Пређи на садржај

Корисник:IvanB student RT/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Пи-Ејч-Пи(Hypertext Preprocessor) је оријентисан скриптовни језик главна фунција пхп је да указе да ли позив долази од корисника, изабран или од другог програма Или уноса, програм се покреће нон стоп, такође скаче кроз инструкције у коду, тако да нема чисто дефинисану крајину и започиње извршавање и укључује много интеракција корисника. Искошен текст

Историјат и развој ПХП[уреди | уреди извор]

Да би се боље схватило шта ПХП сада представља, у овом раду би да прошли кроз историју својег развоја.PHP представља наследника алата по називу PHP/FI, написаног 1994. године од стране Расмуса Лердорфа. Прва верзија ПХП-а написала је 1994. године и написао сам ју Расмус Лердорф. Био је да постави ЦГИ бинарне скрипте написане на Ц-језику како би заменио Перл скрипту који је користио за креирање својих страна. Друга верзија појавила се 1995. године и представљала је унапређење оригиналне верзије. Да бисте заједно имали прву јавну верзију ПХП-а, користили смо податке који су обустављени помоћу веб формула. На почетку ПХП је „Особни алати за почетну страницу“ тј. ПХП Тоолс, због чега је његов примарни назив био да управља својим личним насловом страном. У трећој верзији из 1998. године, ПХП се драматично променио. У развоју су укључени још два девелопера, Анди Гутманс и Зеев Сураски из Тел Авива. Њих двојица је преправила ПХП између 1997. и 1998. године, променивши му и назив у „ПХП: Хипотекстни прецесор“. Треће издање ПХП-а је резултат који се и данас користи и ове верзије је била прекинута која је популаризовала ПХП. Четврта верзија која се појавила 2000. Године је поново урадио значајне промене. Сураски је основао нову компанију под називом ЗЕНД, а ЗЕНД је изменио комплетно језгро ПХП-а. Постао је веома популаран поштовања био модуларан и лако је могао прилагодити све кодове који су развијени написали. У мају 2000. године, објављена је верзија која је имала назив „поверед би Зенд енгине 1“. Напослетку, имамо верзију 5 која је објављена јула 2004. године која је основана на новом унапређеном језгру „Зенд енгине 2“. Верзија 5 доноси велики број новина као што су: • Боље перформансе • Унапређено објектно-оријентисано програмирање • Боља веза између база података Поред ових званичних верзија има и доста подверзија. Тренутно актуелна верзија је 5.5.6. На овом курсу користимо све везано за верзије 4 и 5. Постојеће и најављене верзије, али у свим верзијама основа је иста, само долази до побољшања на пољупцу безбедности, перформанси и хај-тека за напредне кориснике. ПХП представља наслеђе алата по називу ПХП / ФИ, написано 1995. године од стране Расмуса Лердорфа. ПХП / ФИ представља скуп алата написаних у Перлу, а аутор му је користио сопствене потребе. Скуп алата је добио име „алати за личну презентацију“ (енгл. Персонал Тоолс Хоме Паге), одакле и скраћеница ПХП. Како су непристојне потребе на сајту, аутор је преписао комплетан пројекат у Ц-у и омогућио је да може да комуницира са базама података а корисник свог сајта мора да користи сопствене презентације да користе њега. Расмус је потом објавио своје алате и учинио изворне код доступних свима да би пројекат брже развио и да би се грешке брже исправиоле. ПХП / ФИ, која је пуна дефиниција гласила „алати за личну презентацију / преводилачки образац“ (енгл. Персонал Хоме Паге Тоолс / Формс Интерпретер) имала је само неке ствари заједничких са данашњим ПХП-ом - променљива као у Перлу, аутоматско рашчлањивање променљивих из захтевате уграђени ХТМЛ. ПХП / ФИ 2.0 је коначно и званично објављен 1997. године, да би убрзо заменио ПХП 3.0

Карактеристике ПХП[уреди | уреди извор]

Постоји више разлога због којих користите ПХП. Први разлог је тај што разумете ограничења употребе ХТМЛ-а, а сада вам треба још. ПХП је такође опен соурце и фрееваре. „Опен-соурце“ значи опен соурце и доступан је за образовање, унапређење, модификације, тако да свако ко жели да научи или прилагоди неки програм може то учинити и предати на преглед, док „фрее“ значи да га можете бесплатно преузети преузмите и користите га. Нема потребе да се наручују, лиценцирају, креирају привилеговани корисници.

Карактеристике ПХП[уреди | уреди извор]

Постоји више разлога због којих користите ПХП. Први разлог је тај што разумете ограничења употребе ХТМЛ-а, а сада вам треба још. ПХП је такође опен соурце и фрееваре. „Опен-соурце“ значи опен соурце и доступан је за образовање, унапређење, модификације, тако да свако ко жели да научи или прилагоди неки програм може то учинити и предати на преглед, док „фрее“ значи да га можете бесплатно преузети преузмите и користите га. Нема потребе да се наручују, лиценцирају, креирају привилеговани корисници. Поред свега наведеног, ПХП највише издваја његову велику и активну развојну заједницу. Преко 20 милиона веб локација користи ПХП. По популарности, ПХП се увек налази на врху листе ТОП 10 свих програмских и скриптних језика, док је стално у ТОП 3 везаном за веб развој. Због популарности и велике заједнице, постоји значајан број апликација које су спремне за употребу, а које су бесплатне за употребу, као што су: • Јоомла! (ЦМС) • ВордПресс (Блог) • Дупрал (ЦМС) • Магенто (е-трговина) • Медиа Вики (вики - енциклопедија) • ПхпББ (Форум)

Верзије Пхп[уреди | уреди извор]

Процентуално коришћење ПХП-а

Пхп 3.0[уреди | уреди извор]

ПХП 3.0 је прва верзија која доста личи на данашње верзије ПХП-а. Направили су га израелски програмери Зеев Сураски и Анди Гутманс са Техникон Цоллегеа као комплетну ревизију ПХП / ФИ пројекта. Открили су да има озбиљних недостатака и не може да задовољи њихов пројекат е-трговине на универзитетима. У сарадњи са Ледорфом, пустили су ПХП 3.0 као званичног наследника ПХП / ФИ језика и његов развој је заустављен. Главна карактеристика нове верзије језика била је његова проширивост, што је привукло многе програмере широм света да додају нове функције. Поред квалитетне подршке за разне врсте база података, Верзија 3.0 је увела способност објектно оријентисаног програмирања и већу доследност у синтакси језика. Назив је промењен у ПХП (без додатка „ФИ“), чије је значење промењено у представљање рекурзивног акронима „ПХП: хипертекстни прецесор“. ПХП 3.0 званично је објављен у јуну 1998. године, након девет месеци коришћења у фази испитивања [3]

Пхп 4.0[уреди | уреди извор]

Ново језгро је успешно довршено и пуштено у јавност средином 1999. године, а нова верзија ПХП-а, 4.0, опремљена новим кернел-ом, званично је издата у мају 2000. године. Поред бољих перформанси, нова верзија је такође укључивала стандардни излазни кеширање, сесије, бољу подршку за различите веб сервере, сигурнији пренос података корисника и неколико нових управљачких структура.

Пхп 5.Х[уреди | уреди извор]

Почетком 2015. године објављена је прва алфа верзија ПХП-а, прва стабилна верзија (7.0.0) објављена је у децембру исте године. Тачно годину дана касније, верзија 7.1 је објављена у децембру 2016. године.ПХП пројекат је објавио листу уклоњених функција које ће вам помоћи да неометано пређете са верзије 5 на верзију 7. Према неким угледним изворима података, преко 90% веб локација заснованих на ПХП-у и даље користи ПХП 5.к. Тако В3Тецхс у марту 2017. извештава да се верзија 5 користи на 95,6% свих веб локација заснованих на ПХП-у као програмски језик.

2.7 Пхпкодирање[уреди | уреди извор]

ПХП је језик на страни сервера који је најпопуларнији најчешће:

• Веома једноставан и толерантан језик. Варијабле могу бити било шта, а можете их направити када год вам затребају. • Бесплатни ЛАМП пакет (Линук, Апацхе, МиСКЛ, ПХП) и приступ серверу могу се изнајмити на мрежи. • Нема потребе за засебним или еколошким окружењем. Све што требате је да направите једну .пхп датотеку, помешате ПХП са ХТМЛ-ом и ставите ласер. Да бисте започели ПХП на свом рачунару, потребан вам је локални веб сервер. Најлакши начин је преузимање и инсталирање МАМП-а за ОС Кс или КСАМПП за Виндовс и Линук. Можете да почнете да користите ПХП након што инсталирате пакете диоде. Једноставно направите датотеку индек.пхп у хтдоцсдиректорији ваше МАМП или КСАМПП инсталације. <?php $myname = 'StudentX';

echo '

Ovo je PHP skripta

'; echo "

Moje ime je $myname

" echo '

Drugi nacin povezivanja, a ime je i dalje '.$myname.'

';

?>

ККада отворите ову датотеку у претраживачу преко УРЛ адресе хттп: //лоцалхост/индек.пхп или хттп: // лоцалхост /: 8888 / индек.пхп, требало би да видите следећи код. Ово је ПХП скрипта Ми Наме исСтудентКс Остале везе и још увек има СтудентКс

Међутим, након извођења екрана нећете видети утичнице. Грешке у реду 3 недостају (;). Овисно о подешавањима ПХП инсталације, добићете поруку о грешци или ћете једноставно бити вишеструки. Акосенедобијенштаприједјенефилефп_еррор.логнахарддиску. Такође можете видети грешку у коду. Ово су неколико важних карактеристика ПХП-а: ПХП блок треба да изгледа овако:

<?php

//Vaša PHP skripta 

?>

Све између две наредбе користило је ПХП и вратио ХТМЛ. • ПХП ПХП код је завршен (;) или добијате поруку о грешци • Варијабле у ПХП-у почињу од $, без Јава кода • Садржај документа је пописан од стране еацхандомецхо. Страни и штампари који то ускоро могу користити. У претходном примеру, прецизирање није $ $ под називом "СтудентКс". Ако желите да напишете реч у једној од реченица у кружном тексту, морате да је уредите у уџбеницима, или можете да користите један од уџбеника ако користите неки од уџбеника. Линије 4 и 5 раде тако, али имају различите синтаксе. Спајање је увек резултат, пре него у ЈаваСцрипт + [2].


Функције у ПХП-у[уреди | уреди извор]

У овом случају ће петљу и тестирање ставити у функцију која позива различите низове. Функције не почињу са $. Остатак је писање функција које ће радити различите ствари претварања струна, сортирања поља, приступа датотекама, подешавања колачића и још много тога. У ПХП-у већ постоји велики број уграђених функција које могу да уштеде време програмерима

<?php function renderList($array){

 if( sizeof($array) > 0 ){

echo '

    '; foreach( $array as $key => $item ){ echo '
  • ' . $key . ':' . $item . '
  • '; } echo '

';

 }

} $lamp = array(

 'Operativni sistem' => 'Linux',
 'Server' => 'Apache',
 'Baza' => 'MySQL',
 'Programski jezik' => 'PHP'

); renderList($lamp);

$mamp = array(

 'Operativni sistem' => 'Mac OS',
 'Server' => 'Apache',
 'Baza' => 'MySQL',

'Programski jezik' => 'PHP' ); renderList($mamp); ?>


Информација може да СЕ шаље преко адресног поља или из форме. Да бисте узели параметре из тренутне УРЛ адресе користимо глобалну променљиву $_ГЕТ. Дакле, ако програмер позове индеx.пхп скрипту са http://localhost/index.php?language=fr&font=large може се променити приказ стране помоћу ових параметара тако да документ буде на француском. Параметар језик ће бити доступан као $ _GET [‘лангуаге’], а фонт параметар као $ _GET [‘фонт’]. <?php $name= 'StudentX';

// Ako jezik nije definisan koristi Srpski if( !isset($_GET['language']) ){

 $welcome= 'Pozdrav, ';

} if( $_GET['language'] == 'fr'){

 $welcome= 'Salut, ';

} switch($_GET['font']){

 case'small':
   $size= 80;
 break;
 case'medium':
   $size= 100;
 break;
 case'large':
   $size= 120;
 break;
 default:
   $size= 100;
 break;

} echo'<style>body{font-size:'. $size. '%;}</style>';

echo'

'.$welcome.$name.'

';

?>

То значи да можемо мењати изглед документа помоћу параметара које прослеђујемо. Слање параметра преко УРЛ-а има и лошу страну пошто се тим путем може проследити и злонамеран код. Зато је потребно радити проверу прослеђених параметара. Ово је пример прослеђивања података из контакт форме. Помоћу филтера можете вршити проверу податка који се уносе у поља форме. <?php

 $search_html= filter_input(INPUT_GET, 's',
                             FILTER_SANITIZE_SPECIAL_CHARS);
 $search_url= filter_input(INPUT_GET, 's',
                            FILTER_SANITIZE_ENCODED);

?> <form action="index.php"method="get">

   <label for="search">Pretraga:</label>
   <input type="text"name="s"id="search"
          value="<?php echo $search_html;?>">
<input type="submit"value="Potvrdi">

</form> <?php if(isset($_GET['s'])){

echo'

Tražili ste '.$search_html.'

'; echo'

<a href="index.php?search='.$search_url.'">Pokušajte ponovo</a>

';

}?> Без филтера хакер може послати скрипту која ће извршити неки злонамеран код на сајту. Са филтерима ови параметри се претварају у прихватљив и безопасан низ карактера. Ако за прослеђивање података из котакт форме желите да користите ПОСТ методу, ПХП променљива се мења у $_POST за низ а INPUT_POST за филтер.


Приказивање сложенијих информација Низове у ПХП-у можемо дефинисати користећи арраy() метод. Ако желите да прикажете сложен тип података као што је овај у ПХП-у за отклањање грешака, можете користити команду принт_р. Приступање одређеном делу низа врши се помоћу [] заграда. Ово је лошији начин писања кода пошто није флексибилан. У овом случају боље решење је да користимо два низа и петљу. Петља фор ради исто као у ЈаваСцрипту. Једина разлика је у томе како се гледа величина низа где се уместо арраy.ленгтх користи сизеоф($арраy). Овај пример је боље радити кроз асоцијативни низ. Функција арраy_кеyс() враћа кључеве низа као посебан низ. На овај начин можемо приказати вредности и кључеве у исто време. Краћи пут за постизање истог резултата је фореацх петља. $lamp= array('Linux','Apache','MySQL','PHP'); $lamp = array('Linux','Apache','MySQL','PHP'); print_r($lamp);

    <?php $lamp = array('Linux','Apache','MySQL','PHP'); echo '
  • Operativni Sistem:'.$lamp[0] . '
  • '; echo '
  • Server:' . $lamp[1] . '
  • '; echo '
  • Baza:' . $lamp[2] . '
  • '; echo '
  • Programski jezik:' . $lamp[3] . '
  • '; ?>
    <?php $lamp = array('Linux','Apache','MySQL','PHP'); $label = array('Operatvni sistem','Server','Baza','Programski jezik'); $length = sizeof($lamp); for( $i = 0;$i < $length;$i++ ){ echo '
  • ' . $label[$i] . ':' . $lamp[$i] . '
  • '; }?>
    <?php $lamp = array( 'Operativni Sistem' => 'Linux', 'Server' => 'Apache', 'Baza' => 'MySQL', 'Programski jezik' => 'PHP' ); $length = sizeof($lamp); $keys = array_keys($lamp); for( $i = 0;$i < $length;$i++ ){ echo '
  • ' . $keys[$i] . ':' . $lamp[$keys[$i]] . '
  • '; } ?>

    <?php $lamp = array(

     'Operativni Sistem' => 'Linux',
     'Server' => 'Apache',
     'Baza' => 'MySQL',
     'Programski jezik' => 'PHP'
    

    ); foreach( $lamp as $key => $stackelm ){

    echo '
  • ' . $key . ':' . $stackelm . '
  • '; } ?>

ЛИТЕРАТУРА[уреди | уреди извор]

[1] The Joy Of PHP Alan Forbes, 2005 [2] PHP i MySQL: razvoj aplikacija za Web, MikroKnjiga, Luke Welling, Laura Thomson, 2009 [3] NAUČITE PHP 7 OBJEKTNO - ORIJENTISANO MODULARNO PROGRAMIRANJE (HTML 5, CSS 3, JAVASCRIPT, XML), Kompjuterbiblioteka Beograd