лекар Гај Емилије (то је било 23 пре Христа); али кад се царево стање сасвим погоршало, дозван је и други лекар, Антоније Муза: он је прописао цару хладна купања, цар је оздравио, и од тога доба ушла је хидротерапија у моду. По тој методи лечио је Муза и Хорација, и Августовог нећака, Марцела, али је овај умро, можда баш због тих купања.
Стари су се радо лечили и инкубацијом; они би преноћили у храму, и Бог би их у сну или излечио или би им казао лек. Најпознатији Бог — лекар био је Ескулап. У његов храм у Епидавру на Пелопонезу долазили су болесници из целога света. Нарочито се за душевно оболеле очекивала помоћ од инкубације. Ескулапа су, доцније, заменили хришћански свеци, у првом реду Кузман и Дамјан, и Арханђел Михаило. Наша пословица „дугује Ћир Мики" (за сулудог човека) превод је грчке пословице „дугује Арханђелу Михаилу" — то јест, није нормалан, и треба да иде у цркву Арханђела Михаила на лечење. Разуме се да је поред правих лекара било и шарлатана, и на такве односе се многи шаљиви епиграми у Марцијала, и многе анегдоте међу езопским баснама. О неуспеху лекара говоре понекад и гробни натписи. Тако је на гробу једнога младића написано: „Умро је — сарота, невина душа — у цвету младости. Лекари су га секли и убили."
.