Корисник:Domatrios/Српска етничка самосвест

Под етничком самосвешћу подразумевамо свест једног народа о себи самом и о своме језику. Та свест народа о себи самом може бити исказана прономинално - личном или присвојном заменицом („ми", „наши", „своји") или номинално — етнонимом (Срби). На исти начин се изказује припадност језика („наш језик" — српски језик).

Срби као народ и српски као живи народни језик спадају у темељне одреднице српског националног бића, Етничко биће може бити објективна категорија (Срби по себи, сви они који говоре српски као матерњи) и субјективна категорија (Срби за себе, они који су свесни тога да су Срби). На пресецима различитих етничких јединица и етничких самосвести, као резултат неподударања ових двеју категорија, појављује се лажна етничка самосвест (то су, фигуративно речено, они који имају српско тело, објективно припадају српском народу и његовом језику, али немају српску душу, немају српску етничку самосвест).

Српски књижeвни језик и ћирилица као српско историјско писмо спадају у темеље националне културе. Етничка самосвест (свест о п р и п а д а њ у српском народу и српском језику) и културна самосвест (свест о томе да Срби имају свој књижевни језик, своје национално писмо, своју књижевност и уметност, митологију и историју, свест појединца да је све то његово) две су стране, и две историјске етапе, истог процеса.